Pitanje skladištenja i čuvanje krompira je značajno kao i njihova proizvodnja. U većini slučajeva, a posebno u uslovima našeg klimata, skladištenje nema alternativu, jer postoji smo jedna vegetaciona sezona i vađenje krompira se obavlja od avgusta do oktobra. Iz tog razloga je nužno sačuvati krtole u svežem stanju sa minimalnim gubitcima od vađenja do potrošnje.
Gubitci tokom skaldištenja se odnose na težinu i kvalitet. Stepen gubitka se može smanjiti redovnom kontrolom vlažnosti i temperature u skladištu. Ovo zavisi od sorte krompira, pojave bolesti, rukovanju krtolama prilikom vađenja i dr. Najbolji način čuvanja je u boks-paletama. Prednost boks-paleta je u pristupačnosti svežeg vazduha, lakše manipulacije, krompir se bolje čuva i slično. Krtole krompira u proseku sadrže 80% vode. Nakon vađenja gube u težini i kvalitetu. Gubitci usled skladišta najčešće su posledica promena u hemijskom sastavu krtola, klijanja, disanja, oštećenja itd. Višak toplote i CO2 koji se stvara disanjem, treba uklanjati ventilacijom, uduvavanjem svežeg vazduha. Potrebno je oko 4-5m3 svežeg vazduha da obezbedi kiseonikom za disanje 1000kg krompira za 24 časa. Nedostatak kiseonika može izazvati oboljenje „crno srce“, a povišena temperatura i vlažnost su pogodni za razvoj gljiva i bakterija.
Glavni gubitci u težini odnose se na gubitak vode isparavanjem. Voda se gubi iz krtola na 3 načina: preko pokožice, povreda i klica u periodu klijanja. Najmanji gubitak je preko pokožice, znatno veći preko klica a najvći preko povreda.
Kao posledica mehaničkog oštećenja krtola, u uslovima koji ne pospešuju zarastanje rana ili povreda, dolazi do zaraze gljivama ili bakterijama i razvoj bolesti raznog tipa truleži. Usled toga, bolesti mogu, za vreme skaldištenja prouzrokovati veće gubitke.
Lečenje povreda krtola.
Najbolje bi bilo kada bi krompir u skladište dolazio zrdav, bez mehaničkih oštećenja. Obzirom da je to jako teško, onda takve krtole treba izlečiti. Ozdravljenje predstavlja proces zarastanja rana, za koje vreme se pojavi i ojača pokožica na mestima zarastanja rana. Pri 15-20 C i relativnoj vlažnosti od 85% zarastanje rana je brže.
Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama.
Za vreme skaldištenja krtola, bolesti mogu prouzrokovati velike gubitke, usled trulenja. Bolesti u skladištu će se razvijati i širiti naričito kod osetljivih sorti. Vlažne krtole treba osušiti pre nego što se unesu u skladište. Sušenje se može obaviti na temeraturi iznad 10C. Gubitci se mogu smanjiti dobrom ventilacijom i čuvanjem na temperaturi od oko 3-4C. Najčešći prouzrokovači bolesti u skladištu su Fusarium spp., Phytophtora spp., Erwinia spp.,
Plamenjača (Phytophtora infestans)
Osim nadzemnog biljnog dela plamenjača može da zarazi i krtole, na kojima se u početku javljaju tamne nepravilne pege, koje kasnije zahvataju njihov veći deo. Na preseku se uočava zaraženo tkivo u površinskom delu do 15mm. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka, rđastog izgleda. Ono što treba preduzeti je sprečavanje pojave plamenjače na nadzemnom delu biljke tokom vegetacije. U slučaju pojave bolesti treba izvršiti desikaciju nadzemnog biljnog dela. Kada je sušna godina, treba voditi računa da se ne desi na kraju vegetacije.
Suva trulež krtola (Fusarium spp.)
Smatra se najznačajnoijm i najštetnijom bolešću kropmira, jer može prouzrokovati velike štete za vreme skaldištenja krtola. Zaraza se ostvaruje najčešće prilikom vađenja, transporta, mehaničkog sortiranja, a gljiva se na krtolama prenosi u skladište. Suva trulež je bolest krtola u skaldištu. Bolest se javlja nekoliko nedelja posle skladištenja. Na krtolama se uočavaju mrke sitne pege. Polako se šire prema centru krtole. Bolest može zahvatiti celu krtolu, pri čemu istruli, smežura se i potpuno osuši. Izbegavanje vađenje krtola sa nedozrelom pokožicom, koja se lako suši. Unošenje krompira u hladna skladišta sa temperaturama od oko 2-5C.
Gangrena (Phoma spp.)
Široko rasprostranjena i veoma značajna bolest uskladištenih krtola. Simptomi se uočavaju tokom skladištenja. Simptomi su u vidu sitnih, ovalnih pega koje se postepeno šire i zahvataju celu krtolu. Na preseku se jasno razlikuje bolesno tkivo od zdravog.
Ružičasta trulež krtola ( Phytophtora spp.)
Simptomi su najčešće vidljivi tokom vađenja krtola, mada u nekim slučajevima i nisu jasno vidljive. Spoljni simptomi se ispoljavaju promenom boje na površini krtole u mrkokrem boju. Na preseku mrkokrem boja prelazi u roze boju, zbog oksidacije, a kasnije u crvenkasto koja na kraju postaje crna.
Vlažna-meka trulež ( Erwinia carotovora)
Smatra se najopasnijom i najdesrtiktivnijom bolešću krtola u skladištu. Zaraza se ostvaruje preko lenticela, zaraženih stolona. Simptomi se javljaju u vidu utonulih vodenastih pega, koje se šire i zahvataju veći deo krtole. Tkivo zaražene krtole je razmekšano, krem do smeđe boje i brašnjave konzistencije. Bolest se u povoljin uslovima razvija veoma brzo i može za nekoliko dana zahvatiti celu krtolu. Trulo tkivo se preobraća u kašastu i sluzavu materiju.
Suzbijanje bolesti semenskog krompira u skladištu.
Primena nekih fungicida u cilju suzbijanja gljivičnih i bakteriskih oboljenja se može primenjivati isključivo na semenskom krompiru. To su fungicidi sa a.m. imazalin, tiofanat-metil idr.
Vladimir Kostić dipl.inž.zaštite bilja