Poreski sistem u Srbiji trpi značajne kritike, između ostalog i zbog toga što paralelno sa postojećim poreskim oblicima postoji veliki broj takozvanih parafiskalnih nameta, koji povećavaju efektivno opterećenje privrede.
Socijalno-ekonomski savet podržao je inicijativu Unije poslodavaca Srbije za reformu sistema neporeskih prihoda. Poslodavci smatraju da je država svesna ovog problema na koji Unija već dugi niz godina ukazuje i preduzela je određene korake, ali oni, ipak, nisu dovoljni.
– Činjenice pokazuju da su oni nedovoljni. Iz tog razloga smo Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije uputili inicijativu za reformu celokupnog sistema neporeskih nameta, i istakli da ona mora biti delotvornija – kaže za Biznis.rs direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog u Uniji poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević.
– Smatramo da se u Republici Srbiji mora zaokružiti pravni okvir tako da se sve javne dažbine plaćaju za pruženu javnu uslugu u visini srazmernoj troškovima njenog pružanja. Zato smo predložili donošenje jedinstvenog zakona o taksama koji treba da uredi sve takse koje se naplaćuju za javnu uslugu i da utvrdi njihovu visinu. Ovom postupku trebalo bi da prethodi sveobuhvatna analiza, konsultacije sa zainteresovanim stranama, a prvenstveno poslodavcima i usklađivanje sa rešenjima i tendencijama iz sektorskih zakona – navodi naša sagovornica.
Uvođenje novih poreza u toku fiskalne godine negativno utiče na poslovanje
Budimčević ističe da u proces donošenja podzakonskih akata na lokalnom nivou, kao što su odluke o komunalnim taksama, treba uključiti i lokalne socijalno-ekonomske savete za čiju teritoriju se isti donose, a posebno treba konsultovati poslodavce.
– Uvođenje novih poreza i obaveza u toku fiskalne godine ili njihovo povećavanje, bez blagovremene najave koja bi privrednim subjektima omogućila da prilagode svoje poslovne planove i aktivnosti novim fiskalnim opterećenjima, negativno utiče na predvidivost poslovnog ambijenta i rezultate poslovanja kompanija. Pogotovo u izazovnim vremenima pandemije koja je naša nova realnost i koja i dalje određuje u kom pravcu će teći i ova 2022. godina – kaže predstavnica Unije poslodavaca.
Rezultat ovog reformskog procesa, uz konsultacije svih zainteresovanih strana, uticaće na jačanje preduzetničke klime i nove visokotehnološke investicije, koje jedino mogu doprineti značajnijem rastu bruto domaćeg proizvoda, ocenjuje ona.
– Sve ovo će doprineti konkurentnosti domaće privrede, ali i povećanju standarda i ukupnog kvaliteta života stanovništva. Ekonomska politika u Republici Srbiji je dala značajne rezultate. Ipak, u cilju daljeg oporavka i rasta privrede pred nama je posao nastavka pokrenutog procesa reformi. Među prioritetima, koji su od uticaja na poboljšanje privrednog i investicionog okruženja, vidimo reformu poreskog sistema, i to prvenstveno reformu sistema neporeskih prihoda – ističe Svetlana Budimčević.
Čemu služe firmarine?
– Velikoj većini ljudi iz privrede nije jasno, na primer, zašto se plaćaju takozvane firmarine, šta je osnov za plaćanje komunalne takse za isticanje reklame na objektu u vlasništvu fizičkog lica i slično.Kao primer navodimo Grad Beograd koji je poslednjim izmenama Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina za teritoriju grada značajno uvećao pojedine naknade. Naknada za korišćenje prostora na javnoj površini za obavljanje ugostiteljske delatnosti u bašti ugostiteljskog objekta otvorenog tipa u I zoni povećana je sa 36,69 na 51,52 dinara po metru kvadratnom dnevno, u II zoni sa 29,44 na 41,36, a jedna od naknada za korišćenje reklamih panoa sa 26,75 na 32,10 dinara po metro kvadratnom dnevno – kaže naša sagovornica i dodaje da se ovi nameti odnose na najpogođeniju delatnost u toku pandemije.
Poslodavci često i ne znaju koje namete i takse plaćaju
Na pitanje na koji način će se vršiti sama reforma, kojom dinamikom i šta znači podrška Socijalno-ekonomskog saveta u tom smislu, naša sagovornica objašnjava da je reformu sistema neporeskih prihoda potrebno što pre početi i sprovesti. Racionalizacija je, prema njenom mišljenju, potrebna na svim nivoima, na republičkom kroz izmene zakona, na lokalnom kroz izmene odluka lokalne samouprave koje se odnose na komunalne takse i druge dažbine.
– Zato u svemu ovom Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, kao najviše tripartitno telo, treba da ima ključnu ulogu. Socijalni partneri – poslodavci i sindikati treba da budu uključeni u rad radnih grupa i konsultacije oko javnih politika i zakona, koji utiču na ostvarivanje materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada. Takođe i lokalni socijalno-ekonomski saveti, usmeravani od strane republičkog, treba da budu konsultovani u svim stvarima od uticaja na rad i poslovanje privrednih subjekata u svojim lokalnim sredinama – dodaje ona.
Kada je reč o pritužbama poslodavaca u ovom domenu, Budimčević navodi da se oni najviše žale na veliki broj parafiskalnih nameta, na namete i takse za koje ne znaju svrhu, na kvalitet javnih usluga koje ne odgovaraju visini javnih dažbina koje se za njih plaćaju, na često i neosnovano povećanje taksi.
Takođe, poslodavci se žale na neodgovarajuće kapacitete državne i lokalne administracije, koji ne mogu da pruže efikasne usluge privredi i građanima, i zato predlažu i reformu javne uprave.
– Cilj reformi je uređeno društvo i pravna država, u kojoj će se tačno znati koji porezi i nameti postoje, osnov njihovog uvođenja, visina, dinamika i razlozi za eventualno povećanje. Od reformi očekujemo da utiču na konkurentnost domaće privrede, njen dugoročni održivi rast i razvoj. Očekujemo da doprinesu da Srbija postane atraktivna investiciona destinacija i to za visokotehnološka ulaganja. Sve ovo će doprineti rastu i kvalitetu zaposlenosti i boljem životnom standardu stanovništva – zaključuje Budimčević. Autor: Marija JovanovićTekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs