Nedostatak vlage u podoraničnom sloju, ili čak potpuno odsustvo vlage u dubljim slojevima zemljišta, u velikoj meri sužavaju mogućnosti izbora sistema obrade, količine i vrste mineralnog đubriva, biljne vrste i u okviru toga, odgovarajuće sorte ili hibrida. Na žalost sirak za zrno nikako da zadobije veće poverenje proizvođača, a takođe otkupljivača i prerađivačkog sektora u našoj zemlji. Svi su izgledi da će se, ako se nastavi ovaj trend vrelih i suvih godina sa nepovoljnim rasporedom padavina, sirku morati posvetiti mnogo više pažnje, samim tim i hektara i, na kraju krajeva, prerađivačkih kapaciteta.
Sirak je subtropska biljka, poreklom iz pod-Saharskih ravnica Afrike, fiziološki bliska kukuruzu, hemijskim sastavom bliža ječmu, sirak predstavlja izuzetnu alternativu gajenju kukuruza na svim onim lokacijama gde je uticaj agroekoloških uslova nepovoljan.Biljka koja se hiljadama godina menjala i prilagođavala surovim klimatskim uslovima meksičkih visoravni, na kraju je iznedrio biljku koja nema premca u uslovima ekstemno visokih dnevnih i noćnih temperatura i hroničnog nedostatka padavina.
Poreklo
Divlji oblik sirka izvorno potiče iz Afrike. Prvi zapisi o poreklu sirka potiču sa egipatsko-sudanske granice iz 8000. godine pre Hrista. Do značajnijeg korišćenja sirka u poljoprivredi dolazi u periodu između 4000. i godine pre Hrista.
Gajenje se dalje širilo ka Indiji i Kini između 1500. i 1000. godine pre Hrista. Oko 100. godine posle Hrista sirak se već
gajio u oblasti Orijenta i u oblasti Sredozemlja. Kasnije je sirak prenet u Ameriku. Već su u 19. veku načinjeni prvi pokušaji gajenja sirka.
Prvi hibrid (kod kojeg je primenjen citoplazmatični muški sterilitet) predstavljen je pedesetih godina (1957.) u SAD.
U kratkom roku najveći broj proizvođača sirka prešao je na hibridne sorte. Njihovi prinosi su se ubrzo udvostručili, nakon 20 godina prinosi sirka su u praksi bili već četiri puta veći.
Sirak poseduje veliku sposobnost prilagođavanja na različite Poboljšanje tolerancije na hladnoću predstavlja izuzetno bitan cilj selekcije od strane kompanije KWS. Međutim, pored toga postoji i cilj selekcije hibrida sa visokim prinosom biomase, pogodnih za proizvodnju biogasa. Cilj je da se i na slabijem zemljištu postignu sigurni i visoki prinosi. Drugi
važan aspekt selekcije predstavlja poboljšanje stabilnosti, koja ima važnu ulogu za sprečavanje problema u žetvi. Da bi se obezbedilo sigurno skladištenje bez gubitaka, neophodni su sadržaji suve materije preko 25%. U okviru energetskog programa selekcije hibridi sirka treba sigurno da postignu 28%. U principu su za gajenje u Nemačkoj posebno pogodni hibridi koji brzo sazrevaju, da bi se postigli optimalni sadržaji suve materije.
Sirak predstavlja tropsku travu, koja uglavnom raste u semiaridnim regionima sveta, posebno u Africi, Indiji i Aziji. Tu
sirak za zrno ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani. Širom sveta sirak predstavlja petu najvažniju kulturu za proizvodnju
namirnica nakon pšenice, kukuruza, pirinča i ječma. Sirak se uglavnom gaji između 40. stepena severno i 40. stepena južno od Ekvatora. Glavni proizvođači sirka za zrno su SAD (skoro 30% svetske proizvodnje) i Afrika (skoro 37% svetske
proizvodnje), a najveće površine za proizvodnju nalaze se u Africi (55% površine u svetu) i Aziji (25% površine u svetu).
Prinosi jako variraju u zavisnosti od lokacije i regiona gajenja.
Najveće prinose zrna sirak postiže u Evropi sa oko 10 t/ha. Tu se sirak intenzivno gaji (zaštita bilja, đubrenje, delom i
navodnjavanje). U SAD, gde je proizvodnja već ekstenzivnija, postižu se prinosi od 4 do 6 t/ha. U aridnim oblastima sirak se vrlo ekstenzivno gaji bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja, a prinosi se kreću između 0,6 i 1 t/ha.
Zbog specifične fiziologije i građe biljke, sirak odlično podnosi nepovoljni uticaj visokih temperatura i nedostatka vlage. Treba mu 40% manje vlage nego kukuruzu, a primena agrotehničkih mera je skoro ista kao kod kukuruza.
Krmni sirak je biljka koja daje visoke prinose zelene mase, ali je nepravedno zapostavljena i ređe se seje. Može biti alternativa kukuruzu.
Ova karakteristika čini biljku sirka izuzetno fleksibilnom. Odabirom prave sorte/hibrida moguće je koristiti sirak kao postrni usjev što može pomoći protiv erozije tla vodom ili vjetrom tijekom vrućih ljeta. Isto tako, naravno, to u konačnici povećava prihod poljoprivredniku.
