Više puta najavljivana pa odlagana, provera poljoprivrednih prskalica trebalo bi da bude obaveza od 1. januara 2022, na osnovu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Poljoprivredni stručnjaci smatraju da će ova mera biti posebno korisna vlasnicima uređaja starih više od deset godina – da im ukaže na tehničke nedostatke koje treba da poprave kako bi smanjili nepotrebno rasipanje hemijskih sredstava
Ovih dana na atarskim putevima i njivama u Banatu najviše je traktora sa prskalicama. Većina poljoprivrednih domaćinstava ima prskalicu, jer je, zbog česte upotrebe, to jeftinije nego da je iznajme. Zoran Rackov poljoprivrednik iz Zrenjanina će ovog proleća koristiti prskalicu u više navrata na 36 hektara zasejanih kukuruzom, suncokretom i pšenicom.
“Prskalica je sada jedna od glavnih poljoprivrednih mašina, koja se koristi celo proleće. Došlo je vreme da se bez prskalice ne može, jer se sve kulture prskaju bar dva puta. I sad ne smeju ni dosta hemije da se mešaju uskolisna za širokolisnu travu, pa mora da se radi u više prohoda”, kaže Rackov.
Zbog toga što se prskalica koristi najviše u periodu pre setve i nakon nicanja biljke, treba je češće proveravati, navode stručnjaci. Na osnovu popisa poljoprivrede, svako treće registrovano gazdinstvo ima prskalicu.
”Imamo 132.000 prskalica bez orošivača, traktorskih prskalica imamo u zemlji Srbiji po popisu iz 2011. A Nemačka ima 130.000. Veliki broj tih prskalica su prskalice starijeg datuma ili prskalice sklopljene u nekim radionicama, koje same po sebi, ni kao nove nisu bile dobre”, objašnjava Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Osim provere prskalica, najavljuje se i obuka poljoprivrednika za rad sa njima. Od 600 do 1.000 litara preparata ne dopre do biljke, već padne na zemljište ili se rasprši u vazduh. Predviđeno je da provera prskalica obuhvati kontrolu protoka i pritiska na pumpi i ispravnost dizni. Rts