Mi smo raspoloženi da objasnimo svaki detalj koštanja naše proizvodnje. Ako misle da nešto treba izbaciti, mi ćemo izbaciti, ali onda ne može da se očekuje isti kvalitet, napominje Olivera Latinović iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.
Nakon što su uputili poziv na razgovor direktoru “Imleka”, kako bi zatražili da ta mlekara poveća otkupnu cenu, članovi Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije su se 8. decembra i sastali sa predstavnicima te mlekare i dali rok od deset dana da pomenuta kompanija odluči da li će prihvatiti njihov zahtev da minimalna proizvođačka cena mleka bude 56 dinara po litri. Ukoliko njihov zahtev ne bude ostvaren, spremni su na proteste, ali još uvek ne žele da iznose detalje o tome, jer se nadaju da će uspeti da se dogovore.
“Po stavkama smo im predočili šta koliko košta u samom procesu proizvodnje. Uvek smo računali koliko nas šta košta, kod svake farme se to razlikuje za dinar, dva gore, dole, u zavisnosti od opreme, mehanizacije, ali sada smo im to i stavili na papir. Ukoliko nas nema, nema ni mlekare. A ako mlekara ne otkupljuje, mi ćemo se ugasiti. Nemamo više odakle da plaćamo troškove”, ukazuje Olivera Latinović iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.
Ukoliko mlekara bude imala zamerku na predloženu proizvođačku cenu, članovi Saveza su spremni da diskutuju o tome i naprave izmene, ako su one i opravdane.
“Mi smo raspoloženi da objasnimo svaki detalj. Ako misle da nešto treba izbaciti, mi ćemo izbaciti, ali onda ne može da se očekuje isti kvalitet. Svaka stavka košta. Ako morate da kupite neku hemiju, to mora i da se plati.”
Pratiti rast cena inputa
Najveći problem u mlekarstvu u Srbiji je nagli skok inputa u proizvodnji, ukazuje Latinovićeva. Upravo iz tog razloga smatraju da bi trebalo da raste i cena mleka.
“Hrana je poskupela od 50 do 100 odsto; žito, kukuruz, struja, radna snaga i to sve konkretno utiče na samu proizvodnju. Naš jedini proizvod, preko koga možemo da to naplatimo i dalje platimo, je mleko. Pre sedam, osam godina smo dobijali 41, 42 dinara za litar, sada se kreće od 28 do 38 dinara. I dođete u situaciju da vam stignu fakture i da ne možete da platite jedan, drugi mesec i dobavljači vam onda traže avansnu uplatu, a vi nemate odakle”, objašnjava naša sagovornica.
Ukoliko inputi budu koštali manje, ni proizvođači neće tražiti istu cenu mleka, ukazuje dalje.
“Mi nismo rekli da to mora biti fiksno. Neka pada i vrednost mleka ako padaju troškovi proizvodnje. Ako rastu inputi, onda mora i vrednost naše sirovine.”
Pomoć države “ode” na remont grla
Troškove proizvodnje je, navodi, nemoguće pokriti sa trenutnom cenom na tržištu iako je i premija koju farmeri dobijaju od države podignuta sa sedam na deset dinara.
“Dobro je što je premija povećana, svaki dinar nam dobro dođe. Država se trudi da pomogne, ali mlekare uračunaju tih deset dinara. To što mi dobijemo od države ode na remont grla. Da bismo obnovili proizvodnju, moramo da damo taj novac, potrošimo bukvalno sve da bismo došli na isti broj grla”, ukazuje Latinovićeva.
Srpsko stočarstvo se, napominje, prepolovilo i svakog dana bar jedan farmer odustane od dalje proizvodnje.
“Ljudi su primorani da prodaju životinje, jer nemaju čime da ih prehrane. To je jako teško, saživite se sa tim životinjama. I onda niste u mogućnosti da ih prehranite”, navodi Latinović.
Ako u roku od deset dana ne uspeju da se dogovore sa predstavnicima kompanije “Imlek” uslediće protesti, ali na koji način, još uvek nije poznato. Svakako, napominje Latinović, nikome nije cilj da pravi nerede, najvažnije je pronaći rešenje. Povodom ove teme, kontaktirali smo i Ministarstvo poljoprivrede i Vladu Republike Srbije sa pitanjima da li će država intervenisati ukoliko proizvođači uđu u proteste, kao i da li će biti uspostavljena minimalna proizvođačka cena, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor. Takođe, ni kompanija Imlek, nije odgovorila na naše upite. /Agroklub /