Međunarodni dan prokupca, prestižne autohtone crne sorte u srpskim vinogradima, obeležava se 14. oktobra širom zemlje. U sklopu „Nedelje prokupca“ koja traje od od 11. do 17. oktobra, ovu manifestaciju prate i izložbe slika, stručne degustacije, promocije, kao i bogate vinske i gastronomske ponude.
Centralna proslava Dana prokupca održaće se 14. oktobra u Beton Hali u Beogradu, na kojoj će učestvovati 30 odabranih vinarija sa prokupcima iz svih regija Srbije. Ideja Salona prokupca je da se svi prokupci bliže upoznaju kako bi se uporedili stilovi, podneblja i filozofije vinara. Konferencija o prokupcu održaće se 15. oktobra, takođe u Beogradu.
Sam naziv vodi poreklo iz Toplice, jer su grad Prokuplje i prokupac poneli ime po Svetom Prokopiju, zaštitniku grada Prokuplja. Stanovništvo u ovom gradu posedovalo je više od 2.000 hektara vinograda prokupca koji su okruživali grad, a vino dobijeno iz tih vinograda nazivalo se prokupačko.
Postoje tvrdnje da ga je Car Lazar lično protežirao, a najviše voleo u sopstvenom peharu. Takođe, u jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine u kojoj se potvrđuje da ona poklanja vinograd manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori stoji prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja (va grade, svjatago Prokopija), ali i ukazivanje da je taj kraj bogat vinovom lozom što potvrđuju brojni zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu. I to je upravo doba iz koga potiču potvrde o postojanju sorte prokupac koja je svoje zlatno doba dočekala odlaskom Turaka. Ta era prokupca traje sve do šezdesetih godina dvadesetog veka kad se zarad masovne, industrijske proizvodnje vina i uvođenja internacionalnih sorti, ali is sadnje ratarskih proizvoda, ubrzano krče stari vinogradi, a prokupac gotovo nestaje iz srpskog sortimenta. Tek pojavom malih i srednjih vinarija, četiri decenije kasnije, vraća se svest o potencijalima ove sorte, ali i vinskom korenima Srbije, pa se sad gotovo može govoriti o pravom trendu stvaranja novih nasada, ali i sve većim uspesima vina od ove sorte.
Konačno, za veliki kambek prokupca na domaću scenu u poslednjih desetak godina, teško je reći ko je najviše zaslužan. Tačnije, podjednako su zaslužni vinari koji ga uporno i uprkos svemu gaje decenijama, al i neki novi momci koji prokupac sve više otkrivaju i sade širom srpskih vinogorja.
Prokupac se proširio i na obližnju Župu, gde ga i danas ima najviše, pa ova sorta nosi i naziv „Kralj Župe”. U ovom kraju prokupac je bio poznat pod nazivom rskavac, pri čemu je sam naziv ukazivao na debelu pokožicu bobice, jer je prilikom ugriza stvaran karakterističan „hrskav“ zvuk. Stari srpski vinari i kombinati koristili su ga za spravljanje ružičastih vina, vinjaka i kupaža. S obzirom da su sortama imena davana po krajevima u kojima su se uzgajale, prokupac još zovu i crnka, kameničanka, skopsko crno, rskavac, negotinsko crno.
Sve do Drugog svetskog rata, najbolja vina u Srbiji pravljena su od prokupca. Međutim, u to vreme se razvija industrijska proizvodnja vina i prokupac postaje „ružno pače“ srpske vinske industrije, od koga se proizvode jeftina vina. Tako se i postepeno urušila reputacija sorte. U to doba, zahvaljujući praksi pravljenja roze špricera, donekle se održala reputacija ružice, tradicionalnog ružičastog vina koje je pravljeno od prokupca.
Krajem 20. veka slava prokupca se obnavlja, zahvaljujući vinarima koji su verovali da od ove sorte mogu nastati vrhunska vina. Starim vinogradima je posvećena naročita pažnja i prokupac se sve više sadi u vinogradima Srbije, prilagođavajući se savremenim uslovima u vinogradarstvu. Kao rezultat toga, sada imamo vrhunska vina koja osvajaju medalje i nagrade na najznačajnijim svetskim vinskim takmičenjima.
Rezultat duge tradicije i široke rasprostranjenosti na balkanskom području su i brojni sinonimi: Crnka, Darčin, Kameničarka, Kamenilarka, Kamenitscharka, Majski Cornii, Negotinsko Crno, Nichevka, Nikodimka, Niševka, Procoupatz, Procupac, Prokoupatz, Prokupats, Prokupatz, Prokupec, Prokupka, Rekavac, Rekovačka Crnka, Rskavac, Rskavats, Rskavaty, Scopsko Cherno, Skopsko Crno, Skopsko Tsrno, Tsrnina, Začinok, Zaichin, Zarchin, Zarcin, Zartchin, Zartchine. Grožđe se koristi za spravljanje ružičastih i crvenih vina, za kupažiranje, ali i proizvodnju lozovače i vinjaka.
Danas je ostalo jako malo starih zasada prokupca i najviše ih ima u Župi. Novi zasadi nalaze se u vinogradima širom Srbije i po njemu je domaće vinarstvo postalo prepoznatljivo u vinskom svetu i izvan granica zemlje, kao vino jedinstvenog stila i karaktera.
Grožđe ove sorte sazreva dosta pozno ali se upravo razvija klon koji se može brati i nedelju dve ranije. Može se postići prinos i do 20 tona po hektaru a primenjuje se uglavnom kratka rezidba po principu „kondir na kondir”. Ova loze se uspešno gaji uz kolac i na špalir. U vinogradu treba paziti sa đubrenjem jer prokupac ume da prerodi, a u smislu regulacije koristiti rezidbu. Dosta je otporan na botritis kao većina crvenih sorti, a ka pepelnici i plamenjači ima umerenu otpornost. Ako su čokoti proređeni, imaju dovoljno vazduha, ako su osunčani dobro, da se rosa ujutru skida sa čokota, ili čak nema rose, onda nema nikakvih problema ni za organsku proizvodnju.
Vino: Iako je krupan „stasom”, ovaj grozd daje vina srednjeg tela, sa dosta tanina. Međutim, on ipak nije pretenciozno vino, i ne može se porediti sa kaberneom u taninskoj snazi i strukturi, ali uz dobre agrotehničke mere, nizak prinos i pažljivu fermentaciju i maceraciju mogu se postići dobri rezultati kad je reč o nežnijem vinu sa 12 do 13 % alkohola koje mirisnim notama vuče na trešnju, drugo crveno voće, čak i ružine pupoljke. Po potencijalu, porede ga sa širazom a lokalni vinari vekovima od njega najčešće proizvode roze, ali i eksperimentišu u segmentu crvenih vina.
Pravi poznavaoci uživanja u vinu, kažu da bi idealna čaša za vino od prokupca trebalo da ima šire telo i povećanu zapreminu, što omogućava intenzivni doživljaj aroma i ističe voćnost i začinske tonove. Ovakva čaša će umiriti alkohol i dovesti u balans kiseline u vinu. Oni preporučuju da se boca otvori i dekantira 30 do 60 minuta pre služenja. Najbolja jela koja idu uz ovo vino su jela od mesa, poput junećih rebara u crvenom vinu, a favorit su pečeni pačji bataci. Program manifestacija možete pratiti na sajtu https://www.prokupacday.rs/