Odgajivači tovnih rasa goveda, okupljeni u Udruženju „Agroprofit“, odlučili su da narednih nekoliko dana privremeno obustave prodaju utovljene junadi, nezadovoljni najavljenim padom otkupne cene. Istovremeno, od Privredne komore Srbije i Ministarstva trgovine zatražiće informacije o eventualnom povećanom uvozu junećeg mesa, smatrajući da domaća proizvodnja u potpunosti može da podmiri potrebe tržišta.
Odgajivači tovnih rasa goveda u okviru Udruženja Agroprofit danas su razgovarali o novonastaloj situaciji u otkupu utovljene junadi i o nabavci teladi za tov. Glavni zaključak je da tovljači par dana sačekaju sa ponudom utovljene junadi, a da se za telad pobrinu uvoznici iz Holandije. Uvoz teladi iz Rumunije, kako kažu stočari i dalje je rizičan posao, jer se događa da ovaj tovni podmladak ne ulazi u karantin.
Broj isporučene junadi za klanje u ovoj sezoni bio je oko 129.000 uz smanjenje broja odgajivača za oko 6000 ali je povećan broj grla u tovu sa šest na skoro devet. Ovaj posao naših stočara je obrađen u Upravi za agrarna plaćanja i toku je priprema, ili već teče isplata.
Nastojanje trgovaca i pojedinih klaničara da preko noći umanje cenu junadi iz tova i svedu je na 3,8 eura/kg , farmeri ocenjuju kao neposlovan potez jer, kako tvrde, oni nisu, iako su mogli, povećavali prodajnu cenu na 4-5 eura/kg, iako je potražnja bila velika. Juneće meso u prodaji, bez kosti se nudi po ceni od 1.800 do 1.900 / kg, a ima i onih koji šokiraju kupce sa cenom od 2.200 din/kg.
Prema otkupnoj ceni junadi od 4 eura/kg, sveže juneće meso moglo bi da pojeftini za oko 20%.
Za manje cene utovljene junadi na domaćem tržištu ne postoji ni jedan razlog, tvrde u Agroexit centru, ukoliko se nije dogodio uvoz smrznutog junećeg mesa iz Crne Gore i Italije. A može se pretpostaviti da je u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Severnu Makedoniju uvezena veća količina smrznutog junećeg mesa, pa se dobavljačima iz Srbije prema tim cenama koje su niže, nameću nove nerealne za živu junad. Pravi skandal bi bio da od naše junadi iz Crne Gore uvozimo smrznuto meso. Takav uvoz dogodio se u prvom tromesečju ove godine. Inače, manje količine rashlađenog junećeg mesa kupujemo u Holandiji, Bosni i Hercegovini, gde izvozimo i živu junad, Ruskoj Federaciji i Italiji.
Nalet na obaranje cena zaista primorava tovljače da obustave prodaju za par dana i da od Privredne komore i Ministarstva trgovine zatraže informaciju šta se događa oko uvoza junećeg mesa, koga inače, za naše potrebe imamo dovoljno u svežem stanju.
Domaći farmeri ostvarili su sopstveni rekord: skoro svu telad za tov prodali su odmah nakon telenja, što se nije nikada do sada dogodilo. Prihod od prodaje teladi i državne subvencije od 55.000 dinara po kvalitetnoj kravi su jedini prihodi u ovoj grani stočarstva.
Inače da podsetimo da su na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu tovljači i isto Udruženje imali niz sastanaka i dogovora i da je tadašnja cena bila zadovoljacvajuća. O ovom sastanku pisali smo na portalu ,,Naše selo,,
,,Udruženje „Agroprofit“ – Proizvođačka grupa odgajivača tovnih rasa goveda, na proširenom sastanku održanom 19. maja na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, usvojilo je niz zaključaka i predloga upućenih državnim institucijama, sa ciljem unapređenja domaćeg govedarstva.
U zaključcima se navodi da stočarstvo u Srbiji ima značajnu državnu podršku, ali da rezultati i dalje nisu na očekivanom nivou. Prema podacima, u Srbiji je registrovano više od 245.000 kvalitetnih grla goveda, dok broj tovnih rasa kontinuirano raste. Posebno se ističe razvoj angusa i šarolea, uz upozorenje da je neophodno hitno urediti sistem reprodukcije, selekcije i kontrole kvaliteta.
Posebno je naglašeno da Srbija ima nepovoljan položaj pri izvozu junećeg mesa u Evropsku uniju zbog visokih dažbina koje opterećuju domaće izvoznike. Zbog toga stočari traže od Vlade Srbije da pokrene postupak za ukidanje tih nameta.
Udruženje je predložilo i izgradnju terminala na Dunavu za utovar i izvoz živih goveda i ovaca, čime bi se smanjili troškovi izvoza u prekomorske zemlje.Na kraju sastanka najavljena je reorganizacija samog udruženja, sa ciljem jačeg povezivanja farmera i efikasnijeg zastupanja interesa stočara u Srbiji.
Kako je i zašto onda posle mesec ipo dana došlo do kolapsa u tovljeničkoj proizvodnji?