Cena nafte na londonskom tržištu prvi put od 2014. godine prešla je cenu od 100 dolara po barelu jer se trgovci plaše da će ruski napad na Ukrajinu poremetiti snabdevanje energentima. Cena barela nafte tipa Brent na londonskom tržištu skočila je na 102,48 dolara.
„Naravno da više cene nafte moraju da se odraze na cene goriva, ne samo u Srbiji već svuda u svetu“, ističe Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. On podseća da su kod nas trenutno zamrznute maloprodajne cene i da će to na rok duži od 30 dana „biti zaista problem“. Bilo kakav poremećaj u snabdevanju sirovom naftom iz Rusije izazvaće, kaže – rast cena na globalnom nivou.
„Ali, ta maloprodaja snabdeva se sa veleprodajnog tržišta. Veleprodajno tržište snabdeva se iz rafinerija, a rafinerije se snabdevaju sirovom naftom. A, tu ništa nije zamrznuto“, ukazuje sagovornik Infobiza.
U jednom trenutku, navodi, država će morati da reagije.
„Jedini način je da se smanje državne dažbine ili da se cene dignu na nivo da se omogući snabdevanje maloprodaje tako da ne bude u minusu“, navodi on.
Mićović podseća da je barel nafte koštao 91 dolar kad je doneta uredba o ograničavanju rasta cena, a da je sada prešla 100 dolara što je rast od deset odsto što, ističe – nije zanemarljivo.
„Za naftne kompanije to će biti izdrživo u nekom ograničenom vremenu, ako ne dođe do baš velikih promena. Više do 30 dana biće zaista problem. Razumemo da je država htela brzom merom da spreči udar na ekonomiju i društvo, ali ta brza mera ne može da postane ustaljena, jer to nije održivo“, navodi gost Infobiza.
Postoje, kaže, dva osnovna rizika oko trenutnih sukoba u Ukrajini.
„Prvi je da se uvedu takve sankcije Rusiji da dođe do poremećaja isporuka nafte, ili – da do toga dođe zbog logističkih poremećaja u snabdevanju naftom – kod naftovoda ili luka za utovar i slično“, kaže Mićović.
Od podseća da je Rusija druga zemlja po izvozu sirove nafte u svetu.
„Bilo kakav poremećaj izazvaće rast cena na globalnom nivou. Bila bi ozbiljno smanjena ponuda. Kada je reč logistici, jedan od vrlo važnih naftovoda iz ruskih nalazišta prolazi kroz Ukrajinu – ‘Družba’ se zove taj sistem naftovoda. Ni jednoj, ni drugoj strani ne odgovara da dođe do prekida. Oko 12 miliona tona nafte se godišnje transportuje tuda do zemalja srednje Evrope, kao što su Mađarska, Slovačka, Češka. To su ozbiljne količine. A gledajući celu Evropsku uniju, čak jedna četvrtina nafte koja se preradi u rafinerijama EU potiče iz Rusije“, ističe Tomislav Mićović. Infobiz/N1