Poljoprivredni proizvođači još uvek nisu počeli sa jesenjom obradom maline jer nisu naplatili veći deo novca za količine koje su otkupljivačima predate pre dva meseca. I dok cene hemije, repromaterijala i goriva i dalje rastu, većina malinara je u nezavidnoj poziciji pošto nema dovoljno sredstava za ulaganje, kaže za Biznis.rs predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.
Malina koja je predata u junu i julu, a koja je do sada već trebalo da bude prodata, ne isplaćuje se poljoprivrednim proizvođačima, tvrdi naš sagovornik. Iako ima izvoznika i hladnjačara koji su izmirili svoje obaveze, sveukupno gledano nije isplaćeno od 40 do 60 procenata, a pojedini hladnjačari pokušavaju da spuste već dogovorenu cenu za predatu i zamrznutu malinu, objašnjava Radović.
“Cena maline u otkupu u Srbiji kretala se od 550 do 620 dinara po kilogramu za sortu vilamet, koja je najzastupljenija na našem tržištu. U opštini Kosjerić sva malina koja je proizvedena prodata je po ceni od 620 dinara. U Arilju, Ivanjici i drugim mestima cena je bila 550 dinara. U poslednjih sedam-osam dana hladnjačari koji su izašli sa cenom od 550 dinara, u dogovoru sa tri-četiri veće hladnjače, oborili su cenu na 510 dinara, pa se mi pitamo kako je to uopšte zakonski moguće jer je malina predata i zamrznuta po već dogovorenoj ceni”, podvlači predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije.
Prema njegovim rečima, trenutno je ogroman pritisak na poljoprivrednim proizvođačima jer isplate nema, a cena je oborena, pa se sada razmatraju dalji koraci.
“Stvar je u tome što cena nije spuštena tokom kampanje, već dva meseca posle završetka branja. Iako se do sada nismo oglašavali smatramo da to neko smišljeno radi i da nije u redu da neko seče granu na kojoj sedi”, dodaje on.
Savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković izjavio je za Tanjug da je u prvih sedam meseci ove godine Srbija izvezla maline u vrednosti od skoro 300 miliona evra, što je oko 50 miliona evra više nego prošle godine. Sa druge strane, on je naveo da se količine koje izvozimo smanjuju, pa je tako Srbija prošle godine u ovo vreme imala izvezeno već 66.000 tona malina, a ove praktično 44.000 tona.
„To može da ukaže na činjenicu koliko je visoka cena na svetskim tržištima, ali i da pada standard građana u svetu čim se manje kupuje. Ipak, pretpostavljam da će se ovaj izvoz svakako realizovati u narednom periodu, jer idu i novogodišnji praznici, kada je izvoz veći i kada su rezultati još bolji“, rekao je Đaković za Tanjug.
Komentarišući ove podatke predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kaže da su oni kontradiktorni jer dok izvoznici govore da malina “ne ide” i da je prodaja stala, sa druge strane se u pomenutom izveštaju govori o milionima, pa se poljoprivredni proizvođači pitaju gde je novac koji im do sada nije isplaćen.
“Veoma smo zabrinuti i u teškoj poziciji. Ulazimo u oktobar, a novca za malinu koja je predata pre dva meseca nema. Ako već govorimo o deviznom prilivu, koliko je prodato i urađeno, onda ostaje pitanje zbog čega malina nije isplaćena poljoprivrednim proizvođačima”, ističe Radović.
Površine pod malinjacima se smanjuju
Na pitanje koliko je površina pod malinjacima u Srbiji i koliko je voća proizvedeno, naš sagovornik kaže da smo ove godine imali oko 40.000, maksimalno 50.000 tona. U trezoru za agrarna plaćanja vodi se oko 25.000 hektara, ali on smatra da je to nije realan podatak i da je maksimalno 14.000 hektara pod malinama.
Ovo voće po kom je Srbija poznata uglavnom ide u izvoz, dok je potrošnja na domaćem tržištu veoma niska – od dva do pet odsto. Radović kaže da mnogo stvari mora da se promeni kako bi počeo intenzivniji plasman na nivou cele Srbije.
“Mislim da nije u redu da se domaća malina ovako malo koristi. Moramo da je ‘uvedemo’ u bolnice, škole… Ja kao poljoprivredni proizvođač mogu da savetujem, ali ne mogu da utičem na to ko će da kupi i stavi malinu na svoju trpezu”, podvlači on.
Kada je reč o cenama i očekivanjima za narednu godinu, Radović kaže da proizvođači nemaju nikakva očekivanja jer žele da se prvo završi ova poljoprivredna godina i da se podvuče crta.
“Moramo da završimo ovu godinu jer je strašno da krajem septembra novca još uvek nema i da neko spušta cenu koja je dogovorena. Što se tiče proizvodnje, mislim da ovo nije dobar put. Jesenja obrada nije počela, ljudi iz revolta ne ulaze u svoje plantaže i malinjake jer nisu naplatili dobar deo svojih proizvoda i nemaju sredstva za ulaganje”, zaključuje predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.