Na obodima globalne industrije voća, u privatnim baštama i seoskoj proizvodnji, kriju se autohtone sorte sa mnogim pozitivnim osobinama, kao što je tolerantnost na temperaturne uslove. O potencijalima domaće trešnje i višnje piše dr Sanja Radičević sa Instituta za voćarstvo u Čačku, rukovodilac projekta CherrySeRB.
Industrijalizacija, modernizacija poljoprivrede i konzumerizam temeljno su definisali savremeni svet, i promenili prirodu i sadržaj naših trpeza. Međutim, dok svakodnevno dobijamo različite informacije o sadržaju ili kvalitetu namirnica koje kupujemo, jedna posledica ovih procesa nezasluženo je ostala zanemarena.
Oni su ugrozili jednu važnu odliku prirode: biodiverzitet.
Naime, savremena potrošnja utiče, između ostalog, i na prioritetne ciljeve pri stvaranju sorti poljoprivrednih kultura. Kada pričamo o plodovima voćaka, velika urbana tržišta traže pre svega krupnoću i atraktivnost: to su osobine koje presudno određuju cenu i rentabilnost proizvodnje. Ali posledice ovako uskog tržišnog fokusa su nesagledive.
Poslednjih decenija, u vodećim svetskim institucijama ukršta se relativno mali broj tzv. roditeljskih sorti voćaka, poželjnih komercijalnih osobina, u cilju dobijanja novih, čiji će plodovi biti još krupniji, obojeniji, čvršći, lakši za transport.
U međuvremenu, lokalne, autohtone sorte našle su se na marginama okućničke i pretežno neprofitabilne poljoprivrede, asocirajući na stara seoska dvorišta i „voće kakvo je nekad bilo“.
Ali industrijalizacija nije samo dovela do gubitka velikog broja starih sorti. Gube se i mnoga kvalitativna svojstva kod novih sorti, poput harmoničnog ukusa, arome, ali i otpornosti na faktore iz okruženja kao što su npr. povišene temperature.
U vodećim svetskim institucijama ukršta se relativno mali broj tzv. roditeljskih sorti voćaka
U međuvremenu, klimatske promene značajno dopinose sužavanju genetičkog fonda voćaka, i dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta. Štete od poznih prolećnih mrazeva, baš kao i smanjenje prinosa usled relativno visokih temperatura tokom cvetanja, dva su lica istog klimatskog problema.
Da li nam onda preostale autohtone sorte mogu pomoći u borbi protiv posledica klimatskih promena?
Upravo na ovo pitanje pokušava da odgovori tim istraživača iz nekoliko istraživačkih instituta iz Čačka i Beograda, okupljen oko projekta CherrySeRB, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije. Predmet istraživanja nije bilo koje voće – već trešnje i višnje.
Zašto baš trešnja i višnja?
Plodovi trešnje i višnje su veoma cenjeni zbog ukusa i atraktivnosti, nutritivne vrednosti i blagotvornog dejstva na zdravlјe – odličan su izvor bioaktivnih jedinjenja i drugih supstanci visoke antioksidativne moći, zatim melatonina i serotonina, a to se posebno odnosi na autohtone sorte.
Ali pre svega, sorte trešnje i višnje su veoma dobre model-biljke za ovu vrstu istraživanja imajući u vidu da su, generalno, bolje prilagođene uslovima nešto hladnije klime.
Naime, temperatura vazduha tokom cvetanja je klјučni faktor koji utiče na receptivnost žiga tučka i dugovečnost semenih zametaka (ženska sfera), kao i kinetiku polenovih cevi u tkivu tučka (muška sfera) trešnje i višnje. Nastale kao rezultat prirodne selekcije u određenim klimatskim uslovima, autohtone sorte su time potencijalni rezervoari gena odgovornih za temperaturnu toleranciju.
Drugim rečima, ponašanje autohtonih sorti predstavlja refleksiju njihovog geografskog porekla, što voćarske regione Balkana čini veoma pogodnim za postavljanje ogleda ovakvog tipa, pošto nisu opterećeni drugim oblicima „klimatskih problema“ kao što su izrazito visoke temperature evropskog juga, odnosno niske zimske temperature severa. Izvor:Klima101