Bob (Faba vulgaris L.) je verovatno najstarije povrće koje su ljudi gajili. Tragovi gajenja boba nalaze se u srednjoj Evropi još u bakarnom dobu. Poznavali su ga antički narodi na obalama Sredozemlja. Svedočanstva o gajenju boba na obalama Kaspijskog jezera stara su 4000 godina. Verovatno su njegovo seme plemena Slovena tokom Velike seobe naroda ponela sa sobom. Primarni centar porekla odakle potiču sitnosemene forme su centralna i srednja Azija, a sekundarni centar u kojem se sreće diverzitet krupnozrnih formi je Sredozemlje. Od kasnog srednjeg veka, do otkrića Novog Sveta, Amerike, bob je bio jedna od glavnih biljnih kultura. Danas je raširen u celom svetu sem u Okeaniji, ali ima daleko manji značaj nego ranije. Dugo vremena bob je bio tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Koristio se za ljudsku ishranu i kao stočna hrana.
Malo sorti veliki značaj
Botaničku klasifikaciju vrste Faba vulgaris L., dala je Muratova 1931. godine, a i danas je svi koriste. Vrsta se deli na dve podvrste. Po nekim klasifikacijama kulturni bob je jedna od podvrsta roda Faba, Faba bona ili Vicia faba subsp. Eu-faba.
Od boba za ishranu ljudi na sortnoj listi se kao odomaćena populacija nalazi sorta italijanskog porekla akvadulče (Aquadulce). Ova populacija, nalazi se na svim sortnim listama širom sveta, i to odavno. Pominje se sa još nekoliko sorti kao sorta koja ima 60 zrna u 100 grama i visinu biljke oko 70 cm. U kolekciji Zavoda za povrtarstvo Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada postoji sorta akvadulče poreklom iz Italije, dve sorte iz slovačke aštar i pještanski, i dva domaća ekotipa. Domaći ekotipovi su poreklom iz Srema. Svi napred pobrojani genotipovi su već nekoliko godina u ispitivanju prvenstveno kao dragoceni genetski materijal. Opisuju se na osnovu neophodnog minimuma osobina usvojenog u okviru Radne grupe za zrnene mahunarke Evropskog kooperativnog programa za biljne genetske resurse.
Zrelo zrno boba je energetska belančevinasta hrana visoke kalorijske vrednosti, mada niže od zrna pasulja, sa visokim sadržajem mineralnih materija. Sveže mlade mahune i mlada zelena zrna su bile cenjeno, vrlo rano povrće, izvor vitamina iz grupe B i fosfora. U rano proleće lišće se može koristiti kao salata.
Hrana i zdravlje
Značajna su i lekovita svojstva boba. Cvetovi i mahune se koriste u pripremi čajeva za ublažavanje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Po najnovijim istraživanjima mlade mahune mnogih sorti imaju u sebi supstancu koja blagotvorno deluje na bolesne od Parkinsonove bolesti. Od boba su se spravljala domaća tradicionalna domaća jela, a posebno u manastirima. Međutim, već krajem XIX veka bob je bio potisnut drugim mahunarkama, prvenstveno pasuljem, ali i sočivom i graškom. Gajenje boba se svelo na bašte i upotrebu u domaćinstvu.
Zreli bob je dobar izvor proteina, skroba i minerala. Zbog toga će imati sve veći značaj u ljudskoj i životinjskoj ishrani. Iako je poznato preko 80 različitih tipova boba u svetu, samo je 18 tipova pažljivo kultivisano. Visoko prinosna polja, manja zrna, smanjen sadržaj antinutritivnih komponenata, visoka adaptivnost na modernu agrokulturu učiniće ovu biljku atraktivnijom za farmere, za ishranu i proizvodnju stočne hrane.
Iako je bob manje konzumiran u Zapadnim zemljama, on je glavni izvor proteina i energije u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Bob je dobra alternativa za skupe proteine mesa i ribe. Dobre osobine, kao što su duga mogućnost skladištenja, olakšan transport i niža cena primamljive su pogodnosti za farmere. Bob se konzumira kao svež (sirov), kao sveža koštica, konzervisan i sušen. Šta više, bob se koristi kao lek. Bob se koristi kod bolesti kao što su kamen u bubregu, poremećena funkcija jetre i očne bolesti. U isto vreme koristi se za ishranu životinja. Usitnjeno seme boba dodaje se u smeše za animalnu hranu, a vegetativni delovi biljke služe za ležanje stoke u stajama, kao prostirka.
Istraživanja sprovedena u Danskoj su pokazala kako izolat proteina koji se dobije mehaničkom obradom boba, odnosno mokrim frakcionisanjem, zadržava prirodno svetlu boju, neutralan ukus i dobru teksturu što je vrlo važno pri izradi namirnica poput burgera, kobasica, namaza, biljnih falafela i sličnih proizvoda koji doživljavaju pravi procvat na zapadnom tržištu.
Lideri u proizvodnji
Najveći proizvođač boba u svetu danas je Kina koja ga je u 2019. godini proizvela 1,74 miliona tona, sledi je Etiopija sa 1,01 miliona tona, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 547.800 tona, Australija sa 327.000 tona, pa Francuska sa 177.000 tona. Među prvih deset globalnih proizvođača su i Sudan, Nemačka, Italija, Litvanija i Egipat, pokazuju podaci statističkog servisa Tridge. O njegovoj revitalizaciji svedoči i podatak da je njegova proizvodnja u Nemačkoj u petogodišnjem razdoblju (2014 – 2019) porasla za čak 82%, a u Italiji 77%.Najviše ga izvozi Australija, čiji je izvoz boba u trogodišnjem razdoblju porastao za 44%.
Inače, bob potiče sa Dalekog istoka i predstavlja jednu od najranijih kultivisanih prehrambenih mahunarki u svetu. Vremenom ga je iz uzgoja izgurao pasulj, a potom i soja. Kada je reč o našim prostorima, ova mahunarka dugo vremena bila je tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva.
Bob se do nedavno većinom koristio kao stočna hrana, a danas se ova kultura svrstava u kulture budućnosti. Iako je prosečni evropski prinos dvostruko veći od svetskog, postoje razlike unutar same Evrope. Tako je u Portugalu, na primer prinos 0,8 t/ha, a na severu Francuske pet do šest tona za hektar. U Velikoj Britaniji on iznosi 4,9 t/ha za ozimi kao i 4,4 t/ha za jari.
Prinos itekako zavisi od sortimenta, setvenog sklopa, klimatskih i mnogih drugih uslova, ali se smatra da je potencijal ove kulture čak do devet tona za hektar.
Kako ocenjuju stručnjaci, uzgoj boba prate i problemi poput napada štetočina i bolesti, a posebno antraknoze, braon pegavosti i rđe.
S obzirom na sve veću potražnju za biljnim proteinima – bob je kultura budućnosti, smatraju mnogi. Naime,rastuće tržište namirnica baziranih na biljnim proteinima stalno traži nove izvore za njihovu proizvodnju. Osim toga, soja nije na dobrom glasu budući da je prema WWF-u taj usev drugi najveći uzročnik krčenja šuma, a može biti i visoko genetski modifikovana i sadrži rezidue herbicida.
Sve je ovo važno narednim mlađim generacijama koje su mnogo osetljivije na zaštitu prirode i čije su prehrambene navike sve više okrenute zdravijim, održivijim alternativama.
Dakle, vrlo je moguće da bob narednih godina postane sve popularniji zbog svih iznetih činjenica. Verovatno će svako iz svog ugla od proizvođača, prerade do kupca naći razlog za njegovu ekspanziju. S.C.