Sirak – energetska biljka koja ima budućnost!
Više o ponudi hibrida sirka za zrno i silažu, svakako možete pronaći na web stranici www.kws.rs ili u novom katalogu za 2022. gdje su predstavljeni poznati hibridi KWS LUPUS, KWS MERLIN, KWS PROTEUS,KWS TARZAN
Sirak u Nemačkoj predstavlja jednu sasvim novu kulturu. U prošlosti su sa ovom vrstom biljke već vršena različita ispitivanja sa ciljem dobijanja šećera. Međutim, od daljih pokušaja gajenja se odustalo, pošto je šećerna repa pokazala jedan napredak u toleranciji na bolesti i u prinosu, te se pokazala i mnogo boljom za proizvodnju šećera.
Međutim, povećanjem proizvodnje i korišćenjem biogasa u Nemačkoj, poljoprivredna praksa je u potrazi za drugim kulturama, koje daju još veće prinose za proizvodnju silaže. Tu je u fokus nauke i prakse došao sirak, kao biljka koja daje veliku biomasu, tolerantnu na sušu.
Nakon prvih dosta obećavajućih istraživanja, u KWS – u je 2007. godine pokrenut program selekcije sirka u cilju proizvodnje energije. Na taj način se pruža dalji doprinos u proizvodnji biogasa kroz rad na selekciji različtih kultura, da bi se na taj način stvorila široka lepeza rotacije energetskih kultura. Novim veoma složenim metodama selekcije već su u ranoj fazi razvijeni hibridi koji su se dobro prilagodili našim lokalitetima. Posebno, usled rastućih potreba za održivim gajenjem energetskih biljaka u okviru plodoreda doći će do njihovog još većeg razvoja.
U Srbiji će u narednoj proizvodnoj sezoni proizvođačima biti na raspolaganju neki od hibrida sirka, koji se nalaze u procesu registracije, a koje proizvođači mogu već videti na nekim od KWS-ovih ogleda.
U našoj zemlji krmni sirak se gaji na 2.000 hektara. Odlikuje se izuzetno visokim prinosima i visokom produkcijom mase u našim agroekološkim uslovima, pri čemu prinos zelene mase može da se kreće od 50 do 70 t/ha. Otporan je na sušu, bolesti i štetočine, a u vreme suše može da zaustavi razvoj bez štetnih posledica, a čim se vlaga obezbedi nesmetano nastavlja sa razvojem. Ono što je najvažnije njegova proizvodnja je jeftina, jeftinija od proizvodnje mnogih ratarskih kultura, tako da je i to jedan od razloga zbog kojih se mnogi proizvođači interesuju za njegovo gajenje.
Setva krmnog sirka krajem aprila, početkom maja
Krmni sirak je najbolje sejati posle ozimih strnih žita, mahunarki, šećerne repe. Sirak je loš predusev strnim žitima. Prilikom izbora parcele treba izbegavati one na kojima ima dosta divljeg sirka. Sirak ne sejati posle kultura koje su tretirane Treflanom.Setva krmnog sirka obavlja se kada se površinski sloj zemljišta zagreje na 10 do 12 °C, a to je u našim agroekološkim uslovima kraj aprila, početak maja. Najprecizniji metod određivanja vemena setve je kada prve setve kukuruza u istom području krenu sa nicanjem.Ukoliko se sirak gaji za zelenu krmu i silažu seje se na rastojanje 20-40 x 15-20 cm, a za zrno 60 -70 x 20-30 cm. Seje se na dubinu 3 do 5 cm. Količina semena za setvu kreće se od 10 do 30 kg/ha
Sirak povoljno reaguje na upotrebu organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva koristi se dobro zgoreo stajnjak u količini 25 do 40 t/ha. Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva ili 60-70 % njihove količine koristi se pred osnovnu obradu zemljišta, a ostatak u predsetvenoj pripremi. Jedan deo azotnih hraniva (1/3) koristi se pri osnovnoj obradi zemljišta, a ostali deo u predsetvenoj pripremi i za prihranjivanje. Prihrana se vrši KAN-om u fazi 3 do 4 lista nakon svake kosidbe.
Krmni sirak ima višestruku upotrebu Najviše se koristi kao stočna hrana, i to kao zrno ili nadzemni deo za zelenu masu i spravljanje silaže. Može se koristiti za napasanje i najbolje je koristiti kada je visine 60 do 80 cm. Ukoliko se koristi za zelenu krmu kosi se pri kraju porasta u stablo i do pojave metlica. Kosi se na visinu od 10 do 12 cm da bi regeneracija bila uspešna. Koliko je plodna biljka govori i podataka da sirak ima izuzetnu moć regeneracije jer daje 2 do 3 otkosa. Prvi otkos za zelenu masu stiže 50 dana od nicanja, a naredni za 40 dana.
Za spremanje silaže sirak se koristi u fazi mlečno-voštane zrelosti, kada sirak sadrži 65-70 % vode. Sirak sadrži dovoljno fermentabilnog šećera, pa se silaža uspešno sprema bez dodavanja aditiva.Silaža od sirka najviše se koristi u ishrani mlečnih krava.
