Zakonom o trgovini koji je stupio na snagu 2019. godine propisana je fiksna novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara za pravno lice, 10.000 dinara za fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu i 40.000 dinara za preduzetnika, ukoliko prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom.
Prema propisima, deklaracija obuhvata naziv proizvoda, vrstu, model, tip, količinu, u zavisnosti od prirode robe, kao i poslovno ime proizvođača.
Dobijanje bar-kodova u Srbiji odvija se preko Poslovnog udruženja GS1 Srbija.
„Sve domaće firme koje su registrovane u APR-u, kao i domaća poljoprivredna gazdinstva koja su registrovana u Ministarstvu poljoprivrede, mogu da postanu članice Poslovnog udruženja GS1 Srbija i da dobiju bar-kodove. Osim proizvođača, domaće bar-kodove trebalo bi da traže i naše firme uvoznici ili zastupnici koji uvoze robu bez bar-kodova ili je prepakuju u pakovanje na srpskom jeziku. Ceo proces dodele GS1 kompanijskog prefiksa (grupe bar kodova) traje otprilike 48 sati“, kaže za Biznis.rs direktor GS1 Srbija Miroslav Ilić.
Uz jednom regulisanu pristupnu članarinu, zakup GS1 kompanijskog prefiksa traje do kraja tekuće godine i po automatizmu se obnavlja svake naredne bez ograničenja, osim ukoliko članica ne izjavi da joj bar-kodovi više nisu potrebni i prestane da ih koristi.
„Ukoliko članica u kalendarskoj godini ne reguliše svoju obavezu do 31. decembra biće isključena iz članstva u GS1 Srbija p.u. i bar-kodovi postaju neregularni i predmet sankcionisanja. Učlanjenje se radi po kvartalima, kao i odjava bar-kodova. U prvom kvartalu plaća se ceo iznos zakupa, u drugom tri četvrtine iznosa, u trećem kvartalu polovina i u četvrtom jedna četvrtina godišnjeg zakupa GS1 kompanijskog prefiksa, odnosno bar-kodova“, naglašava naš sagovornik i dodaje da je kod napuštanja GS1 sistema proces takođe vezan za kvartale istupanja.
Troškovi dobijanja bar-koda
Postoji pristupna članarina koja se plaća samo jednom na početku zasnivanja članskog odnosa, koja služi za ulistavanje podataka o članici u svim GS1 bazama podataka (lokalno i u Briselu gde je centrala) i iznosi 15.000 dinara plus PDV.
Cene se kreću u zavisnosti od toga koliko se bar-kod brojeva zahteva. Ovako izgledaju na godišnjem nivou (plus PDV):
Članice sa GS1 brojem kapaciteta 10 – 7.600 dinara
Članice sa GS1 brojem kapaciteta 100 – 11.900 dinara
Članice sa GS1 brojem kapaciteta 1.000 – 17.900 dinara
Članice sa GS1 brojem kapaciteta 10.000 – 26.200 dinara
Članice sa GS1 brojem kapaciteta 100.000 – 38.600 dinara
Članice sa GS1 8 brojem za svaki broj pojedinačno – 410 dinara
Težinske bar-kodove za naše tržište članice dobijaju bez naknade.
„Takođe, napominjem da cene nisu menjane već osam godina“, kaže Ilić.
Bar-kodovi služe za mašinsko prepoznavanje – identifikovanje proizvoda u lancima snabdevanja, od sirovina, preko proizvodnje, veletrgovine do maloprodaje.
Osim pojedinačnih pakovanja, bar-kodovima i logističkim etiketama se obeležavaju zbirna i transportna pakovanja, radi brze i tačne identifikacije. Takođe, GS1 kompanijski prefiksi služe i za identifikovanje lokacija na kojima se izvršava neki poslovni proces.
Neophodno korišćenje jedinstvenih standarda
„GTIN-ovi za identifikaciju artikala i zbirnih pakovanja i GLN-ovi za identifikaciju lokacija (poslovnih subjekata, odeljenja, skladišta i dr.), neophodni su u elektronskim porukama (elektronskim dokumentima) koje se razmenjuju između poslovnih partnera. Jedinstvena identifikacija ovih činilaca je neophodna da ne bi dolazilo do grešaka u razmeni informacija između poslovnih subjekata u lancima snabdevanja. Tako, na primer, pogrešno identifikovanje proizvoda dovodi do pogrešnih porudžbina, pogrešnih isporuka, reklamacija, vraćanja robe, zastoja, uvećanja troškova i slično. Zato je neophodno korišćenje jedinstvenih standarda za označavanje (identifikaciju). Formiranje nacionalnih sistema za identifikaciju (proizvoda i poslovnih partnera) ograničava kompanije u saradnji sa inostranim partnerima i predstavlja korak unazad u trgovini“, objašnjava naš sagovornik.
Danas se maloprodaja ne može zamisliti bez standardno bar-kodiranih proizvoda, čijim skeniranjem se na kasama evidentira prodaja i čime se omogućava povlačenje iz računara svih neophodnih podataka (naziv, cena…). Ovo omogućava automatizaciju u praćenju prodaje i zaliha, naručivanju, unapređuje se sledljivost, zaštita potrošača, borba protiv falsifikata, a time i zaštita brenda.
„Zakonom o trgovini navedena je obavezna upotreba bar-kodova na proizvodima u maloprodaji. Osim GS1 GTIN-a (Global Trade Item Number, koji obezbeđuje GS1 organizacija), zakonodavac je pomenuo i lokalne (ostale) tipove bar-kodova koje koriste zatvoreni sistemi, jer se njihova roba kreće isključivo u njihovim objektima pa nema problema oko obezbeđivanja jednoznačnosti. Zakonodavac je predvideo i QR code, koji nema nikakvu funkciju u lancima snabdevanja, jer je to samo jedna od velikog broja vrsta bar-kodova u koju može da unosi šta ko hoće, a ne ono što treba poslovnim subjektima u lancima snabdevanja“, navodi Miroslav Ilić.
Kodovi se mogu koristiti u maloprodaji samo sa definisanom strukturom i standardnim podacima (gde je standardni, jedinstveni identifikator GTIN obavezan element). Jedino na taj način se može ostvariti automatizacija u evidenciji i praćenju osnovnih poslovnih procesa (prodaja, skladištenje, logistika, naručivanje i isporuka bez grešaka), kao i unaprediti sledljivost i kontrola. Lekovi se u poslednjih nekoliko godina obeležavaju 2D kodom – Data Matrix koji je jedna od vrsta 2D koda kao i QR, ali moraju da sadrže standardni jedinstveni identifikator proizvoda.
Direktor GS1 Srbija kaže da je šteta što nije iskorišćena prilika da se novim Zakonom o fiskalnim kasama i elektronskim fakturama istakne obaveznost korišćenja GTIN-a, kako bi se učvrstile informacije koje su neophodne firmama, učesnicama u lancima snabdevanja, kao i tržišnim inspekcijama. Biznix.rs