Miholjksko oktobarsko leto produžilo je sezonu ponude na kraljevačkoj pijaci ali i pripremu zimnice koja zauzima treću poziciju u kućnom budžetu nakon početka školske godine i snabdevanja ogrevom za zimu. Do zimnice put vodi preko marketa i pijaca. Istina oni prvi su možda po ceni i povoljniji, platite odloženo ali zato na pijaci možete da se cenjakte, birate pa čak i kupite spremnu zimnicu. Ko kako voli i koliko mu je dubok džep. Ponuda kažu kupci i prodavci odavno nije bila bolja, sve se šareni, pa opet nije kao nekada. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone,,ekonomski strdati,, tema je ove priče
Septembar i oktobar su kažu najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž, ,Miholjsko leto,, dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu.Ovo poslednje, čini se jesenas nateže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice prilično visoke.
Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati tanjeg novčanika, a neki bez ajvara. Na zakupljenim njivama Kosta Vulović je osim deset postojećih podigao još devet plastenika uglavnom pod paprikom i jagodom. Mlad krompir, je s proleća zamenio paradjzom koji je već odslužio svoje, dok paprika za pečenje i somborka ovih dana uveliko stižu do kupaca. Proizvodnja je imala svoje osetne oscilacije.
,,,Ova godina generalno je počela problematično, kako zbog nastavka korone, tako i vremenskih prilika koje su udesile da se bolesti i štetočine gomilaju. U suštini septembar je udarni za pripremu zimnice, ali je nepisano pravilo da je onom ko prodaje jeftino a onom ko kupuje skupo. Ovih dana je velika navalica, žuri narod valjda i zbog najave ponovnog zatvaranja, zbog korone da spremi. Mada, da vam kažem,kvalitet je ipak ono što određuje cenu. Ja bih voleo da je moja paprika 30-40 dinara i da mogu svi da je kupe, ali je ove godine bilo mmnogo više ulaganja, mnogo više problema u proizvodnji i mnogo manji prinos. Ja sam ipak zadovoljan jer je cena koju sam zavredro prvenstveno kvalitetom nadomestila sve druge nedostatke.,,- zaključuje ovaj povrtar
Porodica Lišanin iz Obrve duže od 40 godina radi proizvodnju paprika. Od rasadničke proizvodnje do prodaje plodova na pijaci. Radili su raznoliku proizvodnju ranijih godina od paprika za barenje turšiju i ajvarušu, kupusa, karfiola i krompira. Od nekoliko hektara osatlo je manje upotrebljive robe. Istina i oni su smanjili proizvodnju razočarani time što ne znaju kada, kako I po kojoj ceni će ostati bez svog domaćinstva i njiva, jer su koridori već uknjižile deo imanja na svoje ime, dok se ovih dana čeka isti scenario za proširenje aerodrome Morava. Oni su čini se najveći gubitnici u našoj analizi, jer svi žive od ove proizvodnje, uz dodatno stočarenje.Cena procenjene zemlje je mizerna svega 45 dinara po metru, i za taj novac na drugoj lokaciji ne mogu kupiti ništa!
,, Godina svakako nije bila dobra, mart I april hladni, kišni, bilo je nekoliko mrazeva, bilo je teško sačuvati rasad u plastenicima. Na otvorenom se kasnilo zbog hladne zemlje i viška vode, a onda je okrenula suša, nalivano svaki dan pumpe neprestano radile. Ma muka. Ali pravo da ti kažem izgubili smo volju i da radimo. Dve parcele otišle za koridor, ko velimo biće opet dobro, nešto ćemo da smanjimo stoku ili povrće. Ove godine kažu širimo aerodrome, meni baza na sred dvorišta, stara kuća mora na rušenje. Ne znam ko je projektovao ali ovo je tuga. Deca završili fakultete, ne rade, žena majka i ja od kada znam za sebe ovo radimo. Ovde su generacije nastanjene i živele od najplodnije zemlje uz Moravu.Biće paprika, nas neće! ,,Razočarano pojašnjava Mićo
Stevica Marković iz Brestovca, sela u okolini Leskovca, duže od jedne decenije bavi se proizvodnjom čuvenog “leskovačkog ajvara” na način kako se u ovom kraju radi vekovima. Iako je tek početak oktobra razloga za čekanje nema, jer paprika, paradajz, papričice sigurno u narednom periodu neće biti jeftiniji…Kada se ovome doda da je cena zejtina, vinskog sirćeta mnogo veća nego prošle godine onda je računica jasna…što će uvećati i cenu tegle ajvara.
