Olivera i Goran Joković iz Musine Reke, kod Kraljeva, za 16 godina ozbiljnog bavljenja plasteničkom proizvodnjom cveća, nikada nisu bili zabrinutiji za prodaju .U najsavremenije plastenike, sisteme za navodnjavanje i grejanje,nabavku reznica i đubriva iz Slovenije,kao i vozni park za transport cveća uložena su ogromna sredstva, učenje, odricanje i rad. Naročiti uspeh ipak vide u tome što su i naslednici sinovi Nikola i Nenad, zavoleli ovaj posao i planiraju da nastave porodičnu tradiciju. Sezona uveliko traje, mada je ove godine zbog hladnih apriliskih dana ,,debelo,, zakasnila,, jer su kupci strepeli da li će biljke opstati u dvorištu.
Život uredi čudne puteve a putnik bira pravac i destinaciju. Jedan takav su imali i naši domaćini Olivera i Goran Joković, iz Musine Reke kada su u tranzicionim okolnostima ostavši bez posla i prihoda sa dvoje dece morali da donesu presudnu odluku. Na parčetu zemlje uz pozajmicu su Krenuli sa ,,gole,, ledine, polklona Oljinih roditelja, koji su pozajmili I prvi novac za ovaj biznis, jer su kao većina državnih uposlenika postali kolateralna šteta, sistema, tranzoicije, čega god… Krenuli sa par najobičnijih tunela i to povrća i cveća. Cveće je pobedilo, sve drugo je priča i to lepa i bogata priča njihove male poslovne trase.Danas sve izgleda kao bajka, za koju se bogami valjalo odreći mnogo čega, ali je čini se vredelo.
,, Bilo je teško, naročito raditi u tunelima. Teško za rad, biljke pod rizikom, ložilo se priručno, malo spavanja, puno problema. U ovoj proizvodnji čak i ovako savremenim uslovima postoje rizici, naiđu štetočine, bolesti. Svaki prpušten trenutak da se reaguje bio bi poguban. Mislim da nas je održala upornost da uspemo, na kraju od toga živimo. Mnogo smo učili i danas učimo, razmenjujemo iskustva, idemo na Sajmove, predavanja. Svuda steknete neko novo iskustvo. Tako mora!,, kaže Olivera
Iz godine u godinu uvećavali su proizvodnju, podizali nove plastenike, uglavnom iz sospstvenih i kreditnih sredstava, tako da su dostigli da u sezonkih više proizvodnih ciklusa proizvedu oko 400 hiljada biljaka.
,, Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju. Kvalitetom su se vodili i naši roditelji. U svakom poslu pa i ovom našem kvalitet je ono što vas pečatira i ostavlja trag. U cvećarstvu, kao i u svakom drugom poslu ili jesi ili nisi,, – nastavlja naša sagovornica
Shodno velikom iskustvu, kvalitetu i ranijoj saradnji imali su ugovoren plasman cveća u Crnu Goru,Bosnu i Hercegovinu,Kosovo i Metohiju, sa nekolicinom velikih kupaca širom Srbije, Međutim, novonastala situacija ratnih sukoba u Ukrajini, hteli mi ili ne ostaviće sigurno posledice na ekonomiju, skok cena a samim tim i kupovnu moć. Mnogi cvećari pa i Jokovići su strahovali da će njihov proizvod, ma koliko bio kvalitetan i lep postati luksuz. Ipak,posao je krenuo iznad svih očekivanja.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi.
