Upoznavanje sa stanjem i razvojem voćarske proizvodnje i pružanje stručne pomoći ruskim agronomima i voćarima bili su ciljevi moje višednevne posete Ruskoj Federaciji ovih dana. Obišao sam plantaže jabuka u republikama Kabardino Balkari i Severna Osetija na Severnom Kavkazu, definisao sam probleme u primeni agrotehničkih i pomotehničkih mera i dao preporuke za njihovo rešavanje. Čitaocima “Dobrog jutra” preneću samo neka iskustva i zapažanja sa ovog putovanja koja mogu da budu od koristi našim voćarima i našim izvoznicima.
U Kabardino Balkariju pod jabukom je više od 23.000 hektara, ali se uporno podižu novi zasadi. Svake godine nikne novih 1.500 hektara savremenih voćnjaka s protivgradnim mrežama, knip sadnicama, navodnjavanjem, ali je malo zasada s fertirigacijom. Tereni su izuzetno pogodni, ravničarski ili sa blagim nagibom. Vegetacija ove godine u odnosu na Frušku goru kasni pet do sedam dana. Zemljište je izuzetno bogato humusom, čak do 4-5 odsto, alkalno i sa dosta velikim sadržajem kalijuma.
Republika Kabardino Balkari, koja ima oko 800.000 stanovnika, najveći je proizvođač jabuke u Ruskoj Federaciji, proizvede ukupno oko 470.000 tona godišnje, skoro kao cela Srbija. Sortiment je sličan našem, ali još nemaju dovoljno iskustva u primeni biljnih regulatora rasta i đubrenju. Cena jabuke zlatnog delišesa, druge klase, upakovane u kartonsku ambalažu i plastične podloške, sada je iz hladnjače oko 60 eurocenti.
Drugi region, čuven po proizvodnji jabuke, jeste Krasnodarski region koji proizvede oko 420.000 tona. Oni ove godine nisu imali izmrzavanje kao prošle godine, kada im je rod bio smanjen za 50 odsto zbog pojave niskih temperatura od – 1 °C u aprilu, i tada su najviše bile izmrzle sorte ajdared, gala i fudži.
Mislim da naši voćari u narednom periodu moraju da budu jako obazrivi kod daljeg širenja zasada jabuke. Veoma su važne blagovremene procene kakva je situacija na tržištu. Poučan je primer prošle jeseni, kada se jabuka mogla povoljno prodati iz berbe, ali su je proizvođači čuvali, računajući da će da se ponovi mart, april i maj 2020 – a to se nije desilo. Savetovao sam mnoge da posle berbe, ako je moguće, odmah prodaju jabuku, ali su je čuvali i u hladnjačama još uvek ima dosta neprodate jabuke. Sada im se nudi 35 do 40 dinara za kilogram, a to je znatno manje nego krajem prošle godine.
Jedan od razloga za pad cena naših jabuka jeste i veliki uvoz voća i povrća iz Irana u Rusku Federaciju, koja je najveći kupac srpske jabuke, s preko 80 odsto našeg izvoza. Iran je i veliki proizvođač jabuke, sa 1.600.000 do 1.700.000 tona godišnje i može po povoljnijoj ceni izvoziti jabuku, jer kod njih nije skupa radna snaga, a i transportni troškovi su manji. Ruska Federacija proizvede oko 1.200.000 tona, a uveze oko dva miliona tona. Ono što predstavlja veliki problem za proizvođače jabuke u Srbiji jeste upravo ruski uvoz jabuke iz Irana i očigledno da se, pored ruskog tržišta, moraju tražiti nova tržišta. Ove godine proizvođači u Srbiji moraju posvetiti veliku pažnju kvalitetu plodova, jer je potencijal jako veliki i očekuje se veliki rod. Pored hemijskog proređivanja, valja uraditi i ručnu korekciju tamo gde je to neophodno.
Zanimljivo je da ruski voćari, pored jabuke, dosta proizvode jagodu, a pokazuju i veliko interesovanje za savremene intenzivne zasade trešnje, kruške i borovnice. / Prof. dr Zoran Keserović za Dobro jutro