(Ustilago maydis) Mehurasta gar kukuruza ređe se javlja u tropskoj a više u suvoj i toploj klimi. U nas se ova bolest redovno javlja i verovatno nema ni jedne njive gde se ona ne može naći. Jače zaraze su ređe.
Obično je bolešću zahvaćeno 1- 2% ređe do 5% biljaka. Ipak na površine na kojima se gaji kukuruz kod nas ukupni gubitci mogu biti veliki. Kod ove bilesti procenat zaraženih biljaka ne odgovara proceentu smanjenja prinosa. Ako je 10% biljaka zaraženo, prinos je smanjen za 2%. Upotreba silaže i zrna kukuruza zaraženih sa
Ustilago maydis ne dovodi do toksičnosti životinja. Potvrđeno je da do toksikoza dolazi uglavnom od Fusarium spp. koji se često nalazi na klipu kukuruza obolelom od mehuraste gari. Ustilago maydis napada sve nadzemne biljne organe:stablo, rukavac, list, metlicu, klip a ponekad se može naći na adventivnim delovima korena. Na ovim organima se obrazuju izrasline, guke ili tumori sunđeraste konzinstencije. Ove izrasline predstavljaju mešavinu gljive i uvećanih ćelija zaraženih organa biljke. Guke su u početku čvrsti, svetle boje. Sazrevanje ovih guka(tumora), opna postaje tamnije boje, skoro crna, tada počinje da puca, pa se kroz pukotine oslobođa crna prašina koja je puna teleutospora parazita.
Veličina guka (tumora) varira od vrlo sitni pa do 15 i više centimetara u prečniku. Najveći tumori se formiraju na klipu, pa nekad čitav klip može biti zahvaćen. Nekih godina, usled sušnog perioda dolazi do prestanka porasta klipa. Dolaskom kišnog perioda, meristem se na vrhu klipa aktivira, klip izrasta iz komušine i pošto je nezaštićen lako dolazi do zaraze. Ovo je naročito kod hibrida čija komušina slabo pokriva klip.
Na stablu i metlici guke si sitnije. Na listu se često javlja duž glavnog nerva i mogu biti duge nekoliko desetina santimetara, usled čega se list deformiše i uvija, ponekad i suši. Prema gari su otpornije mlađe biljke, tako da se bolest tek javlja kad su visine od 30- 50 santimetara.
Iz guka na kukuruzu se oslobađaju teleutospore koje dospevaju uglavnom na površine zemljišta, a znatno manji deo na stablo i list. Za prezimljavanje su najbitnije teleutospore na površini zemlje. Prezimele teleutospore postepeno klijaju naredne godine i predsavljaju izvor zaraze.
Zaraze najčešće nastaju leti zato što je optimalna temperatura za razvoj i širenje zaraze 25-300C. Najpogodniji vremenski uslovi za razvoj i širenje zaraze su oni sa većom količinom padavina i visokim temperaturama. Ne prenosi se semenom pa dezinfekcija semena nije od značaja.
Mehanička oštećenja na biljkama kukuruza doprinose širenju parazita. Optimalna temperatura za klijanje hlamidospora je od 25-30 stepeni. U uslovima sa većom količinom padavina, pa povišenim temperaturama znatno su povoljniji uslovi za razvoj mehuraste gari kukuruza. Na usevima oštećenim od grada, mehurasta gar se javlja češće.
Zaražene biljke treba ukloniti sa parcele, a jedna od mera zaštite je gajenje otpornih hibrida kao i dobro izbalansirano đubrenje.
Osnovna mera suzbijanja mehuraste gari kukuruza je stvaranje otpornih sorti. Do sada nije poznata ni jedna sorta otporna na mehurastu gar. Plodored i uklanjanje zaraženih biljaka je glavna mera u smanjenju inokuluma za narednu godinu, ali ne iskorenjuju pojavu bolesti s obzirom da se parazit raznosi vetrom. Hemijske mere kukuruza u praksi se ne koriste, mada neki fungicidi omogućavaju izvesnu zaštitu. Jelena Grbić, dipl.inž. zaštite bilja