* Po podacima Udruženja “Žita Srbije”, ukupan rod težak oko 3,4 miliona tona – proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom od 20 dinara za kilogram
U većini regiona u Srbiji završena je žetva pšenice zasejane jesenas na ukupno 595.000 hektara, 25.000 više nego 2019. godine. Prve procene ukazuju da je ostvaren prosečan prinos oko pet tona po hektaru, ali će se pravo stanje znati tek kada se prikupe svi podaci sa terena. U pojedinim delovima Banata, kao i u Bačkoj, prinos se kretao i do osam tona po hektaru, a prema informacijama koje su stizale iz Mačve poljoprivrednici su takođe veoma zadovoljni skinutim rodom. Na pojedinim parcelama zabeležen je prinos i do devet tona po hektaru.
Iz Udruženja “Žita Srbije” saopštili su da je žetva praktično završena jer je požnjeveno 98 odsto roda.
– Ukupan rod težak je 3,4 miliona tona, a prosečan prinos po hektaru je 5,7 tona, što je na nivou višegodišnjeg proseka, čime smo zadovoljni, rekla je Sunčica Savović, direktorka Udruženja “Žita Srbije”.
Takođe, kaže da je u ovom momentu rano govoriti o kvalitetu zrna i prinosa u celini, kao i po regionima. Još uvek se rade analize prikupljenih uzoraka sa terena, a prava slika stanja, kao i svih parametara hlebnog zrna očekuje se, kako je istakla, tek za nekoliko nedelja.
Ono što je sasvim izvesno jeste da ratari, za razliku od ranijih godina, zbog visokih temperatura krajem juna i početkom ovog meseca, neće imati puno problema sa sušenjem zrna. U ovom momentu poljoprivrednike najviše brine otkupna cena roda, koja na Novosadskoj produktnoj berzi, uprkos drugačijim očekivanjima, već nedeljama ne prelazi 20 dinara (oko 0,17 evra) po kilogramu bez uračunatog PDV-a.
Ratari tvrde da cena nikako ne bi smela da bude ispod 24 dinara (oko 0,20 evra) po kilogramu bez PDV-a, kako bi se pokrili troškovi uloženi u proizvodnju. Predsednik Agrarne komore Srbije Nenad Manić smatra da je trenutnih 20 dinara po kilogramu koje otkupljivači nude ratarima čist gubitak.
– Nikada nije bilo da u vreme žetve kukuruz bude skuplji od pšenice, a to se upravo sada dešava. Zato hlebno žito prodaje samo onaj ko mora. Svi koji imaju mogućnosti da zrno skladište sigurno će na jesen i tokom zimskih meseci bolje proći sa cenom, smatra Manić.
U Zadružnom savezu Vojvodine su izračunali da cena koštanja novog roda iznosi 22,3 dinara (oko 0,19 evra) po kilogramu bez PDV-a, s obzirom na uloženi novac u setvi. Prema računici ZSV, troškovi pripreme zemljišta za setvu, repromaterijal, kao i drugi ništa manje bitni izdaci iznosili su 112.000 dinara (oko 950 evra) po hektaru.
– Ukoliko u ovom momentu proda pšenicu ispod te cene, proizvođač koji je ostvario prinos od 5.000 kilograma po hektaru ima gubitak, kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj, upućujući apel nadležnim državnim organima da se proizvođači pšenice zaštite na tržištu kako njihov rad ne bi bio obezvređen.
Agroekonomski stručnjak Žarko Galetin neposredno pre početka žetve prognozirao je da će se cena ovogodišnjeg roda pšenice kretati od 20 do 21 dinara za kilogram bez PDV-a.
– To se najbolje moglo videti po ceni ječma, koja je, po nekom nepisanom pravilu, reper za cenu hlebnog zrna. Na spot tržištu ječam ovogodišnjeg roda bio je 20,30 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je upućivalo na to da cena pšenice ne može biti veća od 20 do 21 dinar po kilogramu, rekao je Galetin, uz podsećanje da je ove godine cena viša od lanjske, ali da proizvođači nisu zadovoljni zbog poskupljenja repromaterijala i goriva.
Nezavisna asocijacija poljoprivrednika izrazila je zadovoljstvo postignutim prinosom pšenice, ali ne i cenom.
– Nije prvi put, a to se dešava i sada, da mlinari najviše utiču na cenu. Postavili su se kartelski, a otkupna cena je čak niža nego izvozna, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.
Jedan od najvećih otkupljivača u Vojvodini, senćanski “Žitopromet”, uskladištio je 55.000 tona pšenice i time je praktično završio otkup. Direktor Predrag Đurović izjavio je da je rod od fizičkih lica kupovan po 20 dinara za kilogram sa PDV-om, odnosno 20,9 dinara sa PDV-om od pravnih lica.
– To je aktuelna tržišna cena zrna ne samo kod nas već i drugih otkupljivača, a tako je i na Berzi. Na proizvođačima je da odluče da li će pšenicu prodati odmah ili ostaviti na lager i sačekati bolju cenu, kaže Đurović, uz napomenu da ratari koji su njima predali pšenicu mogu da je naplate u svakom momentu.
Poznavaoci prilika na tržištu žitarica smatraju da ratari ne treba da očajavaju već, ako su u mogućnosti, rod lageruju i čuvaju do bolje cene. Treba imati u vidu da će, zbog još uvek aktuelne pandemije virusa korona, tražnja za hlebnim zrnom i brašnom biti veća i sasvim je izvesno da se može očekivati i da cena pšenice, posebno u zimskim mesecima, bude znatno povoljnija od sadašnje. K. Rajević