Lucerka u našoj zemlji se može sejati u dva roka: u proleće i kasno leto. Letnjom setvom pruža se dovoljno vremena tokom jeseni da biljke ojačaju, ukorene se i skupe dovoljno hranljive rezerve da izdrže zimu. Manja je opasnost i od suše u početku razvoja, mada poslednjih godina dolazi do pojave septembarske suše i tada je potrebno vršiti navodnjavanje.
Lucerka zasnovana u letnjem roku razvija koren u jesen do dubine 1 m, nesmetano se razvija narednog proleća, postiže prinos sena skoro kao dvogodišnja lucerka zasnovana u proleće. Nepovoljne okolnosti su još u sušnom periodu tokom leta nemogućnost blagovremene obrade zemljišta i povoljne pripreme za setvu kao i izmrzavanje mladih useva pri pojavi dužih golomrazica.
Letnja setva se izvodi celog avgusta do polovine septembra, dok je prolećna setva u drugoj polovini marta odnosno taj vremenski rok zavisi od vremenskih uslova. Suviše rana setva i kasna zimska setva nije preporučljiva zbog sporog i neravnomernog nicanja. Dužina iskorišćavanja u mnogome zavisi od pravovremenog zasnivanja lucerišta. Za uspešnu proizvodnju lucerke zemljište treba da bude duboko, rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim sistemom. Za gajenje lucerke neophodno je da zemljište bude ph 6,6-7,5. Dubokom osnovnom obradom stvara se rastresit oranični sloj, dobar razvoj korena, intezivniji rad mikroflore i veći intezitet kvržičnih bakterija.
Za lucerku pored kalcijuma izuzetno bitno je da zemljište ima dovoljnu količinu fosfora i kalijuma. Setva lucerke se najčešće izvodi uskoredim sejalicama, a na manjim površinama ručno. Seme lucerke je sitno, zbog toga je vrlo bitno da zemljište bude dobro pripremljeno. Setvu treba obaviti na dubinu od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Na težim zemljištima 0,5-1 cm. Dok na lakim 2-3 cm. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno, a setva se vrši sejalicama potrebna količina semena je 15-20 kg/ha. Ukoliko je setva ručna, a zemljište lošije pripremljeno norma setve se povećava. U periodu posle setve ako nastupi sušan period neophodno je navodnjavanje.
Značajna kultura za stočare
Poljoprivrednici koji se bave stočarskom proizvodnjom na svojim gazdinstvima bi pored ratarskih kultura trebalo da se uz dobar plan upotrebe parcela i potreba za stočnom hranom, pozabave i uvođenjem krmnih biljaka visoke hranljive vrednosti koja bi upotpunila ukupnu biljnu proizvodnju za stočnu ishranu. Način na koji se iskorišćavaju krmne kulture (lucerka, crvena detelina, stočni grašak, grahorica, krmni sirak i sudanska trava) su uglavnom zelena krma, seno, senaža i silaža, osim graška koji se koristi za proizvodnju zrna.
Osim direktne koristi koje pružaju krmne biljke za proizvodnju stočne hrane, uključivanjem krmnog bilja u strukturu setve, izostavlja se upotreba mineralnih đubriva i pesticida kroz plodored i plodosmenu, što je veoma bitno u organskoj proizvodnji, jer se pravilnim korišćenjem krmnih biljaka, povećava se efikasnost iskorišćavanja zemljišta.
Ipak, intenzitet iskorišćavanja krmnih biljaka direktno zavisi od načina setve i nege, odnosno pravilne agrotehnike koja podrazumeva zadovoljavanje optimalnih uslova za njihovo gajenje.
Svakako, i ove biljne vrste imaju različite zahteve za svoje razviće, pa će poljoprivrednici moći planski koristiti svoje parcele u zavisnosti od količine plodnosti čime će vršiti i popravku pojedinih svojih parcela. Kada govorimo o različitim uslovi zemljišta kao npr. kiselost zemljišta, različitim tipovima zemljišta koji se razlikuju po sastavu i plodnosti, klimatskim uslovima, mogućnostima navodnjavanja, kao i otpornosti na štetočine i bolesti, možemo u mnogome doprineti da se poljoprivrednici prilikom odabira različitih sorti odluče za one koje na njihovom gazdinstvu najviše odgovaraju i po sastavu i po kvalitetu krme koja se ogleda u njihovom procentu hranljivih materija, ali i po vremenu i načinu korišćenja. S.C.