Povodom dopune stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS), kojim banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), podigla se ogromna prašina u javnosti.
Dok advokati protestuju ukazujući da je ovo direktno urušavanje pravnog poretka, građani koji su tužili banke masovno strahuju zbog sporova koje smatraju unapred izgubljenim i troškova koje će u tom slučaju morati da izmire.
Nedavno su i banke pozvale građane koji su ih tužili do 17. septembra ove godine da se odreknu podnetih tužbenih zahteva najkasnije do 31. decembra 2021. jer će se u tim slučajevima banke odreći prava na naplatu svojih troškova od građana i predložiće sudu, ili će se saglasiti sa već iznetim predlogom, da u pogledu troškova spora dosudi da svaka strana snosi svoje troškove.
Predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović građane savetuje da ne povlače tužbe, jer i u dopunjenom stavu VKS-a ima elemenata koji idu u korist dužnicima, a na štetu banaka. On smatra da upravo zbog toga ovim potezom banke žele na brzinu da “uhvate” građane kako bi se odrekli svojih tužbi, što bi značilo da nikada više ne bi mogli da tuže banke.
“Dopunjeni stav menja dosadašnju praksu u jednom delu. U prethodnom tumačenju objašnjeno je da banka mora da obrazloži troškove, sada se navodi da ne mora. Međutim, u pravnom tumačenju tog stava ostaju dve stavke koje i dalje pogađaju banke. Prva stavka je ponuda. U nastavku postupaka će se, između ostalog, dokazivati da li je banka dostavila ponudu dužniku pre zaključenja ugovora. Banke su imale obavezu da dostavljaju ponude tek od 2015. godine. Recimo, za kredite u švajcarcima koji su izdavani do 2011. godine banke nisu davale ponude, što znači da će građani i dalje da dobijaju sporove”, objašnjava sagovornik portala Biznis.rs.
Druga stavka zbog koje će banke nastaviti da gube sporove jeste obračun efektivne kamatne stope.
“U pravnom tumačenju ovog dopunjenog stava kaže se da banka ne sme da naplaćuje dvostruke troškove obrade kredita. Ako su ti troškovi obrade kredita već bili ukalkulisani u nominalnu, odnosno efektivnu kamatnu stopu, a banka ih naplati dodatno, jednokratno, to se tumači kao dvostruka naplata troškova, to nije dozvoljeno i banka mora da vrati novac”, dodaje Gavrilović.
Prema njegovim rečima, sve ovo i bankari su uvideli, izanalizirali i sada pokušavaju da nagovore što veći broj ljudi da povuku tužbe.
“Toj tvrdnji ide u prilog i činjenica da oni ne nude građanima da povuku tužbe, već da se odreknu, a to znači da ko se odrekne tužbe nikada više neće imati pravo da tuži banku”, kaže on i dodaje da banke žele da smanje broj tekućih sporova, zbog toga je savet Efektive da ne povlače svoje tužbe.
Gavrilović smatra da je potpuno nelogičan stav banaka u kom navode da neće naplatiti troškove postupka jer sada ispada da će, na primer, banka oprostiti dužniku 50.000 dinara, a pre toga nije htela da mu vrati 1.000 ili 2.000 dinara za troškove obrade kredita, za koje su tužene.
“Objavićemo uskoro najnoviju presudu Privrednog suda u Beogradu, koja je doneta posle dopune stava VKS, a gde je presuđeno protiv banke koja je jednokratno naplatila troškove obrade kredita. Nije naplatila kroz efektivnu kamatnu stopu, već jednokratno. Presuđeno je protiv banke, što znači da mora da vrati novac. Na sve presude Privrednog suda gleda se sa određenom pažnjom i verujem da će ta presuda da bude pelcer i za sve ostale i da će sve banke opet da gube sporove”, zaključuje Gavrilović. / Biznis.rs