Kontrolori koji su proveravali stanje zaliha pšenice u skladištima koje država iznajmljuje zatekli su proteklih dana prazne silose u nekoliko privatnih firmi. U tri odvojene akcije policija je uhapsila više osoba koje su osumnjičene da su prodale žitarice koje im je Republička direkcija za robne rezerve (RDRR) poverila na čuvanje. Ovo nije prvi put da su otkrivene ovakve malverzacije, ali je poseban udar na robne rezerve s obzirom na situaciju u svetu – nedostatak pšenice i na njenu visoku cenu. Upravo taj trenutak, kako se sumnja, uhapšeni skladištari su iskoristili da zarade i oni se sumnjiče da su oštetili državu za ukupno oko sedam miliona evra.
Uhapšeni skladištari trebalo je da čuvaju žitarice koje im je poverila Republička direkcija za robne rezerve, a oni su je, kako se sumnja, prodali. Iz MUP su saopštili da su svi osumnjičeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica. Ističu i da policija nastavlja provere poslovanja drugih skladištara Republičke direkcije za robne rezerve na teritoriji cele Srbije.
Policija je prvo u utorak saopštila da je uhapsila V. Ć (59) koji je, kako se sumnja, kao odgovorno lice privrednog društva „Žitopromet“ DOO Ruma, od 1. januara do 30. marta ove godine, nezakonitim postupanjem oštetio Republičku direkciju za robne rezerve za 624.500.141 dinara, odnosno oko 5, 3 miliona evra, a za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u istom iznosu. Pripadnici MUP, UKP, Službe za suzbijanje kriminala i Policijske uprave u Šapcu su dan kasnije po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu uhapsili G. F. (55) iz Loznice. On je, kako se sumnja, u svojstvu odgovornog lica u privrednom društvu „Mlin Filipović Kata“ DOO, od 1. januara do 4. aprila 2022. godine, otuđio više od 2.500 tona merkantilne pšenice i kukuruza u vlasništvu RDRR, a koji su mu bili povereni na skladištenje i čuvanje. Osumnjičeni je na taj način oštetio državu za 94.927.334 dinara, odnosno oko 800.000 evra.
Treće hapšenje bilo je juče, kada je policija u predmetu kontrole skladištara koji lageruju robne rezerve uhapsila S.I. (61) iz Blaca. On je, kako se sumnja, kao odgovorno lice privrednog društva „AKI Komerc“ DOO Blace, od 1. januara do 4. aprila 2022. godine, otuđio više od 2.420 tona merkantilne pšenice, u vlasništvu Direkcije. Saopšteno je da je osumnjičeni na taj način oštetio RDRR za 96.523.405 dinara, odnosno oko 820. 000 evra.
Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova, a iz MUP je saopšteno da će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poručio je da će svi oni koji se usude da na taj način ugroze egzistenciju građana Srbije biti identifikovani, pronađeni i sankcionisani.
„U vremenu u kome se svaki kilogram hrane čuva i od koga zavisi opstanak nacije krađa iz robnih rezervi je otimanje od usta našoj deci i slabljenje države. Krađa iz robnih rezervi više je od privrednog prestupa ili krivičnog dela, to je podlost“, rekao je Vulin.
Kandić: Nedopustivo je da neko u ovom trenutku zloupotrebljava državne rezerve
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Uroš Kandić za Euronenjs Srbija kaže da je nedopustivo da u trenutku kada je pšenica postala jedna od najtraženijih roba i kada je ogromna potražnja na svetskim tržištima i sve države vode računa da obezbede dovoljne kolčine za svoje potrebe, neko zloupoterbljava državne rezerve na taj način.
„Mnoge države nemaju tu vrstu roba, već zavise od uvoza, a neko se usudi da zloupotrebi to što je skladištar. Apsolutno podržavamo ovo što radi policija. Neodgovorno je i prema građanima i prema državi. U ovoj situaciji kada je zabranjen izvoz, da je pšenica u svetu toliko skupa i da je nema, a da je neko proda i proneveri – to je potpuni kriminal“, smatra Kandić.
On napominje da je pronevera otkirvena, jer skladištari nisu imali količinu robe koju im je država poverila na čuvanje u trenutku kada je kontrola proveravala silose.
„Oni kao skladištari robnih rezervi su u odnosu na broj tona dobijali mesečnu naknadu, da čuvaju državno žito. Na javnom pozivu se biraju te firme i stvarno je nedopustivo da neko to zloupotrebi i proda“, kaže Kandić.
Na papiru puna skladišta, a silosi prazni
Agrarni analitičar Žarko Galetin objašnjava da država ulazi u aranžman sa skladištarima, tako što potpišu ugovore sa Republičkom direkcijom za robne rezerve da oni ustupaju određeni kapacitet tog skladišta na ime zakupa od strane RDRR. Od tog momenta oni postaju zakupodavci.
„Nekada je to išlo putem tendera, posle neposrednom pogodbom. Problem u suštini nastaje oko korišćenja te količine koja je u vlasništvu Direkcije, a nalazi se u skladištu. Dešavalo se da su skladištari tu robu „obrtali“, prodavali, pa ponovo punili. Formalno uvek postoji kao da je tu, ali suštinski, kada odete u kontrolu toga nema“, objašnjava Galetin. On napominje da je poslednjih godina bilo nekoliko velikih kontrola kada je država išla iznenada u te provere i bez najave u tim skladištima. Podseća da se uglavnom uvek ispostavljalo da nije bilo tih količina kako je stojalo, po papirima i fizički.
Jedna od najvećih kontrola sprovedena je 2013. godine, kada je država prvi put posle deset godina počela da proverava stanje svojih robnih rezervi. Kontrolori su tada u inspekciji zaticali dupla dna u silosima, zavarene poklopce i sklonjene merdevine, što im je otežavalo postupak kontrole, jer nisu mogli da izmere količine koje su uskladištene. Prema Izveštaju radne grupe, tada je utvrđen manjak kod 18 skladištara, a u silosima je u ukupnoj količini nedostajalo 49.903 tona pšenice i 30.708 tona merkantilnog kukuruza.
Po Zakonu o robnim rezervama skladištar je dužan da se pridržava odredaba ugovora o čuvanju, skladištenju i obnavljanju, kao i ugovora o rukovanju i obezbeđenju, da na zahtev ovlašćenog predstavnika Direkcije omogući kvantitativnu i kvalitativnu kontrolu robe, kao i da im stavi na uvid isprave i svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na uskladištene robne rezerve. U obavezi je i da posebno označi i izdvoji robu iz robnih rezervi, odnosno da u svakom trenutku ima na stanju uskladištenu količinu robe iz robnih rezervi. Propisana novčana kazna iznosi od 1,5 do 3 miliona dinara za privredni prestup za pravno lice u slučaju zloupotrebe.izvor: RTS i https://www.euronews.rs/