11 RAZLOGA ZAŠTO SIRAK
1)Sirak ima najduži stay-green od svih žitarica.Stabljika sirka zbog osobine da dugo zadržava zeleno stablo, može
osigurati povećanje prinosa do 20% u uslovima suše.
2) Sirak ima izraženu tolerantnost na sušu.U poređenju sa drugim kulturama, sirak prestaje sa rastom usled
sušnih uslova i nastavi će rasti pošto dobije vodu. Korenov sistem se može razviti do 2 m duboko, a stabljika i list su sposobni stvoriti prirodni sloj voska kako bi se zaštitili od direktne sunčeve svetlosti i suše.
3) Sirak ima izrazito voštane stabljike i listove.Ovaj tip voska se razvija u uslovima stresa i pomaže biljci da uspori
disanje i fotosintezu. Vosak štiti stabljiku i list od direktne sunčeve svetlosti.
4) Sirak ima beskrajne mogućnosti upotrebe Samo u ljudskoj ishrani sirak se može koristiti za dobijanje griza, brašna,
sirupa, piva, kokica i u poslastičarstvu. Osim kao zrno, biljka se može koristiti kao stočna hrana u obliku sena, silaže ili kao sveža hrana za životinje. Budućnost tehničke upotrebe sirka takođe je vrlo svetla: u proizvodnji biogasa, bioetanola, u tehnologiji boje ili u izradi sirkovih metli.
5) Sirak za ljudsku ishranu Sirak se koristi kao ljudska hrana uglavnom u područjima koja klimatski ne daju mogućnost proizvodnje drugih žitarica. U nekim Afričkim zemljama godišnja potrošnja sirka je 100 kg po osobi.
6) Sirak ima brojne zdravstvene koristi Prema studijama dostupnim na PUMBED-u, sirak ima pozitivan uticaj na teške bolesti poput raka debeloga creva, raka dojke i dijabetesa. Sirak je bogat antocijanima, antioksidansima, ima nizak glikemijski index i ne sadrži gluten. Antioksidanti iz sirka smanjuju potencijal za rast ćelija u telu. Sirak isto tako ima relativno visok sadržaj bakra i gvožđa, pa se može upotrebiti kao dodatak za smanjivanje negativnog utivaja hemoterapije. Ovi metali mogu pomoći u smanjenju problema vezanih za anemiju. Sirak sadrži i dosta magnezijuma koji pruža podršku koštanom tkivu i pomaže u prevenciji problema poput artritisa i osteoporoze. Zbog visokog sadržaja vlakana, dijeta koja se temelji na sirku pomaže i u smanjenju holesterola i kod gubitka kilograma.
7) Sirak se može gajiti ekstenzivno Sirak ima niže potrebe za azotom u poređenjus drugim kulturama i smanjenu potrebu za vodom i za primenu pesticida. U proizvodnji sirka možemo koristiti no-till tehnologiju, odnosno tehnologiju direktne setve ili tehnologiju redukovane obrade zemljišta.
8) Sirak je odlična hrana za svinje Sirak može zameniti drugu hranu za 40-100%,a da ne utiče na dnevni prirast. Sirak se može koristiti u stočnoj hrani jer sadrži više dostupnog fosfora i proteina u poređenjui sa drugim kulturama.
9) Biljka sirka nije domaćin larvi kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera) Ovo može pomoći u rotaciji useva, tj.
plodoredu i kontroli kukuruzne zlatice dok biljka sirka istovremeno daje visoki prinos.
10) Sirak je dobra ekonomska alternativa drugim žitaricama To je istina, posebno u ruralnim područjima sa niskom
godišnjom sumom padavina i u sušnim uslovima. Sirak ima ogroman korenov sistem koji podržava biljku u suši, usvajajući hranljive materije duboko iz zemljišta. Korenov sistem sirka može se razviti do 2 m u dubinu. Koren proizvodi poseban herbicidni spoj koji se zove sorgoleon (izlučuje ga koren u obliku mikroskopskih uljnih kapljica i deluje kao vrlo moćan herbicid protiv korova koji bi mogli ugroziti razvoj biljke sirka). To štiti biljku sirka od rasta korova i smanjuje potrebu za upotrebom i primenom herbicida.
11) Sirak ima kratak vegetacioni ciklus Ova karakteristika čini biljku sirka izuzetno fleksibilnom. Izborom prave sorte/hibrida moguće je koristiti sirak kao postrni usev, što može pomoći protiv erozije zemljišta vodom ili vetrom tokom sušnog letnjeg perioda. Sve to, na kraju, povećava prihod poljoprivrednika.
Intersantan je recimo podatak da je u Meksiko, velikoj državi sa izrazito aridnom klimom, prapostojbini kukuruza, sirak je praktično istisnuo i preuzeo veliki deo površina koje su nekad bile pod usevom kukuruza. Dakle dovoljno razloga da ovu kulturu uvrstite u svoju proizvodnu, zbog jeftinije proizvodnje, promene klime i rentabilnih prinosa. S.C.