Bolest žute patuljavosti ječma i pšenice uzrokuje virus (BYDV – Barley Yellow Dworf). Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava (Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi.
Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promena boje listova. Slične simptome mogu izazvati i abiotski činioci (niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu), nedostatak hraniva (azoti, sumpor) i oštećenja od herbicida. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°C. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°C simptomi vezani uz promenu boje nestaju. Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od vašiju koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita. Ono što treba naglasiti da sa nicanjem pšenice i ječma prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije nikle useve strnih žita (ječam) kao i i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.
Simptomi na ječmu: Dolazi do zastoja u rastu, a listovi poprimaju zlatno-žutu boju uz pojavu gljiva čađavica. Početno žutilo javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi. Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišcće uz promenu boje postaje deblje, čvršcće i stoji uspravno. Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.
Simptomi na pšenici: Početni znak bolesti je žutilo listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trćinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se hlorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.
Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi-lisna vaš, Rhopalosiphum maidis-zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Značajan izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Kod ozimih useva najveće su štete kod jesenje zaraze. Bolest se ne prenosi mehanički ( dodirom biljaka ), a nije sigurno prenosi li se semenom.
Suzbijanje ovog virusa se ogleda u preventivnim i hemijskim merama borbe. Od preventivnih se preporučuje kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Setva otpornih sorti, ali otpornih sorata na ovu bolest na našem tržištu nema. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze. Od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih vaši. U slučaju jačeg napada lisnih vaši (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu hemijskim sredstvima kao što su: deltametrina (Decis 2,5 EC ), hlorpirifosa (Kozma, Pyrinex 48-EC). Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja