Živina i svinje, zaraženi virusom gripa, infekciju mogu preneti na ljude. Ptičiji grip iz jedne zemlje u drugu, najčešće prenose divlje ptice zbog čega se brzo širi Evropom izazivajući zabrinutost u živinarskoj industriji. Prošle godine u ovo vreme imali smo sličnu sitaciju. Neke evropske zemlje su imale i značajnih ekonomskih gubitaka, jer se osim na divljim pticama virus proširio i na farme živine. Holandija je najteže prošla. Koliko je velika opasnost po ljudsku populaciju?
Visoko patogeni tip ptičjeg gripa H5N1 pronađen je i u severoistočnoj Nemačkoj, saopštilo je njihovo Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine. Zaraze ćurki gusaka i pilića nisu samo pitanje zdravlja životinja i isplativosti živinarskih farmi, već i pitanje zdravlja ljudi. Zato Institut Robert Koh preporučuje svim osobama koje imaju kontakt sa živinom da se vakcinišu protiv gripa, kako bi se sprečile dvostruke infekcije virusima gripa koji cirkulišu tokom sezone.
Njega iz jedne zemlje u drugu najčešće prenose divlje ptice zbog čega se brzo širi Evropom izazivajući zabrinutost u živinarskoj industriji nakon što su prethodne epidemije dovele do eutanazije desetine miliona ptica i ograničenja u međunarodnoj trgovini, piše reuters.
I Poljska je izvestila o nekoliko slučajeva izbijanja ptičjeg gripa tipa H5N1 na živinarskim farmama sa gotovo 650.000 životinja, saopštila je Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE). Ta je zemlja najveći proizvođač živine u Evropskoj uniji, što izaziva zabrinutost javnosti , bolest se proširila i na zapad Poljske gde su zaražene guske i ćurke.
Francuska vlada prošle nedelje celu zemlju stavila je u stanje pripravnosti zbog ove bolesti i naredila da sva jata moraju da budu zatvorena. Ta je odluka doneta nakon što su holandske vlasti prošlog meseca takođe naredile komercijalnim uzgajivačima da sva jata drže u zatvorenom prostoru jer je na jednoj pronađen virus. Prošle zime francuske vlasti bile su prisiljene da unište oko 700.000 pataka kako bi zaustavile širenje virusa, piše Politico.
U međuvremenu je i u Velikoj Britaniji zabeležena influenca ptica tipa H5N1 i to u središnjem delu te zemlje. Prošle nedelje objavili pravila za prevenciju i naredili uzgajivačima da pooštre mere biološke sigurnosti.
Razlika između sojeva virusa
Prisustvo virusa avijarne influence (pottipa H5N8) kod divljih ptica potvrđeno je kod uginulih labudova prvog oktobra na teritoriji opštine Zemun, šestog okrobra kod dva labuda u Borči i na lokaciji Kovilovo, opština Palilula, na širem području grada Beograda.
Nakon što je prisustvo virusa pričjeg gripa pre mesec dana potvrđeno je kod uginulih labudova na teritoriji Zemuna, u Borči i na lokaciji Kovilovo, pre desetak dana, virus je otkriven i kod ptica u privatnom zoo vrtu kod Vrnjačke Banje.
Iz Uprave za veterinu navode da se ovaj tip virusa ne prenosi sa obolelih i zaraženih ptica na ljude, ali može izazvati veoma velike ekonomske štete ukoliko se prenese na domaću živinu.
,,Vlasnik je prijavio uginuće labudova, u dva navrata po dva labuda. Nakon toga je izvršeno uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje. I potvrđen je uzročnik ptičjeg gripa.Obolele ptice i one koje su bile u neposrednom kontaktu sa njima su uklonjene. Sledi jedan širi obim ispitivanja u samoj poppulaciji kako bi smo utvrdilu kojoj je meri virus prisutan. Iz Uprave za veterinu su naložene mere kako u samom zoo vrtu, tako i u okolnim mestima, da bi se zaustavilo dalje širenje.,, kaže Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta (VSI) u Kraljevu.
Stručnjaci ovog instituta, pre svega vođeni iskustvima sa ptičjim gripom od pre nekoliko godina, uspeti da ga stave pod kontrolu, kako virus pre svega ne bi dospeo na živinarske farme. Vlasnicima je dat nalog da pojačaju bezbednosne mere, prvenstveno kontrola ulaska ljudi i vozila, i sprečavanje kontakta domaćih životinja sa divljim pticama. Takve mere garantuju da virus neće stići do živine.
Opasnost po ljude ?
