Zbog svojih blagodeti mikrobilje u Srbiji postaje sve dostupnije i zastupljenije u ishrani ljudi, a ne samo kao prelepa dekoracija na jelima restoranskih kuvara. Reč je o vrlo mladom povrću visine pet do deset centimetara.
„Uprkos svojoj maloj veličini u sebi sadrži znatno veći nivo hranljivih sastojaka od zrelog povrća iste vrste. To ih čini dobrim dodatkom bilo kojoj ishrani. Ono ima pun, vrlo često intenzivan i aromatičan ukus uzrokovan koncentrisanim sadržajem hranljivih sastojaka, raznih boja i tekstura. Ukus varira od neutralnog do pikantnog, blago kiselog ili čak gorkog, u zavisnosti od vrste”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Nenad Ratkov, suvlasnik firme “Grina”, koja se bavi proizvodnjom klica, mikrobilja, sokova od žitnih trava i biljnog mleka.
Prema njegovim rečima, sve veći broj ljudi prepoznaje vrednost mikrobilja i sve više ga upotrebljava kao dodatak svojoj ishrani, kao veoma zdrav i nutritivno bogat izvor hranljivih materija koje pored gradivnih osobina imaju i vrlo blagotvorne zdravstvene efekte, te ih ljudi koriste i prilikom lečenja i oporavka i od najtežih bolesti.
Na pitanje kako su došli na ideju da se bave uzgojem i prodajom mikrobilja, naš sagovornik ističe da je pre pet godina njegova supruga Danijela Ratkov iz ljubavi prema zdravom životu i hrani, a sa znanjem stečenim na Hemijskom fakultetu, počela iz hobija da eksperimentiše sa semenima.
“Tako je počela da proizvodi klice i uzgaja mikrobilje za svoju porodicu, a tokom vremena je sa saradnicima razvila i proizvodnju i brend Grina u okviru kog se danas proizvode klice, mikrobilje, sokovi od žitnih trava, biljna mleka. Uskoro ćemo na tržište plasirati i biljne sireve od mahunarki i žitarica u kojima će se, između ostalog, naći i klice i mikrobilje”, ističe Ratkov.
Manji rizik od srčanih bolesti i raznih vrsta karcinoma
Mikrobilje, kako objašnjava, ne treba mešati sa bebi povrćem kod kog su nutritivne karakteristike znatno manje i koje se inače proizvodi duže, do dobijanja pravih listova.
Konzumiranje mikrobilja i povrća, prema rečima Nenada Ratkova, generalno je povezano sa manjim rizikom od mnogih bolesti zahvaljujući velikoj količini vitamina, minerala i korisnih biljnih jedinjenja koja sadrže.
“Mikrobilje je izvor polifenola, klase antioksidanata povezanih sa manjim rizikom od srčanih bolesti i različitih vrsta karcinoma. Antioksidanti mogu pomoći u smanjenju vrste stresa koji može sprečiti šećer da pravilno uđe u ćelije, te štiti organizam i pomaže u lečenju dijabetesa. U laboratorijskim studijama pokazano je da mikrobilje piskavice pojačava unos šećera u ćelije za 25 do 44 odsto. Činjenica da je u 50 grama mikrobilja brokolija ista količina sulforafana (detoksifikujući izotiocijanat za koji se smatra da je antikancerogena supstanca) kao u jednom kilogramu zrelog brokolija, ilustruje vrednost ovog mikrobilja”, ističe Ratkov.
Mikrobilje može da se uzgaja na otvorenom, u plastenicima ili prozorskoj dasci
Postoji mnogo načina da se mikrobilje uključi u ishranu, kao dodatak svežim salatama, prilog jelima, sendvičima, vrapovima, a takođe se može dodavati u smutije ili sokove. Sok od pšenične, ječmene ili speltine trave popularan je primer soka od mikrobilja.
Mikrobilje je, kako objašnjava Ratkov, vrlo pogodno i za individualno uzgajanje, jer se može gajiti na raznim mestima – na otvorenom, u plastenicima, a i na prozorskoj dasci.
“Sve više ljudi se odlučuje da mikrobilje uključi u svoju ishranu tako što počinje da ga samostalno proizvodi. Kod uzgajanja mikrobilja kod kuće važno je kupiti seme od renomirane kompanije, obavezno netretirano i po mogućstvu organski proizvedeno, i odabrati rastuće medijume koji su deklarisani i u čiji sastav se može pouzdati. Najčešći medijum za proizvodnju su razni supstrati na bazi treseta. Tepisi od raznih vrsta vlakana za jednokratnu upotrebu za uzgajanje mikrobilja smatraju se vrlo sanitarno pogodnim, ali ne i hranljivim za biljke, kao što je to slučaj kod zemljišnih supstrata”, ističe naš sagovornik i dodaje da nisu potrebni neki posebni uslovi za uzgajanje.
“Praktično govoreći, biće vam potrebna posuda, kvalitetno seme i dobar medijum za rast, pravilno osvetljenje – bilo sunčevo ili veštačko poput LED lampe boje svetla od 6000 K, koje je idealno za 12-16 sati dnevno. Ulaganja su za početak relativno mala, a benefiti koji se dobijaju su nemerljivi”, zaključuje Nenad Ratkov, suvlasnik firme “Grina”. Autor Marija Jovanović