,,Ove godine pobeđuje naš minuli rada.Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama.Mi smo i ranijih godina velike količine cveća prodavali u svom domaćinstvu u Musinoj Reci,ali ove godine,,celokupni dosadašnji plasman sveo se na kućnu prodaju.Odustali smo od prodaje na kraljevačkoj Pijaci zbog skupljeg zakupa, nedostatka radnika ali I toga što smo u prethodne dve godine, tokom pandemije imali lepo iskustvo sa prodajom u našem garden centru. Ovde možemo da se posvetimo više direktno kupcu, oni imaju mogućnost da izaberu biljke koje baš žele. Pitaju za savete, neki se vraćaju po dopunu, neki žele da im mi uredimo kombinovano žardinjere. Na veliko i dalje imamo kupce koji su I ranije dolazili po količine ili smo im mi dostavljali. Sezona generalno kasni, mada je posle uskršnjih praznika intenzivna prodaja, tako da ćemo sve računamo prodati do polvine maja. S obzirom na ukupnu situaciju,kao I krizu koja je nastala mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom“,kaže Olivera
Praznik za oči je kada tokomcele godine imate proleće, naročito za ljubitelje cveća. Budući da smo kalendarski načeli rađajuće godišnje doba, mnogi će poželeti da urede neki kutak svog dvorišta ili terase. Porodičan cvetni posao Jokovića je u punoj raskoši, što je izmamilo i prve kupce sa lepim danima. U njihovim ,,brodovima,, svu raskoš pokazuju bezmalo sve vrste muškatli,petonija, ,belih rada,surfinija,zumbula, lepog jove,surfinija ,gvineja,begonija i mnogih drugih vrsta baštenskog i sakcijskog cveća, U asortimanu preko 30 vrsta biljaka ne računajući proggram sobnog cveća. Uspelo je našim domaćinima da proizvedu i srpski ananas.
,, Ja volim ali i naslednici da uvek uvedemo nešto novo. Nekdada i sami eksperimentišemo. Ananas je bio ovogodišnji izazov. Uspelo je i zaista izgleda savršeno. Međutim nisam sigurna da li bi ovu biljku uvrstili u stalan program. Prilično je zahtevno prvo proizvesti je ali i koliko bi naši kupci bili zainetesovani i kasnije uspeli da je održe u svojim uslovima. Naš prostor se greje 7-8 meseci, ima puno svetla i svu negu. U kućnim uslovima to je teže. Ali je nama ogromno zadovoljstvo kada nešto sami odgajimo.,, sa osmehom će Olja
Ipak do ove lepote se došlo uz mnogo glavobolje, duge zime, jer ona za cvećare kreće od oktobra, skuplje proizvodnje pa do neprosavanih noći i traženja rešenja.Topli plastenici zimi se greju, leti provetravaju ali je voda čini se najpotrebnija u nekoliko cvetnih brodova.
,, Svaka godina je godina za sebe, ali se potroši se oko 50 tona uglja ili 100 tona peleta. To je ogroman novac. Pored toga zimi se spava na oprezu. U proizvodnji cveća, temperature je jedan od najvažnijih faktora. Mi smo ove godine dogrevali i tokom aprila. Sa sezonom grejanja objekata krećemo u oktobru, što će reći da smo za prolećnu ponudu imali osam meseci grejne sezone. Voda se takođe puno troši. Svi impute su drastično skočili, čak smo morali da na ugovorene količine doplatimo sredstva. Sve su to stresovi. Onda imate problem ako podignete svoje cene, kako će ići plasman, da li će biti prodaje? Mi smo minimalno podigli cene da bi povratili uloženo i vidimo šta nam je činiti za jesen. Jer odmah nakon prodaje ovog kontigenta, odmaramo desetak dana i uvodimo jesenji program. ,,-kaže naša sagovornica
Nikola i Nenad, elektrotehničar i ugostitelj polako su sticali uz roditelje iskustvo. Proizvodnju danas vodi Nikola koji nijednog trenutka nije razmišljao da bi plastenička proizvodnji cveća mogla da bude njegov životni poziv. Planirao je da se usavrši u struci, unapredi kuvarsko znanje i jednog dana bude kuvar u nekom od elitnih hotela ili otvori svoj restoran. Međutim….
