Epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta Zoran Radovanović, povodom povlačenja “Wudy” viršli zbog llisterije, ocenjuje da ova bakterija može biti vrlo opasna.Foto: PixabayKako navodi u autorskom tekstu za Politiku, listerija može biti naročito opasna za dve grupacije sa suprotnih krajeva uzrasne skale “tek zakoračile u život i duboko zašle u godine”.
“Kada se nađe u oslabljenom organizmu, listerija može da se raseje krvlju, što je samo po sebi ozbiljno stanje, a neretko vodi stvaranju nakupina gnoja u unutrašnjim organima, kosxtima i koži. Drugi težak klinički oblik je upala moždanih ovojnica i mozga sa mogućim delirijumom i komom. Ta stanja ne preživi jedna od pet odraslih osoba, ni svako peto, treće ili čak, zavisno od broja dana života u vreme obolevanja, drugo novorođenče”, piše dr Radovanović.
Ističe da se među zdravim osobama sve završi prolivom, a često se desi da izostanu bilo kakvi simptomi. Dr Radovanović objašnjava da je zbog prirode posla procenat pozitivnih nalaza naročito visok među klaničkim radnicima. “To je neizbežan rizik sa kojim se nose i proizvođači hrane i različiti inspekcijski organi”, dodaje. Radovanović precizira da je listerija pri dnu liste uzroka trovanja hranom kada je reč o obolevanju, ali da je visoko kotirana kada je kriterijum umiranje.
“Ovo NISU viršle” Smatra da je ovaj incident povod da se postavi pitanje kvaliteta proizvoda za koje verujemo da su prave viršle. “Kada ih traži po samoposlugama, čovek će lako naći različita pakovanja čiji sadržaj neodoljivo podseća na viršle, ali se tako ne zovu. Tu je paleta različitih maštovitih naziva, a izostaće jedina prava reč za opis proizvoda poznatog kao hrenovka među Česima i našim starijim građanima. Razlog je jasan – u pakovanju koga smo se naivno mašili nisu viršle”, piše dr Radovanovi u autorskom tekstu za Politiku.
Problem za proizvođače je, dodaje, Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa. Tamo se, u članu 72, precizira da se viršla dobija od mesa i masnog tkiva, te da najviše sme da sadrži “do dva odsto belančevinastih proizvoda, skroba, vode, vlakana, soli, osli za salamurenje, estrakta začina, fosfata, antioksidanasa i začina”. Nasuprot tome “proizvodi koji se stavljaju u promet pod drugim nazivom” ne moraju da sadrže kvalitetno već mehanički separatisano meso “što ima za rezultat gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana”.
U njima minimum mesa nije određen, a mogu se naći i razni dodaci. “Pošteno bi bilo kada bi, otklanjanja zabune radi, na svakom pakovanju koje svojim izgledom dovodi u nedoumicu pisalo ‘Ovo NISU viršle'”, zaključuje Radovanović u autorskom tekstu za Politiku.
Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, za K1 je naveo da je zatajio “ceo lanac koji se bavi kontrolom bezbednosti hrane, počev od samog uvoza do plasmana na tržište”. “Ako nešto plasiramo na tržište moramo da proverimo u celosti njegov kvalitet. Da li ispunjava sve potrebne standarde, ali prvo – da li je bezbedan. Ako proizvod nije bezbedan, odmah se povlači sa tržišta”, naveo je, prenosi Biznis.rs.
Iz Uprave carina za Biznis.rs je potvrđeno da carinski organ ne može da preduzima radnje predviđene pravilima odgovarajućeg carinskog postupka za navedene pošiljke pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz takve pošiljke.
“U skladu sa Zakonom o veterinarstvu uvoz i provoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini i pratećih predmeta, podleže obaveznoj veterinarsko-sanitarnoj kontroli na granici (nisu sastavni deo Uprave carina)”, naglasili su sagovornici ovog magazina. Iz Uprave carina naveli su i da carinski organ može da odobri stavljanje u carinski postupak pošiljke koja podleže veterinarsko-sanitarnom pregledu isključivo na osnovu izdatog i potvrđenog Zajedničkog veterinarskog ulaznog dokumenta (ZVUD) od strane graničnog veterinarskog inspektora.
Kako je za Večernje novosti naveo uvoznik i distributer “Silbo”, viršle koje su ostale na rafovima marketa u Srbiji bezbedne su za konzumiranje jer su sporne serije proizvoda povučene iz prodaje. “Preduzeli smo korake nakon što smo primili informaciju od dobavljača Agricola Italiana Alimentare (AIA) da je u jednoj od njihovih fabrika utvrđeno postojanje kvalitativnog problema na delu proizvoda koji pripadaju brendu Wudy, i dali nalog da se momentalno povuku proizvodi sa spornim lotovima iz maloprodaje”, objašnjava distributer i skreće pažnju da su ostali proizvodi ovog brenda, ostali rokovi i lotovi potpuno bezbedni za upotrebu. Iz kompanije Silbo naglasili su i da će ubuduće isključivo nabavljati robu brenda “Wudy” iz fabrika koje nemaju ovaj problem. Foto: Shutterstock /Politika, Biznis.rs, Večernje novosti