Inicijativa Sačuvajmo planinske reke Kraljeva je na pisarnicu gradske uprave Grada Kraljeva predala svoje mišljenje o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja projekta MHE Mlanča na životnu sredinu.
U vezi sa zahtevom za izdavanje rešenja o proceni uticaja na životnu sredinu koje je Odeljenju za inspekcijske poslove i Odseku za zaštitu životne sredine podnelo privredno društvo „Fitosoll d.o.o.“ a na osnovu obaveštenja br. VIII 501-124/21 od 26.07.2022. godine izdvojili smo sledeće primedbe:
1.
S obzirom da je projektant za postojeću MHE Grajići i planiranu MHE Mlanča isti (ELING inžinjering), već postoji primer uticaja na životnu sredinu. Studija o proceni uticaja za MHE Mlanča iako tek treba da bude urađena, već se jasno vidi na za reku pogubnoj MHE Grajići. Nema razloga da verujemo da bi projektovanje i upravljanje bilo bolje i na tri druge reke koje su planom predviđene za crpljenje vode iz njih.
- jula obišli smo MHE Grajići na istoimenoj reci. MHE ima dva vodozahvata, jedan na potoku Vratišnjaku, drugi na Grajićkoj reci. Ono što smo zabeležili: blokirana riblja staza, betonirano korito ispod vodozahvata koje samu riblju stazu čini potpuno nefunkcionalnom. Jato pastrmki koje se vidi na priloženoj fotografiji nalazi se u najdubljem delu akumulacije, direktno iznad riblje staze. U slučaju da se staza odblokira, ribe bi po prolasku bukvalno bile nasukane na beton. Mašinska zgrada MHE Mlanča po planu je pozicionirana tik uzvodno od vodozahvata MHE Grajići.
Vodozahvat na Vratišnjaku je urađen po sličnom principu.
Takođe, MHE Mlanča i MHE Grajići bi bili primer sukcesivnih MHE, i sa ukupno 5 ili 6 vodozahvata one praktično ukidaju ceo sliv Grajićke i čine nemerljivu i nepopravljivu štetu po Grajićku reku, ali i za ceo Studenički sliv.
2.
U slučaju bujičnih talasa, mali vodozahvati nemaju nikakvu odbrambenu ulogu, već samo kumuliraju snagu bujice, a cevovodi su mesta podizanja zemljano-stenske mase koje doprinose razaranju. Sve te loše učinke u periodima bujica smo videli već na MHE Brevina, MHE Most na Želebiću, a naročito na Brezanskoj reci, MHE Kunara. Pored razrovanih korita, obale i puteva ispod kojih su ukopane cevi, kamenja koje bujica nanese u betonske vodozahvate, ogromne štete nisu samo učinjene infrastrukturi već i narušenom ekositemu za koji je ovo dodatani šok. Takođe je sasvim očekivana i opasnost za bezbednost ljudi i njihove imovine, nepokretne i pokretne.
Koliko se iz projekta vidi, samo su se od Strainjske reke malo odmakli cevovodom, sve ostalo je na ivici parcele potoka a sasvim sigurno u koritu reke, da bi se koliko je god moguće izbegle i zaobišle rasprave oko kopanja po parcelama. Potpuno su jasne perfidne namere koje za cilj imaju da zanemare volju i interes vlasnika spornih parcela, tj onih koji nisu dali saglasnost.
4.
Tražimo da Zavod za zaštitu prirode izvrši ekspertizu živog sveta ovih napadnutih rečica. Vodotokove ne štiti samo proglešanje zaštićenih područja već po Zakonu o zaštiti životne sredine i retke i zaštićene vrste, potočna mrena, obe kod nas prisutne vrste vijuna, pastrmka, rečni rak, vodenkos, vodomar, vidra, entomološki neke vrste Plecoptera, retke vrste leptira u priobaljima.
Fragmentacijom i drastičnim menjanjem režima proticaja sve te vrste su na direktnom udaru.
Takođe, baš kao u slučaju bilo koje MHE na ovom području, upitna je kategoriji biološkog minimuma i evidentne promene u indeksu proticaja. Svaka reka manja od Morave je danas ranjiva iz mnogih razloga, a najpre u svetlu izazova klimatkih promena, sve češćih bujica kao i suša i niskih vodostaaja koji pogađaju i mnogo veće reke i stabilnije vodostaje. Već i onako krhke ekosisteme, umesto da čuvamo, izlažemo opasnosti i uništvanju.
Takođe tražimo da ribolovačke organizacije koje gazduju ovom delom sliva daju analizu tih tokova sa aspekta mresta riba jer je dosadašnja praksa pokazala da su sve MHE progutale svu vodu u tokovima paralelnim sa cevovodima i dovele do pomora riba, rakova i vodozemaca na ovim delovima toka.
6.
Pozivamo se na rad profesora Ristića „Male hidrolektrane derivacionog tipa: beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta“, iniciranom od strane Ministarstva zaštite životne sredine i ocenu katastrofalnosti bilo koje elektrane na malim planinskim rečicama.
7.
Podsećamo na opasnost po vodosnabdevanje premošćavanjem kraških izdani koje se nalaze u ili uz rečne tokove i koje napajaju ko zna koliko izvora i vrela nizvodno od cevovoda. Opasnost po kapilarne izvore uz rečne tokove zahteva konsultovanje Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta od kojih treba tražiti hidrološke karte područja sa posebnim osvrtom na ranjivost i osetljivost kraških izdani.
Zaključujemo kako ovde ima i kumulativnog uticaja na prirodu ucevljivanjem više tokova jednog celog područja, tako da tražimo i tu vrstu procene.
(Na priloženim fotografijama možete videti primere pogubnog uticaja koji Grajićka reka, pritoka Studenice, već trpi otkad je na njoj podignuta prva MHE)
