U Srbiji 480.000 ljudi, tj. sedam odsto stanovnika, živi na samoj ivici egzistencije, a gotovo četvrtina populacije je u riziku od siromaštva. S druge strane, svakoga dana se u našoj zemlji baci dva miliona kilograma hrane, jedan čovek baci 300 grama. Umesto u kanti, evo načina kako da ta hrana završi u tanjiru onih koji nisu u mogućnosti da je kupe.
U toku je kampanja “Spasimo hranu, spasimo humanost”, u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a koju sprovodi Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom “Ana i Vlade Divac”.
Menadžer tog projekta Željko Mitkovski kaže da svaki stanovnik Srbije godišnje baci 30 do 40 kilograma hrane, te da je neophodno da zajedno povedemo računa o tome – da smanjimo količinu hrane koju bacamo i povećamo količinu hrane koja se donira.
“To možemo učiniti na različite načine – možemo bolje planirati kupovinu, bolje skladištiti hranu i bolje organizovati u frižiderima. A naravno, ukoliko se dogodi da vidimo da smo pripremili više hrane, uvek je možemo podeliti sa prijateljima ili ugroženim komšijama”, rekao je Mitkovski.
Kao primer naveo je svoju komšinicu koja kada spremi veću količinu hrane za nedeljni ručak uvek, bar deo kolača ili neku šniclu, odnese komšiji koji je ugrožen.
Kampanji se priključio veliki broj kompanija, pa tako sada u pojedinim trgovinskim lancima građani mogu da kupe neki proizvod i da ga odlože u korpu za doniranje.
Takođe se organizuju akcije u kojima kada potrošači pazare određeni proizvod, ta kompanija, proizvođač ili distributer doniraju jedan sličan proizvod.
Šta je sa PDV-om
Dodaje i da trgovinski lanci doniraju deo svojih proizvoda, ali da bi donacije bile veće kada bi se ukinuo PDV na takve artikle.
“Proizvođači i prodavci kada hranu doniraju, moraju platiti PDV kao da su tu hranu prodali. Kako bi se povećale donacije, bilo bi dobro da se problem reši po ugledu na 20 zemalja članica EU, koje su ukinule PDV na donacije hrane kako bi pomogle svom najugroženijem stanovništvu i kako kompanijama ne bi bilo jeftinije da bace tu hranu kada joj istekne rok trajanja, već da je mogu donirati pred istek roka bez plaćanja PDV-a”, objasnio je Mitkovski.
Napominje i da za to primer imamo u neposrednom okruženju, te da su to već učinile Hrvatska i Bugarska.
Ističe da je značajno da se u ovu humanitarnu akciju uključe i kompanije iz drugih sektora privrede, i podseća da svi, pa i zainteresovani građani, mogu da doniraju i novac za pakete koji mogu da zadovolje mesečne potrebe četvoročlane porodice.
Inače, Organizacija za hranu i poljoprivredu, FAO, sutra obeležava Svetski dan hrane, a to je i dan kada je ova organizacija osnovana 1945. U našoj zemlji se 16. oktobar kao Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine.
Tim povodom Mitkovski poručuje da je u ovim teškim vremenima ključno da brinemo jedni o drugima i svakodnevno radimo na unapređenju solidarnosti u našem društvu i pozvao građane da se na sajtu “Spasimo hranu” informišu o načinima na koje se može smanjiti količina hrane koja se baca, i kako mogu pomoći najugroženijima. / RTS