Posle sušnog letnjeg perioda kiša je pala u pravom trenutku, a povoljne vremenske prilike u oktobru i prvoj polovini novembra omogućile su ratarima da na najbolji mogući način poseju ozima strna žita i privedu kraju jedan od najvažnijih poslova u poljoprivredi. Ovogodišnja jesenja setva biće znatno skuplja u odnosu na prošlu, s obzirom da su cene mineralnog đubriva, semena, nafte i ostalih inputa skočile I to više od 100 odsto. U brojkama to izgleda ovako 2012. godine cene žitarica bile su skoro iste kao i ove godine, ali je tada tona djubriva koštala 200 evra, a danas je više od 1.000 evra.
Za hektar pšenice potrebno oko 300 do 350 kilograma mineralnog djubriva što znači da će poljoprivrednike samo za toliku površinu djubrivo koštati 500 evra, a onima koji seju po nekoliko desetina hektara biće potrebno „malo bogastvo“ samo za djubrivo.Na žalost ratari nemaju stajnjak tako da će redukcija biti evidentna. Problem u najavi je i setva tavanskih pčenica koje same po sebi daju manji prinos.Poljoprivrednici nemaju nikakve povlasnice ni za kupovinu goriva i litar plaćaju 172 dinara, dakle suma sumarum svršenom poslu nema mane. Takva realnost dovodi u pitanje sam kvalitet setve I prihrane što će se odraziti na krajnji rezultat u žetvi. Koliko god bila problematična ipak se od setve nije pdustalo.
U svakom poslu motiv je novac tako da ako se nastavi sa rastom cena žitarica možemo očekivati da će Srbija opet imati preko pola miliona hektara pod ovom kulturom. Niame, po sadšnjim berzanskim kretanjima skupa setva može da im se nadoknadi kroz cenu useva i obezbedi zaradu.Podsećanja radi tokom žetve jula meseca hlebno žito je koštalo oko 20 dinara dok je sada oko 30.
Od setve u pravo vreme, kaže struka, zavisi kvalitet zrna i prinosi, koji ukoliko se pšenica ne poseje pravovremeno mogu da budu niži i 20 odsto. Sejanje pre ili kasnije od optimalnog roka nijedna agrotehnička mera ne može u potpunosti nadonaditi, već samo ublažiti posledice.
Setva u pravo vreme omogućuje normalan predzimski razvoj, dobro ukorenjivanje jer biljka u zimskom periodu treba da ima najmanje tri lista na stablu ili u fazi početka bokorenja jedan do dva bočna izdanka. Uzroke smo utefterili,izuzimajući klimatske faktore posledice ćemo gledati na leto.
Poslebnji veliki posao u poljoprivredi kalendarski gledano svakako je setva pčenice. Sudeći prema rezultatima sa terena i ako je kraj novembra, sejalice se još mogu videti. Razloge razvučene setve treba tražiti na više strana, mada nas više zanimaju posledice i trenutno stanje strnih žita. Prognozajno izveštajna služba svakodnevno prati sizuaciju i za sada ona obećava, mada uvek valja biti oprezan budući na pojavu pojedinih bolesti i štetočina koje već godinama pravte ovu proizvodnju. S.C.