Nagli porast zaraženih ptičijim gripom u Kini ove godine izazvao je zabrinutost među stručnjacima, koji poručuju da je prethodno cirkulišući soj mutirao i da je sad zarazniji za ljude. Nije prvi put da se dijagnostikuje ptičji grip. Odgovarajući na pitanje koliko je opasan po ljude, virusolog u Naučnom institutu za veterinu dr Ljubiša Veljović rekao je za RTS da to zavisi od soja.
„Radi se o soju H5N8, to je isti soj koji je otkriven u martu u Vojvodini, sada imamo tri slučaja u Beogradu, u širem području, dokazano je da je to soj koji nije opasan za ljude, isključivo je vezan za ptice. H5N1 je napravio haos u celom svetu, ali nemamo sad taj soj, dijagnostikovano je da se radi o H5N8“, objasnio je Veljović, naglasivši da nema mesta panici.
Poznato je da virus kovida 19 napada i životinje. Labudovi nisu testirani na kovid.
„Kada je u pitanju kovid, tu postoje prijemčive vrste životinja – krznašice: kod pasa, mačaka na farmama lasica koje su devastirane zbog kovida. Kovid ne ide na ptice, kod labudova nema potrebe raditi test.Postoje vrste životinja koje mogu oboleti od kovida ali predstavljaju slepu ulicu pa ne možete dobiti od njih, poslednja karika u lancu infekcija i ne mogu dalje prenositi infekciju a imate bolesti koje možete dobiti od životinja,, objašnjava Veljović.
Prošle godine u ovo vreme imali smo sličnu sitaciju. Neke evropske zemlje su imale i znajanih ekonomskih gubitaka, jer se osim na divljim pticama virus proširio i na farme živine. Holandija je najteže prošla. Naime, oko 215 hiljada koka nosilja ubijeno posle registrovanih slučajeva ptičijeg gripa u jednoj farmi živine na jugu Holandije pre tačno godinu dana. Stručnjaci podsećaju i da ptičiji grip ima svoje varijabile i da se uglavnom pojačava u ovo vreme.
Istorijat
Ptičji grip je zarazna bolest ptica koju uzrokuju pojedini sojevi virusa influenzavirus A (neki drugi sojevi tog virusa uzrokuju emidemiječovečijeg gripa. Virus influence izuzetno je varijabilan i podložan stalnim genetičkim promenama pa se pojavljuje u velikom broju podtipova i sojeva, od kojih samo manji broj dovodi do izražene bolesti kod ptica. Jedan takav patogeni soj (podtip H5N1 je prvi put zabeležen 1997.godine u Hongkongu od tada se proširio velikim delom Azije i Istočne Evrope. Ukupan broj ptica koje su umrle od gripa ili su usmrćene zbog sprečavanja širenja zaraze procenjuje se na oko 120 miliona.
Kao i kod nekih drugih sojeva ptičjeg gripa, za patogeni soj H5N1 zabeleženi su izolovani slučajevi INFEKCIJE LJUDI njih nešto više od 120 u zemljama Jugoistočne Azije od kojih je polovina završila smrću obolelog. U svom sadašnjem obliku virus ipak nije posebno opasan za opštu ljudsku populaciju jer nema prenosa sa čoveka na čoveka tako da su infekciji izložene samo osobe u relativno intenzivnom kontaktu sa obolelim pticama. S druge strane, mnogi virolozi upozoravaju na veliku mogućnost, pa čak i izvesnost promene u genetičkom sastavu soja kojom bi postao prenosiv među ljudima, što bi moglo dovesti do pandemije slične španskoj groznici iz 1918. godine sa velikom smrtnošću (do 5% obolelih).
Inkubacija i simptomi su slični kao kod humanog tipa gripa, inkubacija kod bolesnika odrasle dobi traje 7 dana, dok je kod dece potrebno 21 dan. Vodeći put prenošenja ovog oboljenja je pre svega direktan i indirektan kontakt sa sekretima i ekskretima ptica i živine, kontaminirana voda, hrana živinskog porekla, zagađena oprema i odeća i na kraju vazdušni put, koji je kod običnog humanog tipa gripa na prvom mestu. Osobe koje obolevaju od ovog tipa gripa, po pravilu rade sa živinom, u klanicama ili na seoskim farmama. Uzročnik ptičjeg gripa preživljava u ptičjem izmetu 3 meseca, u vodi 4 dana na 22 stepena, a preko 30 dana na 0°C. Kao i virus gripa, osetljiv je na temperature više od 56°C. Inficirane patke recimo, izlučuju virus ptičjeg gripa od 11 do 17 dana. U preventivne ili terapeutske svrhe za ptičji grip se najčešće koristi preparat “Tamiflu”.
Kod ptičjeg gripa obavezna je zaštitna oprema kod osoblja koje radi na suzbijanju epidemije i preporučuje se izolacija obolelih, kao i dezinfekcija, što nije obavezno niti preporučljivo kod običnog gripa. S.C.