,,Teška je bila godina za svaku proizvodnju, pa i za nas povrtare.Proleće hladno, kišno, leto vrelo i sušno. Ko gaji povrće, bez vode ne može. Nalivanje košta. Opet sa druge strane nešto se desilo sa paprikom, slabije zri, ima roda vidite i sami. Nije ni kvalitet u ekstra klasi. Ja to mogu sve da iskoristim jer radim preradu, međutim onaj ko radi paprika za pijac, teško da može dobro da prođe. Zbog toga je skupa ove godine. Drugo mi povrtari se plašimo i hladne jeseni, evo noći su bile hladne i pored lepih dana. Prošle godine ,,slana,,je pala 18. Septembra, dve tri takve noći i paprika se sama obere, nema vajde. Dakle sama proizvodnja utiče na cenu paprike ali i cenu ajvara, koja se kreće od 600-800 dinara,, – započinje svoju priču Stevica Marković
Ono što se u praksi ne menja jeste priprema zimnice. Istina još uvek to rade majke i bake, mlađe generacije bez uvrede taj manuelni rad ne vole sebi da priušte. Do zimnice put vodi preko marketa pijaca. Istina oni prvi su možda po ceni povoljniji, platite odloženo ali zato na pijaci možete da se cenjakte, birate pa čak kupite spremnu zimnicu. Ko kako voli koliko mu je dubok džep… Povrće ima sličnu cenu kao i prošle godine, sem paprike, koja je opet poskupela. Ona je čini se zasad najveći problem za ljubitelje domaće zimnice.Prodaja nije kao ranijih godina potrđuje Duška Milosavljević iz trsteničkog Bogdanja koja godinama prodaje na pijaci u Kraljevu.
,, Narod se trudi da kupi, malo je poskuplja za njihov džep. Ali vidi da ti kažem im I inih što kupe spremnu zimnicu. Birkaju, cenjkaju se. Sve manje narod ima para, osetimo mi prvi na pijaci. Sad kada spreme zimnicu, kupovaće na vezicu. Malo je pala cena paprika u odnosu na početak sezone. Evo ja ovu prodajem na kutiju 60 dinara, jeste da nije krupna ali je zdrava. Pa opet slabo ide. Videla si da se cenjka i pored takve cene da joj prodam kutiju za 100 dinara manje. Dado joj vidim neka sirotinja gora od mene. Vidi se na oko ko bi da pravi zimnicu a opet nema. Nije dobro ni ovima na kaldrmi na nama na njivi.Da ti ne pričam da nam je rod za pola manji od lane. Ubile je dve olujne kiše i suša, bile velike jare.Da ti kažem, ništa ovo ne valja,, kaže ova otresita žena
Na zelenim pijacama potrošači trenutno za najkvalitetniju papriku moraju da izdvoje od 60 do110 dinara. Paradajz od 50-80, boranija do 150, luk od 30-50, plavi patlidžan 80, šargarepa 30-60, krastavac 70-100, dok su kupus I krompir takođe rekorderi sa 40, odnosno 50 dinara za kilogram. Na tezgama sve miriše, šareno, ukusno, domaaće. Aleksandar Lukić, deset godina ima tezgu na Zelenoj pijaci. Potvrđuje naše sumnje, nema para, nema robe…
,,Cena je viša za sigurno 30% možda i više u odnosu na lane. Međutim i kvalitetne robe je manji za isto toliko posto u odnosu na prošlu godinu. Ono što vredi mora da ima višu cenu. Ko će da strada, ko će da opstane? Trgovci su opet na najmanjem gubitku, ako pošteno govorimo. Proizvođač se namuči da ga doveze do pijace. Sve to košta i on mora da ga proda da bi se pokrio. Kupci moraju da kupe, narod nešto mora da jede. E sad pitanje drugo, kako se hranimo. Zimnica je sada prioritet. Kasnije opada interesovanje,,- Zaključuje Aca