„Probao sam da radim kao kuvar, lepo je to zanimanje, jako traženo i dobro plaćeno. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam se školovao za to.Pet godina sam radio u struci. Međutim, ja samkroz godine rada u plastenicima zaključio da me daleko više privlači miris cveća, nego miris hrane u kuhinji, čak i one vrhunskog mirisa i ukusa. Pre dve godine, godine doneo sam definitivnu odluku –ostajem na selu i veran cveću, a diploma kuvara neka stoji, hleba ne traži, kako kaže naš narod. Možda je i bilo nekih trenutaka da lid a odustanem, ali sada više nema dileme. Ovde sam u Musinoj reci na svome!,, samouvereno nam govori Nikola Joković.
Rečenica naslednika jasno govori zašto…
,,Početak je bio težak, trebalo je, pored ljubavi prema cveću, steći iskustvo u njegovoj proizvodnji. Pronaći pouzdane dobljavače reznica, kvalitetnog đubriva, kupce kvalitetom, snaći se na tržištu u velikoj konkurenciji. Teško je naći i kvalitetne radnike, jer se ovde greške skupo plaćaju, tako da se radi i po 12 sati. Međutim, kad se nešto voli onda je to već pola uspeha.Ona druga polovina je ono što su nam ostavili roditelji. To je ogroman kredit poverenja kod kupaca. To se danas teško stiče a lako gubi!,, kaže ovaj mlad momak
Do sada je uloženo mnogo, mada je ideja ovih vrednih cvećara da postave još savrmene pokretne stolove. Za taj poduhvat bi morao do svežeg novca uz pomoć države ili iparda, jer je za njega kreditna solucija nemoguća misija. Planovi su ipak limitirani.
,,Pokretni stolovi su svakako naša vizija, mada planiramo bar još jedan veliki plastenik kako bi dostigli 2 hiljade kvadrata. To je neka mera za sada. Sve što bi više širili neophodna su veća ulaganja, to povlači i ostale impute proizvodnje, ali i upošljavanje radne snage. Ovaj posao je izuzetno skup i ne trpi greške tako da ne možete svakom ni poveriti da radi proizvodnju. Znate i sami da je teško odgajati jednu biljku ane na hiljade biljaka.. Doneće vreme doklee idemo!?,,
Vraćamo se na početak. Gde su Olivera i Goran u ovoj našoj priči. Još uvek tu, aktivni, rade, pomažu, ekonomišu. Nadziru još uvek na svoje punoletne ptiće, jer samo porodičan posao ima daleku viziju i dobar uspeh.
,,Roditelji su relativno mladi, sposobni, puni znanja i iskustva, reklo bi se u najboljim godinama, tako da i dalje vode glavu reč u proizvodnji. Ja još uvek slušam njihove savete i napredujem, mada slobodno mogu da kažem da sam ušao u sve tajne kvalitetne proizvodnje po čemu smo prepoznatljivi na tržištu, kako Srbije tako i zemalja u okruženju. U roditeljima imam najbolje i najdobronamernije učitelje, što je moja velika prednost u odnosu na druge“, ističe na kraju Nikola Joković iz Musine reke kod Kraljeva, uspešan mali cvećar
Danas plastenici ove vredne porodice ni u čemu ne zaostaju za onima u Sloveniji, Italiji i nekim drugim evropskim zemljama . Ovladali su svim tajnama proizvodnje cveća, jer kupci imaju samo reči hvale.Zadovoljstvo je utoliko veće što su u ovom poslu spojili zaradu i veliku ljubav prema cveću. Kako nam Nikola na kraju reče sve je stvar izbora. Oni su čini se napravili dobar izbor, jer je danas privilegija raditi nešto što vas ispunjava a da pritom budete i ekonomski zadovoljni.
Ako dođete u Musinu reku na gazdinstvo Joković nećete zažaliti jer ova botanička bašta izgleda svetski a opet iz našeg kraja, za šta su im odali priznaje i nedavni gosti koji su ih uporedili sa holanđanima, što je u ovom poslu pravi kompliment.Četvoročlabna porodica Joković je unapređujući svoje znaje i iskustvo nastojala da stvori ambijent poverenja i kvaliteta što je karta opstanka u svetu biznisa. Očigledno je iz svega izloženog da su to uspeli ali i zaslužili.S. C.