Slačice rastu kao samonikle biljke i javljaju se kao korovi na oranicama. Gajene vrste nastale su odabirom i oplemenjivanjem samoniklih srodnika.
Slačice pripadaju porodici krstašica, fam. Brassicaceae, rod Brassica. Za proizvodnju zrna najvažnije su:
- Brassica hirta (Sinapis alba) – bela slačica
- Brassica nigra ( Sinapis nigra) – crna slačica
- Brassica juncea – sareptska gorušica
Slačice su našle primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj, kozmetičkoj, hemijskoj i drugim industrijskim granama, ali i u ishrani domaćih i gajenih životinja. U ishrani ljudi jestivo i etarsko ulje se koristi za izradu polugotovih i gotovih prehrambenih proizvoda od kojih je najvažniji proizvod senf koji svojim mirisom i ukusom poboljšava apetit.
Etarsko ulje slačica koristi se za prizvodnju lekova i spravljenje preparata domaće medicine. Obično je bezbojno ili žućkaste boje, prodornog, ljutog mirisa i predstavlja jako antiseptično i paraziticidno sredstvo. U industrijskoj proizvodnji za dobijanje različitih proizvoda koristi se tehničko ulje koje se dobija postupkom tople ekstrakcije.
Za pravljenje koncetrovane stočne hrane koriste se uljane pogače ukoliko ne sadrže štetne materije. Daljom preradom iz uljanih pogača dobijaju se proizvodi hemijske industrije.
Kod sorti slačica bujnijeg porasta koristi se i nadzemna biomasa u ishrani domaćih životinja. Crna slačica koja dugo cveta i ima najviše polena može poslužiti kao odlična pčelinja paša.
Slačice sazrevaju rano tokom leta, što omogućava kvalitetnu obradu i pripremu za naknadne useve. Pogodne su ako se gaje za sideraciju i tada se biomasa zaorava posle cvetanja biljaka.
Jovana Knežević, dipl.inž.ratarstva, PSSS Kraljevo