Za obeležavanje Svetskog dana šuma odabran je 21. mart, početak proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije ali i kao znak novog početka.Obeležava se od 1971 .godine širom planete sa ciljem promovisanja svesti o značaju i vrednosti šumskih ekosistema. U njima pored drveća, živi mnogo drugih vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama. Složenost šuma se ogleda u njihovoj izraženoj spratovnosti i raznovrsnoj međusobnoj povezanosti svih članova životne zajednice.
Ove godine, tema Međunarodnog dana šuma je Šume i hrana, jer više od pet milijardi ljudi koristi šumske proizvode za ishranu, medicinske potrebe i sredstva za život.Šumski ekosistemi su bogat izvor orašastih plodova, voća, semenki, korenja, listova, meda, divljači i insekata, obezbeđujući ključne hranljive materije. Divljač je važan izvor proteina za autohtone narode i ruralne zajednice, naročito u tropskim oblastima. Više od 3.200 vrsta divljih životinja koristi se za ishranu.
Osim hrane, šume su neophodan izvor energije, jer obezbeđuju drvo za kuvanje i pečenje. Uobičajeni je izvor energije za kuvanje u ruralnim domaćinstvima, a omogućava pripremu hrane za skoro dve milijarde ljudi. Šume doprinose poljoprivredi time što obezbeđuju staništa za oprašivače, pomažu u očuvanju zdravlja zemljišta, zadržavaju vodu, pružaju hranu i hladovinu za stoku, regulišu temperaturu i deluju kao prirodne barijere protiv vetra za useve.
Takođe su izuzetno bitne za sigurnost snabdevanja hranom i diverzifikuju osnovne izvore prihoda kada propadnu prinosi ili tokom oružanih sukoba, održavajući zajednice u životu kada su uobičajeni izvori hrane nedostupni. U kriznim situacijama, šume postaju ekonomski i prehrambeni oslonac, obezbeđujući do 20 odsto porodičnog prihoda u ruralnim područjima. Šumska slivna područja obezbeđuju svežu vodu za više od 85 odsto najvećih svetskih gradova.
Šume nisu samo izvor hrane i energije, već i ključni faktor u borbi protiv klimatskih promena. One apsorbuju ugljen-dioksid, proizvode kiseonik i čuvaju prirodne resurse. Njihova zaštita i održivo upravljanje nužni su za dobrobit planete i budućih generacija.
Iako veoma važni, ovi ekosistemi su u opasnosti. Nažalost, krčenje i degradacija širom sveta ugrožavaju njihov opstanak. Godišnje 10 miliona hektara šume nestane zbog krčenja, dok približno 70 miliona hektara bude pogođeno požarima, pokazuju podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO.
Ujedinjene nacije pozivaju zemlje da preduzmu mere na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi zaštitile i obnovile šume. Organizacija aktivnosti poput sadnje drveća, umetničkih izložbi, foto-konkursa ili edukativnih kampanja jača svest o važnosti šuma. Pojedinci takođe mogu doprineti, kroz jednostavne korake poput reciklaže, smanjenja potrošnje papira i plastike, te sadnjom biljaka i drveća u svojim zajednicama.
Očuvanje šuma je posebno važno zbog njihovih opštekorisnih funkcija kao što su: opšta zaštita i unapređenje životne sredine postojanjem šumskih ekosistema, očuvanje biodiverziteta, očuvanje genofonda šumskog drveća i ostalih vrsta u okviru šumske zajednice, ublažavanje štetnog dejstva “efekata staklene bašte“ vezivanjem ugljenika, proizvodnjom kiseonika i biomase, prečišćavanje zagađenog vazduha, uravnoteženje vodnih odnosa i sprečavanje bujica i poplavnih talasa, prečišćavanje vode, snabdevanje i zaštita podzemnih tokova i izvorišta pijaćom vodom, zaštita zemljišta, naselja i infrastrukture od erozije i klizišta, stvaranje povoljnih uslova za zdravlje ljudi, povoljan uticaj na klimu i poljoprivrednu delatnost, estetska funkcija, zaštita od buke, obezbeđivanje prostora za odmor i rekreaciju, razvoj lovnog, seoskog i ekoturizma i razvoj lokalnih zajednica.
Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi, pokrivaju oko 30% kopna na planeti i dom su za 80% svih kopnenih vrsta. Šume su prirodni resurs i dobro od opšteg interesa. One nam pružaju razne ekosistemske usluge. One su pluća planete. Prečišćavaju nam vazduh, regulišu temperaturu, povećavaju vlažnost vazduha, apsorbuju prašinu i čađ. Svetske šume godišnje atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika, a apsorbuju čak 119 milijardi tona ugljen-dioksida. Šume su najbolji i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode, utiču na kvalitet zemljišta I sprečavaju njegovu eroziju, ublažavaju klimatske promene itd. Iz godine u godinu krčenje i degradacija šuma, njihovo prekomerno korišćenje ugrožavaju njihov opstanak, I površine pod šumama u svetu se drastično smanjuju.
Jedan od razloga nestanka šuma jeste njihovo neodrživo korišćenje, zasnovano na prekomernoj eksploataciji. Drvo se dominantno eksploatiše za potrebe ogreva i drvne građe, a značajan faktor uništavanja šuma je i nelegalna seča ili čista seča radi širenja za potrebe poljoprivrede ili gradnju naselja. Podaci pokazuju da je čak 3 i po hiljade hektara šuma pretvoreno u građevinsko zemljište.
Zbog klimatskih promena ugrožena je I vitalnost šuma. Imali smo zimu bez snega I već je sada jasno da ulazimo u period suše koja utiče na sušenje šuma.Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Tehnološka dostignuća I razne inovacije mogu nam pomoći da obnovimo, zaštitimo, upravljamo i koristimo naše šume na održiv način.
Izazov za šumarski sektor je da da odgovarajuća rešenja kad se vidi da je šuma manje vitalna ,da li zbog suše, insekata ili nekih drugih faktora, šta treba da se uradi kako bi se šume zaštitile. Ali, nije dovoljno samo štititi šume, potrebno je povećavati šumovitost. Evropska unija je postavila cilj da u narednom periodu zasadi 3 milijarde stabala. Sadnja drveća, podizanje šuma je jedini način da se ublaže posledice zagađenja i klimatskih promena kojima smo izloženi.Proslava Svetskog dana šuma pruža priliku za razmenom stavova i ideja o održivom gazdovanju šumama, kao i za podizanje svesti kod ljudi na važnost i značaj ovih kompleksnih ekosistema. SC