Sestra se odriče sopstvenog dela roditeljskog nasledstva u korist brata – zvuči arhaično, ali se ovakve situacije i danas dešavaju u Srbiji.
Iako Zakonom o nasleđivanju sva deca imaju jednaka prava na imovinu roditelja, u gotovo 44 odsto slučajeva sestre će sopstveni deo ostaviti bratu, kaže Jelena Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) za BBC na srpskom.
-Ne možemo da kažemo da zakon radi protiv žena, ali je tradicija očigledno jača u odnosu na zakon. Patrijahalno vaspitanje je i dalje zastupljeno i vidljivo u Srbiji, dodaje ona.
U seoskim krajevima i dalje vlada stereotip da muška deca ostaju na imanju i vode računa o roditeljima, jer ženska deca udajom odlaze u tuđu kuću, pa ne treba da učestvuju u podeli roditeljske imovine, navodi Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka za BBC na srpskom.
-Posle Drugog svetskog rata, muški i ženski naslednici su izjednačeni, međutim zaživeo je običaj da se sestre odriču dela nasledstva u korist brata.
„Bio je greh da se bratu nešto uzme, jer, eto, on se brine o roditeljima“, kaže Mršević.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji je evidentirano gotovo 25 miliona nekretnina.
Svaka šesta žena u ruralnim krajevima je upisana u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta vlasnica ili suvlasnica neke nekretnine.
Kuće u kojima žene na selu žive u 88 odsto slučajeva su u vlasništvu muškarca, a 84 odsto žena ne poseduje zemlju.
Uz podršku UN Woman Serbia, ŽUKO je pokrenuo kampanju „Koliki je moj deo“ koja ženama treba da ukaže da imaju pravo da traže nasledstvo i da ga se ne odriču.
U okviru kampanje nudi se besplatna pravna pomoć svim ženama koje žele da osiguraju sopstveni deo nasledstva.
Malina Stanojević je iz Priboja i pre desetak godina osnovala je Udruženje žena Sačuvajmo selo, koje danas ima oko 50 članica.
Kako je i sama odrasla na selu, zna sa kakvim se problemima suočavaju žene u ruralnim oblastima.
-Pokrenule smo udruženje jer smo želele da skrenemo pažnju, da ‘zagolicamo društvo’, da se uoče ti problemi, jer su žene te koje uglavnom vuku domaćinstvo, priča Stanojević.
Glavni problem je, kaže, što se njihov rad ne priznaje ili se priznaje, ali nedovoljno.
-Kada pitate ženu sa sela gde radi, uglavnom ćete čuti odgovor da ne radi nigde. Pa, kako ne rade nigde, kad znam da one rade i danju i noću, ne mogu da odu na odmor kada žele, dodaje.
Iako žene jesu svesne da imaju pravo na nasledstvo ne samo u braku nego i kod roditelja, Stanojević smatra da su tradicionalni stereotipi i dalje prisutni.
-I dalje je teško reći – ja imam pravo, to mi sleduje. Navike su jače od zakona, njihovo menjanje je kompleksan posao, priča predsednica udruženja Sačuvajmo selo.
Drugi cilj udruženja jeste da se podstaknu žene na pokretanje sopstvenog posla kako bi same zarađivale.
Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji Marije Babović, objavljena 2012. godine, pokazuje da su ženama prepreke za započinjanje posla psihološki faktori: nedostatak samopouzdanja jer ne poznaju tržište, ali i propise, kao i strah od rizika da će izgubiti uloženo.
Preduzetnice iz sela uglavnom su srednjih godina i starije, srednjeg obrazovanja, udate i imaju decu.
Zakon kaže da ne postoji razlika u polovima – sva deca imaju podjednaka prava na imovinu roditelja.
Goran Đorđević, advokat koji se godinama bavi porodičnim pravom, kaže da je glavni problem što „ljudi ne znaju sopstvena prava“.
– Kada se, recimo, odreknete dela koji ste nasledili to znači da i vaši potomci gube pravo na to, iako su po zakonu i oni potencijalni naslednici.U slučaju da ne prihvatate nasleđen deo, oni ipak zadržavaju pravo da učestvuju u ostavinskoj raspravi, pojašnjava advokat.
Dodaje da mnogi nisu upoznati sa ovim razlikama, te mu se često dešava da ga klijenti pitaju da li mogu da traže deo kog su se odrekli pre nekoliko godina i da li njihova deca mogu to isto da učine sada. Kratko kaže da to nije moguće.
-Zvao me je jedan čovek, njegova supruga ima tri sestre i sve tri su se odrekle nasleđenih delova u korist jedinog brata. Želeo je da zna da li tu nešto može da se uradi, ali zakon je jasan – jednom kada ustupite deo ne možete ponovo da ga tražite, objašnjava on.
Pomake primećuje, ali dodaje da to nije dovoljno. Kaže da još ima slučajeva da se sestre odriču sopstvenog dela u korist brata, jer se to i dalje smatra prihvatljivim u društvu.
U Srbiji su 2018. usvojene izmene i Zakona o postupku upisa u katastar, po kome ako kupujete stan, a u braku ste, taj stan će biti uknjižen i na muža i na ženu.
Prema tim izmenama, muškarac više ne može proda zajednički stan bez pisanog odobrenja supruge. I obratno.
Zato notari prilikom kupovine ili prodaje stana pitaju – da li ste u braku.
-Pre nekoliko decenija bilo je teško da muž prilikom kupovine pita ženu da i njeno ime bude na vlasničkom papiru. Uglavnom su se nekretnine vodile na muškarca, ali danas je situacija bolja, objašnjava advokat.
To, međutim, nije slučaj ukoliko su oni vanbračni supružnici iako su po Ustavu Srbije izjednačeni sa položajem onih koji su u braku.
U tom slučaju, na vlasničkom papiru je samo jedno ime.
Analiza Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED) pokazuje da 25 odsto muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu dvostruko manji.
Potencijalno rešenje Malina Stanojević vidi u preventivnim razgovorima sa roditeljima.
-Treba pričati sa njima, ukazivati na potencijalne probleme sa kojima ženska deca mogu da se suoče ako ih liše nasledstva. Treba ih podstaći da za života reše pitanje nasledstva zato što problem nastaje upravo posle smrti roditelja, priča Stanojević.
– Ukoliko žena i dođe do dela koji joj sleduje po zakonu, nastaju svađe, prekida se bilo kakav vid komunikacije sa drugim članovima porodice. A one samo traže ono što im pripada, navodi ona.
Sličnog stava je i Zorica Mrščević.
-Ukoliko se napravi ugovor pre smrti, onda ste fer prema svima i ne vodite se nekim slepim običajima.
-Srbija je bila među prvim državama u kojima je zakonom prepoznato da sva deca bez obzira na pol imaju prava na deo nasledstva, nema razloga da u 21. veku bude drugačije, zaključuje ona. Izvor:BBC na srpskom