nedelja, 06. juna 2021.
Šansa poljoprivrednika, seljaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavljanje rada stiže postepeno. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji je cilj ujednačeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo četiri godine, od aprila 2017. do sredine 2021. godine, osnovano je oko 950 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Zadruge su do sada dobile bespovratno 1,7 milijardi dinara. Taj novac je direktno pomogao rad 152 zadruge, odnosno seoske firme i život 6.120 seoskih porodica i boljitak je osetilo oko 30.000 žitelja u selima Srbije. Sad je u toku dodela još 500 miliona dinara. Novac će bespovratno dobiti oko 50 do 60 starih i novih zadruga Srbija je do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga! Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer broj poljoprivrednih zadruga je značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.
Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. To znači da je u toku preporod sela Srbija, a to je s spasavanje Srbije. Jer, akcja vodi ka zadržavanju mladih u selima, koji će da povećaju proizvodnju hrane i unaprede prerađivačku industriju. Kada kažemo povećaju proizvodnju hrane, to znači da povećaju rast poljoprivredne proizvodnnje. Taj rast u poslednje tri i po decenije iznosi svega 0,45 odsto godišnje. Akcija koju vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije, ukazuje da je ovo prvi put da se direktno sa bespovratnim novcem pomaže zadrugarstvo u Srbiji. Ono je do sada bilo sputavano.
Razlike u zadrugarstvu
Razlika zadrugarstva posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, poljoprivredne mašine… Sve je postalo zadružno, posle podržavljeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije u Srbiji, kada je ugašeno 400.000 poljoprivrednih gazdinstava! To je bila pljačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika. Uništevni su veliki kombinati stvarani posle Drugog svetskog rata. Gradili su ih radnici i poljoprivrednici koji u privatiazciji nisu postali njihovi vlasnici, odnosno deoničari. Danas zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj proizvod. Cilj je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari i kooperanti da dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadatak je da se pomogne malim sitnim proizvođačima, pe svega, onima na jugu Srbije u pet najsiromašnijih okruga u zemlji. Cilj je da se oni udruže i da postanu robni proizvođači! Inače, u Srbiji čak 217.623 poljioprivrednika obrađuju imanja koja nisu veća od dva hektara. Ukoliko se ne udruže, ne da će propasti nego će nestati. Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu uruženi sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te ciljeve.
Dakle, šansa poljoprivrednika, seljaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Cilj ove akcije je da se pomognu mali poljoprivrednici. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno u vremenu od nekoliko godina pomogne razvoj zadrugarstva u Srbije. Već prve, 2017. godine dodeljeno je bespovratno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara dodeljeno je za 73 zadruge. Tako je pomognut rad za 95 zadružnih preduzeća koji je u prve dve godine bespovratno dodeljena milijarda dinara. U toj akciji za prve dve godine pomognut je život 4.600 porodica.
U trećoj, 2019. godini sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, koja je u toku, bespovratno će biti podeljeno 667 miliona dinara. Plan je u 2020.godini usporila korona. Akcja je nastavljena u 2021. godini i u toku je raspodela oko 500 miliona dinara. Novac će dobiti između 50 i 60 starih i novih zadruga. Do pokretanja akcije Srbija je u proteklih sedam i po decenija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.
Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Do sada su osnovne četiri složene zadruge i bespovratno su dobile po 500.000 evra. Sad nam više nego ikad trebaju izvozne zadruge. One treba da budu prelazna rešenja i da obavljaju poslove poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i sličnih koje su se bavile izvoznim poslovima. Tada nećemo biti u situaciji da utovimo junad, pa da nemamo kome da ih prodamo. Jer, danas kupce u stajama čeka od 12.000 do 15.000 grla. Prva složena zadruga osnovana je u Arilju, a nosilac je osnivanja ,,Eko voće”, a druga je voćarska zadruga u Slankamenu. Ovo je i prvi put da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nema opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’.
Razvoj zadrugarstva je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemljama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde ljudi posredno ili neposredno zarađuje zahvaljujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog bilja.
U Srbiji je 29. decembra 2015. godine, posle čekanja od nekoliko decenija donet novi Zakon o zadrugarstvu. Kaže se da je progresivan, bolji od prethodnih… Ali, zaostaje za svetskim zadrugarstvom. Jer, Srbija je jedina zemlja u svetu koja danas u okviru domaćeg zadrugarstva nema štedno – kreditne zadruge! Ukinute su prilikom pisanja poslednjeg zakon, donetog 29. decembra 2015. godine. Zašto, jasno je oniam koji su to radili, ali i zadrugarima koji osećaju posledice njihovog nepostojanja!
Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012. godine, zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra koliko košta hektar zemljišta u Vojvodini – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene.
Pljačkaška privatizacija
U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, posle demorkatksih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njima i veliki broj zadruga. Svaka treća privatizacija je poništena, ali zadrugarstvo od toga nije dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina. Zadruge su prvo utopljene u kombinate, a potom iako su imale titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji sve prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.
Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!
(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista)