Postoji jedno selo u Srbiji koje ima najlepši miris dunja s jeseni. Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo između Kraljeva i Čkčka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makar i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije.
Uvreženo je mišljenje da je dunja gotovo nestala iz naših krajeva. Ali, Srbija je danas najveći proizvođač dunja u Evropi. Iako praktično nema seoskog domaćinstva koje nema bar dva, tri stabla, prostora za plantažne zasade ima na pretek.Naše sorte su leskovačka dunja i dunjac. Leskovačka ima okrugle plodove i dobrog je kvaliteta, dok je dunjac zapravo vranjska dunja. Zbog oprašivanja sade se zajedno, u toplijim odnosno vinogradarskim područjima
Selo Tavnik kod Kraljeva , na padinama Kotlenika zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala. Berba ovog voća početkom novembra završena je u najvećem dunjarskom selu u Srbiji. Na žalost vremenske neprilike, suša i ervinija su uzele deo slatkog kolača. Cena je nešto visa nego lane mada nedovoljna na skuplje impute, jer se angažuju i radnici.
,, Ja i moja porodica imamo 80 stabala. Rodila je ove godine, nešto je sitnija ali je cena loša. Plaćaju od 40-45 dinara. Mislim da realno ne bi smela da bude ispod 50 dinara. Jeste da dunja nije zahtevna kao jabuka, šljiva ili neke druge voćne vrste, ali ima posla i oko nje. Mora da se oreže, pođubri, zaštiti nekoliko puta, kosi trava. Kad stigne berba, ko ima više mora da angažuje i radnike. Ja sam sada uzeo godišnji opdmor da bi obrali dunjar. Nije to baš kao što se čini. A, da vredi vredi. Ovde nema kuće koja nema dunje. U nekim kućama, niko ni ne živi, odselio se narod put Kragujevca, Čačka, Kraljeva, stari pomrli ali kada stignu dunje svi dođu da ih oberu.,, priča nam Milenko Radojević, voćar iz Tavnika
Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinuĐorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na 3 hektara sada uzgaja dunju.
,, Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena.. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu, da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram i da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju… kategoričan je Đorđe Jovandarić
Vilotijevići i stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo. I to čini se prilično. Oni su u prednosti jer imaju sopstveni stajnjak.
,,Ova stabla su stara preko 30 godina,ovo je konkretno sorta leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopmao, pođubrimo. S proleća mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo duje dalje, mahom rakijašima u Vojvodini. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba.,, Priča nam Rade Vilotijević
Na istom imanju zatičemo i berače.U sezoni svi beru svoje voće tako da se angažuju mahom radnici sa strane. Krsman Rabićanin , berač iz Ivanjice kaže zadovoljan, samo kaže kroz osmeh više mu odgovaraju maline
,,Ma vidi meni se čini da je lakše brati maline. Danas mlatimo dunje, sutra ih skupljamo. Ne znam, stvra navike. Mi tamo u Ivanjici imamo maline, nema dunja. Gazde svuda dobre ako plate. Razlika jedino, što se negde plaća na dnevnicu negde po satu. Ovde uglavnom plaćaju po satu. Malo dan okraćao i ladnije. Ma gde god moraš da zaradiš dinar. Dobro je dok ima posla.,, zaključuje sagovornik
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa 5 hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
“Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike količine koje mogu da podnesu gore-dole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta”, kaže Obradović, inače kragujevčanin
Svoj interes da dođe u Tavnik nije bila samo proizvodnja već i prerada.Vlado Obradović je jedan od retkih koji svoju dunju ne prodaje u svežem stanju već celokupan rod sa oko pet hektara prerađuje u rakiju dunjevaču, ,,Tavničanku,,primenjujući recepturu iza koje stoje naši vrhunski stručnjaci. Samo u savremenu destileriju uložio je vaset hiljada evra. Osmeh ne skida jer je zaista zadovoljan rodom ali I time što su naslednici odlučili da nastave proizvodnju rakije
Ne zna se kako je ovo mirisno voće stiglo u Srbiju i Tavnik, ali je poznato da vodi poreklo sa Kavkaza odakle se proširilo na Malu Aziju, odnosno Persiju, današnji Iran, zatim Krit. U tavničkom kraju dunja se odomaćila kao autohtono voće, dobila i geografsko određenje kao „tavnička“ tako da je sa preko 60.000 stabala zasađenih na oko 350 hektaraTavnik evropski lider u proizvodnji dunje.Ipak nije ovde sve tako idilično, jer mladi dunjari teško da mogu odoleti najvećem neprijatelju erviniji, koja desetkuje stabla. Dovoljan razlog da struka iz komšiluka obiđe teren i predloži šta činiti imajući u vidu da svetska nauka još uvek nije doskočila ovom problemu.