I dok se na tezgama birka u kese, na kvantašu se meri na kutije ili džakove. Roba svakojaka, pa po tome vredi i kantar. Za klasu prvu, treba izdvijiti skoro pa isto kao na tezgama, ali smo se uverili da ima zaista odlične robe. Paprika je i ovde lider prodaje. Sve ostalo valjda čeka malo temperaturno zahlađenje
,,Rod na otvorenom je prepolovljen, to je uticalo na cenu. Pogotovo u leskovačkom kraju koji je najbitniji za snabdevanje našeg tržišta. Najviše se prodaje crvena paprika i paradajz. Kvalitet je dobar, ima dosta prve klase. ali je neće biti koliko smo je imali lane. Kažu u Srbiji jedna nevolja nikad ne ide sama… Šta ćeš, narod kupuje i ako je skupo, mora da se jede ali robe nema, neba kvalitetne robe kao ranijih godina.,, Ova je dukat, najbolja za ajvar, izdašna, dobro se ljušti, ima lepu boju, dobar ukus. Jeste najskuplja ali i najbolja. Kupuje narod, neko manje neko više. Pitaju, ne znaju svi da razlikuju ovu sortu, Slabija prodaja i ako je cena paprika pala. Nego da ti kažem ove mlade domaćice neće ni da prave, evo tamo na tezgama ima da se kupi gotov. Mislim i da je to umanjilo prodaju. ,, kaže Milovan Brkušanin prodavac
Na žalost sudbinu proizvođača i zakupaca na kraljevačkoj pijaaci deli i ovo javno preduzeće. Petak je Kraljevčanima sinonim za pijačni dan. Minulog petka slika ovdašnje pijace nije ni izbliza negdašnjih slavnih dana. Ponuda bila šarolika i dobra i pored suše.
,,Pijaca Kraljevo je zbog planetarnog problema morala da deluje kako tako lokalno. Inače primetno je i znatno manje robe. Kvantaš kraj Ibra je nekada bio najveći trgovinski lanac na otvorenom. Centar u koji je dovožena roba sa juga i trsteničkih polja a odvžena put Zlatibora, Pazara pa i severa. Transfer roba je prilično posustao.Robe nema, jer je delom propala na nivama. Izvoz i platežna moć su takođe kumovali ovakvom stanju. Na žalost i ove godine nećemo održati ni Sajam poljoprivrede.,,- kaže Srećko Bojanić, upravnik Pijace u Kraljevu
Rezime stanja
Proizvođačima povrća ni klimatski uslovi nisu išli na ruku. Neki plodovi su kasnili do kupaca, neki su bili lošijeg kvaliteta pored ogromnih ulaganja. Ono što ne ohrabruje, a čuli smo u ovoj priči su znatno niži prinosi koji se kreću do 40% manje u odnosu na lane. Procene govore da je na terenu dobar deo roda već obran, Noći su hadne I duge tako da ni visokih 30 stepeni za treću dekadu septembra nesu pomogli bržem zrenju. Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, odnosno, svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta Ipak,glavni razlog, slabije prodaje,jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno, a tek da, poraste.
Do kraja godine ostaje poslednja dekada i nade da će sumirani rezultati za sve u ovoj priči biti bolji. Poslednjih dana sunce je smenila kiša i hladno vreme, dakle poslednja hijena koja će utoliti glad sa njiva poljoprivrednika. koja Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Pijaca je bila i ostala mesto gde se svi osećaju nekako svojim. A cene ko cene, vazda je onima što prodaju jeftino, dok onima što pazare skupo. Važno je da smo malo relaksirani, mada sudeći po maskama na licima prodavaca oprez nije na odmet…. Sonja Cvetković/ Tekst objavljen u poslednjem izdanju ,,Poljoprivrednika,,