Prema najvama ,više poljoprivrednih udruženja izaći će na protest u četvrtak, 24. februara, u 10 ili 12 časova, kako bi protestnom vožnjom u trajanju od sat vremena iskazali svoje nezadovoljstvo zbog ignorisanja zahteva koji su upućeni Vladi Srbije 14. februara. Za sada je potvrđeno da će se zakazani protesti održati u Zrenjaninu, Šapcu, Srbobranu, Žitištu, Rači, Dolovu, Itebeju, Blacu i Roćevićima, a očekuje se da se pridruže i poljoprivrednici iz drugih mesta jer je poziv upućen svima i ljudi se masovno javljaju, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata Dragan Kleut.
Talasalo se i ranijih godina, ali uglavnom zbog cene mleka, mesa, maline. Nezadovoljstvo je ovoga puta kulminiralo ponajviše zbog skupe proizvodnje, tako da se mnogi nose mišlju da ne đubre, ne seju, ne rade zemlju jer je lakše biti socijala a oni to već jesu, budući da para za nova ulaganja nema.
Zbog toga, poljoprivrednici imaju pet ključnih zahteva, ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, kako budućih, tako i zaostalih, regulisanje uvoza smrznutog mesa iz inostranstva i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.
“ Na prvom mestu je gorivo bez akciza. To smo imali pre deset godina, kada je Vlada Srbije jednom uredbom ukinula regresirano gorivo i smanjila subvencije poljoprivrednika na 4.000 dinara po hektaru, što u našoj proizvodnji nije nikakva pomoć koja realno utiče na stabilnu proizvodnju”, navodi Kleut.
Nije tajna da je uvoz rak rana našoj proizvodnji, koji uništava male poljoprivredne proizvođače, tako da je jedan od zahteva i kontrola uvoza mesa jer se zbog nekontrolisanog uvoza uništava stočarska proizvodnja.
“Četvrti zahtev je kontrola uvoza mleka u prahu. Inače smo desetkovani što se tiče stočarskog fonda i mlečnih krava baš zbog takvog uvoza. Ljudi nemaju računicu da drže krave sa takvom cenom mleka, naročito kada govorimo o tržištu sa izuzetno niskim cenama mleka u prahu, gde ne mogu da budu konkurentni sa evropskim farmerom koji ima mnogo veće subvencije i po hektaru i po litru mleka”.
Kda su u pitanju subvencije, poljoprivrednici traže redovnu isplatu, tačnije da od momenta podnošenja zahteva subvencije budu isplaćene u roku od 45 do 60 dana. Takođe, umesto dosadašnjih 4.000 dinara zahtevaju 200 evra po hektaru jer je to minimum kojim bi uspeli da stabilizuju proizvodnju.
“Mi imamo situaciju da subvencije nekim poljoprivrednicima kasne i po dve godine, što je jako dugačak period u bilo kakvoj proizvodnji. Što se tiče iznosa, 200 evra po hektaru je minimum da imamo neku sigurnost u proizvodnji. Podsetiću da je đubrivo poskupelo 300 odsto u odnosu na prošlu godinu zbog cene gasa. Kao fabrika pod otvorenim nebom mi zavisimo do vremenskih uslova i sa vrhunskim prinosima smo u minusu, a ako se desi sušna godina sa takvim inputima poljoprivrednici nemaju šanse da opstanu i direktno idu u totalni bankrot”, ocenjuje Kleut.
Subvencije po hektaru koje trenutno daje država iznose 4.000 dinara, i to do 20 hektara površine. Matematika ona na njivi kaže da jedan hektar minimalno zahteva između 400 i 500 kilograma veštačkog đubriva, dok 100 kilograma đubriva košta 100 evra ili 12.000 dinara.
“Znači, po jednom hektaru morate da izdvojite minimum 500 evra ili 60.000 dinara, a država vam daje 4.000 dinara subvencije i to samo do 20 hektara površine. To je statistička greška, a ne podrška. Gde je seme, đubrivo, hemija, nafta, za koju je Vlada Srbije sada ograničila cenu na 179 dinara, što je opet ništa u odnosu na inpute i količinu koju trošimo. Takva proizvodnja je neisplativa”, kaže sagovornik.