,,Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik “pastirskog štapa”, nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Nauka još uvek nije doskočila maksimalno problemu, jer preparat u ovu namenu nema! Osim mehaničkih načina, naš predlog je saditi nove sorte koje su otpornije na erviniju, mi ih u Institutu svakako imamo. Ono što moram da napomenem ovde su mahom stariji zasadi, ali i pored toga danas sam zaista impresioniran da su neki zasadi dali i preko 40 tona što je izuzetno. Ono što je još važnije ovdašnja dunja ima najveći procenat suve materije čak do 20%, što je čini najboljom u Evropi.,,- pojašnjava nam dipl.inž. Vladimir Kostić iz PSSS Kraljevo
Stara poslovica kaže dok jednom ne smrkne, drugom ne svane Svim sagovornicima zajedničke su dunje ali i problemi. Cena je ista već deceniju i duže, ko nema sigurnog kupca prodaje kad mora i kako mora tako da su odlučili da se udruže.Sa početnih 35 dinara sada se prodaju znatno niže. Ovo što smo danas ovde imali priliku da vidimo je nešto izuzetno. Odlični domaćini, odlični proizvođači, odlična dunja i o dlična dunjevača. Ovde treba samo malo još posložiti kockice i ja bih predložio da se malo radi i na seoskom turizmu, jer sam primetio da ima uslova. Mi ćemo i naredne godine ulagati u mlade, u početnike u seoski turizam koji i te kako ima perspektivu. Sve što ovim ljudima bude trebalo, ja sam lično ispred ministarstva spreman da pomognem,,
Ako su Rimljani znali da iz dunje izvlače eterična ulja za proizvodnju parfema, ako Francuzi vekovima prave sir od dunje, mogu i oni da prave „dunjevaču“ rakiju bolju od Iraca i ma kog drugog u Evropi. Srbiji to pripada, kao najvećem proizvođaču ovog voća bogatog vitaminima C,A,B1, B2, zatim proteinima, ugljenim hidratima i velikom broju minerala, a pre svih Tavničanima kao srpskim i evropskim liderima u toj proizvodnji. Kako sami kaže, pitanje je zašto sami ne uspevamo da izvozimo naš proizvod za koji svi kažu da je najkvalitetniji u Evropi.
Nekada su u Tavniku bila dva rudnika, te otuda verovanje da dunji ova zemlja pogoduje za razvoj, drugi pak da su ovo najdugovečnija stable kojima ne treba previše pažnje, jer su rudari nakon kopova imali malo vremena za velike zemljoradničke poslove. Jedno je sigurno ovde rađa najbolja i najkvalitetnija voćka koja kao retko u kom kraju sveta ovde najduže i nalepše miriše. Stoga Tavničani izborite se da vaš zaštitni znak bude poznatiji u svetu, jer jedino to vi sami i možete.
Nas su podsetile nab akin špajz, na kitnikez-najstariji vojvođanski kolač od dunja, na onaj stari orman sa koga nas posmatraju žuti mirisni plodovi, na mamino slatko I dedinu rakiju koju nismo pili ali smo je rado mirisali. / S.C.