Zoran RAJIĆ | 01. maj 2019. 07:34 | Večernje novosti
Vođenje farme, uz koju je i 10 hektara zemlje, podrazumeva upravljanje uz poznavanje zakona i podzakonskih akata, ali to nije menadžment kakav sam želela
Maštala je da bude dizajnerka, studirala je menadžment, a postala mlekarka. Sanja Bugarski na salašu kod Kule sa mužem ekonomistom ima farmu sa 200 krava koje svakodnevno daju 2.000 litara mleka ekstra klase. Sanja je predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine i savetnica ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.
– Videla sam sebe u svetu mode, ali se na to nasmejao onaj odozgo. Vođenje farme, uz koju je i 10 hektara zemlje, podrazumeva upravljanje uz poznavanje zakona i podzakonskih akata, ali to nije menadžment kakav sam želela. Bez obzira na sve, ne žalim se, jer volim posao sa životinjama, i mislim da smo suprug i ja napravili pravi potez kad smo napustili grad, u kojem bismo preživljavali radeći za 200-300 evra u nekoj kompaniji – kaže Sanja.
Zanimljivo je da se u njenoj familiji, i užoj i široj, niko nije bavio stočarstvom. Tata i mama su bili zaposleni u industriji, ali su nju i sestru navikli na poslove u domaćinstvu, pa joj ne pada teško radno vreme na farmi, koje traje od četiri ujutro do 22-23 sata, a neretko i tokom noći, jer majka priroda ne bira kad će krave da se otele.
– Kad smo pre 15 godina došli iz Novog Sada na salaš, suprug i ja smo bili vođeni logikom da ne možemo propasti jer ćemo proizvoditi mleko i meso, dve od tri najvažnije namirnice. Proizvodnja je sve bolja zahvaljujući odličnom genetskom materijalu koji uvozimo iz Holandije, iako je cena mleka još uvek vrlo niska – navodi Sanja.
Ona zbunjuje svojom pojavom, jer izgleda kao da dolazi sa modne piste a ne sa farme. U svojoj biografiji je upisala i poziranje za izložbu umetničkih fotografija.
– Kad kažem čime se bavim, komentar ljudi, uglavnom onih koji nemaju veze s poljoprivredom, jeste da sam verovatno podalje od krava, a ja živim na metar od njih. Stalno sam u štali zbog uzorkovanja, a bilo je perioda kad sam zbog nedostatka radne snage bila angažovana i u muži i ishrani grla, kao i čišćenju i pranju objekata – priča Sanja.
Na pitanje kako usklađuje sve te obaveze, Sanja odgovara da su ona i suprug došli na salaš upravo zato da bi imali što više vremena za sebe i porodicu.
– Sve je jednostavno kad imaš svoj put i snagu da na njemu istraješ. Suprug i ja, kao i naša dva sina, bavimo se i sportom. Ja sam ranije trenirala rukomet i odbojku, a sada vežbam fitnes. Svakog jutra se zahvalim Bogu za energiju koju imam – kaže Sanja.
HOLANDSKI MODEL VASPITANjA
Bitan motiv da Sanja i njen suprug dođu na salaš bio je i da im sinovi (jedan je sada student, a drugi gimnazijalac) rastu okruženi prirodom.
– Oni su od salaša do škole išli biciklom, i nije im smetalo blato. Preuzeli smo model vaspitanja od naših poslovnih partnera Holanđana, koji svoju decu ne maze i ne paze, nego ih uče da rade na sebi i da pomažu porodici – ističe Sanja.