Nekada su po Vojvodini brojne vetrenjače bile raširena pojava, koja se savršeno uklapala ravničarski pejzaž. U moderno doba ih je ostalo tek nekoliko, kao svedočanstvo o nekim prošlim vremenima, kada su korišćene prvenstveno kao mlinovi za brašno.
Međutim, Nenad i njegova supruga Neda su došli na nesvakidašnju ideju – da naprave svoj dom na obali Tamiša upravo u vetrenjači!Naravno, nije reč o onoj pravoj, već su na Pančevačkom keju napravili kuću u obliku vetrenjače, koja je istovremeno i restoran.
Sam objekat je toliko interesantan, da prosto mami poglede prolaznika, koji često žele da uđu unutra i uz šoljicu kafe uživaju u ovom arhitektonskom čudu.Na ulazu u vetrenjaču, restoran i dom porodice Džamtovski, sačekao nas je pravi odbor za doček – četiri podgojena domaća psa su veselo mahala repom dok smo čekali Nedu, vlasnicu, da nam otvori vrata.
Neda nam je napomenula da ulazimo u dom pun ljubavi prema životinjama, dobroj hrani, umetničkim delima, knjigama i prijateljima.Prošli smo kroz hodnik restorana, pored kuhinje i uskim stepenicama do dnevne sobe.
Sačekao nas je veliki svetao kružni prostor obogaćen nesvakidašnjim nameštajem i mnoštvom slika koji prekrivaju svaki slobodni centimetar kružnih zidova.
Ovo zdanje je sazidano 2006. godine i delo je pančevačkog poznatog arhitekte Časlava Litvinovića i arhitektkinje Alje. Njih dvoje su zajedno sa Nedinim suprugom i svekrom došli do idejnog rešenja i realizacije projekta vetrenjače.
– Odlučili smo se da naš dom bude vetrenjača jer nažalost po Vojvodini više nema ovih velelepnih zdanja koja su nekada bila obeležje cele ravnice. Danas ih je ostalo svega nekoliko i uglavnom su u lošem stanju – kaže bračni par Džantovski za portal Zadovoljna.
Projektovana je po uzoru na stare vojvođanske vetrenjače
Kuća vetrenjača je projektovana po ugledu na stare vetrenjače koje su se koristile kao mlin za preradu brašna, ali je prilagođena za život i normalno funkcionisanje.U prizemlju se nalazi restoran sa nekoliko sala za ručavanje i kuhinjom, dok se na spratu vetrenjače nalazi prostor za život koji se sastoji od velike dnevne sobe, tri male, od kojih je jedna pretvorena u biblioteku, prostrane kuhinje sa trpezarijom i kupatila.Kako nam Neda kaže, njoj se dopada da svaki deo kuće, sa mnoštvom detalja, ima svoju energiju i priču.
Enterijer objekta krasi preko 160 umetničkih dela
Pogled nismo mogli da skinemo sa bezbrojnih slika koje su postavljene u krug na svim zidovima vetrenjače. Preko 160 umetničkih dela je izloženo u domu Džamtovskih, pa ćete na trenutak pomisliti da se nalazite u pravom muzeju vojvođanskih slikara koji su izuzetno cenjeni i poštovani u ovom nesvakidašnjem domu.
– Ja sam veliki ljubitelj slika i najveća muka je bila kako da ih sve okačimo, pošto kao što vidite, zakačene su i gore i dole kako ne bi visile sa kružnih zidova, već kako bi lepo nalegle. Od slikara su tu Vasiije Dolovački, Zdravko Mandić kog izuzetno volim, iako nekome može delovati depresivno, u meni budi toplinu, zatim naš Pančevac Emil Sfera. Tu su i Mića Popović, Kosovac, Šobota, Goran Mitrović i mnogi drugi. Planiram da napravim katalog svih slika i njihov istorijat – kaže Neda.
Nameštaj je kupljen na buvljaku, pa restauriran – sve je autentično
Sve što postoji u kući je kupljeno na starom buvljaku, kasnije je restaurirano i prilagođeno, a vlasnica je sama birala i uklapala dezene, motive i boje nameštaja.
– Svako od nas ima svoj kutak, nekako mi je lepše tako. Onda se sve sklopi u jednu interesantnu celinu – ističe Neda.
Spoj salonskog i modernog je uspešan kada imate ukusa, a potrebno vam je samo malo mašte i kreativnosti pa da nekim stvarima potpuno promenite namenu i udahnete nov život.
Na primer, polica za knjige je napravljena od nekadašnjeg kaveza za kokošinjac koji je kupljen na buvljaku.Na sprat nas vode uske spiralne stepenice, a gore se nalaze spavaća soba i biblioteka koju je Nedin sin, arheolog, preuredio u svoj kutak.
– Moj sin Mihajlo je od mene nasledio ljubav prema skupljanju knjiga, tako da je svoju sobu preuredio u biblioteku, to je njegovo mesto za rad. Nameštaj u biblioteci je restauriran, a police su napravljene od paleta koje su vrlo korisne i izdržljive – kaže Neda.
Najteže je bilo privići se na kružne zidove, ali oni daju dodatni šmek
Ona ističe da je nateže od svega bilo adaptirati se na kružne zidove.
– Vetrenjača je em kružna em konusna, veliki problem mi je bio da u svojoj glavi prežalim to što nikada više neću moći da imam normalan nameštaj. Nema uglova i ćoškova, slike smo morali da kačimo na poseban način, a nemam ni prostora da stavim neki veliki orman jer je zid kružan, ali mislim da to dodaje na šmeku – kaže Neda.
Kuhinja je najupečatljiviji deo svake kuće jer je ona srce svih dešavanja.
– To je moje mesto za divan i kaficu, tu volim da sednem sa Mihajlom da se ispričamo – kaže Neda.
Mala vrata vode na tavan, a zidove kuhinje ukrašavaju slike domaćih životinja.
Obožavaju svoj porodični restora, iako su praktično uvek na poslu
Kako žive u kući u čijem je podnožju restoran, Neda kroz smeh kaže da su uvek na poslu.
– Živeti u restoranu je ludo, uvek je neka gungula, žamor iz sale se ne čuje, ali zato čujem kako u kuhinji pripremaju hranu. Moj suprug Nenad i ja smo zaista mnogo posvećeni ovom poslu, podelili smo se, on vodi računa o šanku, zaposlenima i gostima, a ja sam zadužena za kuhinju i finansije. Onda kada dođe ponedeljak, kada ne radimo, tako mi sve deluje prazno i tiho – ističe Neda.
Rustično sređeni restoran potpuno oponaša atmosferu kuće u kojoj se nalazi, slike su prisutne i na ovim zidovima, a nameštaj je takođe ručno farban i sređivan.
– Ovaj kamin je urađen u potpunosti od paleta, a mi smo ga onda ručno sređivali, farbali i dizajnirali – objašava nam Neda na izlasku iz kuće. Izvor: Zadovoljna.rs/Isidora Atanacković / Foto:Vesna Lalić/Nova.rs