Prema rečima predsednika ovog udruženja, celokupna situacija u poljoprivredi katastrofalna je već deset godina unazad. Sve mere koje su donete doprinose uništenju malih i srednjih poljoprivrednika, koji su nosioci proizvodnje.
“Podsetiću samo da je 70 odsto zemljišta u vlasništvu malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. Ako Vlada Srbije ne bude imala sluha i nastavi ovakvu agrarnu politiku kojom se poljoprivrednici samo obmanjuju doći ćemo u situaciju da od poljoprivredne zemlje postanemo uvoznik poljoprivrednih proizvoda”, navodi Kleut.
Poljoprivrednici su u ozbiljnom problemu, prezaduženi u kreditima, a rešenje koje je ponudio ministar poljoprivrede da se dodatne zaduže sa određenim grejs periodom samo je dodatno stavljanje omče oko vrata i produžavanje agonije za možda još godinu dana.Iako su poljopivrednici 14. februara uputili zahteve premijerki i predsedniku Srbije, odgovore nisu dobili.
Identične stavove imaju i poljoprivrednici iz drugih krajeva Srbije koji su takođe mirno protestvovali poslednjih dana.Na području Kraljeva se takođe protestvovalo, ali su poljoprivrednici odlučili i da oforme sopstveno Udruženje ,,Nadibar,, kako bi lakše došli do dogovora, pregovora, ideja i rešenja. Udruženje već broji oko 150 članova sa tendencijom rasta i kako kažu spremni su da istraju u svojim namerama.
“Već duži niz godina imamo probleme koja nisu vezana samo za aktuelno poskupljenje đubriva i goriva. Nama su poskupeli svi imputi proizvodnje a vrednost našeg proizvoda rapidno pada.Nama su potrebna dugotrajna i sistemska rešenja. Pre 10 godina su nam uredbom ukinuli i subvencije i regresirano gorivo sa izgovorom da nemaju dovoljno para u budžetu, a vidimo da se novac troši kojekude. To nam potvrđuju i subvencije iz gradske kase. Pio osiguranje nam rešavaju poslednje 4 godine i nisu našli model po kome mogu i seljaci da se leče, odnosno njihove porodice. Poljoprivredna penzija u Srbiji je ja mislim najniža u svetu! Znate li koliko sela ima trofaznu struju!? Znate li da kada se uključi neka od hladnjača selo ostaje bez struje.,, iznosi samo deo problema Miloš Kostović, voćar iz Dedevaca
Radovi u voćnjacima su uveliko počeli, rezidba odmiče, plavo prskanje je neophodno, troškovi rastu a ajbuke još traže kupce. Statistika kaže da smo lane proizveli rekordne količine ovog voća ali shodno površinama to nije maksimum koji možemo da dosegnemo. Majka Rusija nam je takođe odrekla solidarnost i poverenje.
,, Svi imputi su otišli i do tri puta u odnosu na lane. Za hektar pod voćem nam treba minimum 200 litara nafte, od 15 do 20 tretmana, đubrivo 300 kg, radnici, gajbice, pakovanje, hladnjača koja opet troši struju i tako u krug cele godine. U većini ovdašnjih hladnjača jabuke i to prve klase ima koliko hoćete. Izvoz za Rusiju više nije moguć jer je zbog jedne uredbe smanjen broj otkupljivača. Koliko imamo saznanja oni imaju takođe svoje plantaže, tako da ih naša jabuka više izgleda ne zanima previše. Nismo je izvezli, nismo je prodali čak ni našim veleprodajama, o pijačnoj prodaji i da ne govorimo. Ovako više ne ide!,, potrvđuje i Peđa Perišić
Svako će sutra, ali i narednih nedelja voditi svoju kamapnju. Oni što obećavaju, da će ispuniti moguće i nemoguće kako bi ostali tamo gde jesu, u krugu dvojke i privilegija. Ovi što traže bolje sutra, ne obećavaju i ne nude ništa, valjda su zato manje popularni. Jedno je sigurno, čak i ako vođeni odlukama Požarevca i Kragujevca da svojim poljoprivrednicima lokalno pomognu, to učine i ostale lokalne samouprave, 20 litara nafte ili džak đubriva neće pomoći mnogo seljaku. Svako ima svoju muku i svoju Ukrajinu, samo su tuđe vesti uvek aktuelnije od onih u našem sokaku i čini se lakše rešive od domaćih sporova. S.C.