Imajući u vidu da je ovo najvažniji period u pčelarskoj godini i da se greške napravljene sada kasnije teško mogu ispraviti, smatram korisnim da još jednom, u formi kratkog podsetnika, istaknem najvažnije radove koje svaki pčelar treba da obavi. Postoji izreka koju često koriste nemački i austrijski pčelari: „Zima se ne dobija u decembru – ona se dobija u avgustu.“
Malo koji mesec ima toliko uticaja na uspešno prezimljavanje i razvoj pčelinjih zajednica kao upravo avgust. Sve greške napravljene u ovom periodu kasnije se teško ili nikako ne mogu ispraviti.
Za pčelare kontinentalnog područja, kojem pripada i Srbija, avgust predstavlja početak nove pčelarske sezone. Tada se stvaraju uslovi za odgoj zimskih pčela, formiraju zalihe hrane i sprovode mere koje će odlučiti kako će zajednice ući u zimu i kakav će biti njihov razvoj u proleće.
Prvi korak je detaljan pregled svake zajednice. Potrebno je proceniti količinu i kvalitet hrane, jačinu društva, kvalitet matice, kompaktnost legla, starost saća i zdravstveno stanje pčela . Tek nakon takve procene mogu se donositi pravilne odluke.
Posebnu pažnju treba posvetiti odgoju zimskih pčela. Njihov kvalitet određuje uspeh prezimljavanja. Zimske pčele imaju razvijenije masno tkivo, veće rezerve belančevina i drugačiju fiziologiju od letnjih pčela. Upravo zbog toga matica mora imati dovoljno prostora za zaleganje, bez blokiranja legla velikim količinama hrane.
Ako je potrebno dopuniti zalihe, ozbiljniju prihranu treba započeti tek kada se završi stimulacija zaleganja, najčešće od druge polovine avgusta. Savremena pčelarska praksa preporučuje davanje gušćeg sirupa (odnos šećera i vode približno 3 : 2), u većim obrocima, kako bi pčele što pre preradile hranu i zatvorile je pre zahlađenja.
Prihranu ne treba odlagati. Pad spoljne temperature usporava preradu sirupa, povećava vlagu u košnici i može dovesti do fermentacije nezatvorenih zaliha. Zbog toga prihranu treba završiti pravovremeno, a hranilice održavati čistim i uklanjati ostatke sirupa.
Ja, lično ove sezone osim blage stimulacije nemam potrebe za ozbiljnijom prihranom jer pčele zimuju preko 90 posto na prirodnom medu.
Ako u medišnim nastavcima ostane neka količina meda, kod jakih društava korisnije je nastavke spustiti ispod plodišta nego med vrcati. Pčele će med preneti u zonu zimskih zaliha, povećati medne vence i istovremeno održavati radni ritam zajednice.
Ovu meru ne treba primenjivati kod slabih društava zbog povećanog rizika od grabeži.
Avgust je i poslednji pravi trenutak za zamenu nekvalitetnih matica. Mlade matice obezbeđuju duže zaleganje u jesen, kvalitetnije zimske pčele i brži prolećni razvoj.
Slabe zajednice koje do jeseni ne mogu dostići potrebnu snagu treba blagovremeno spojiti sa jačim društvima. Spajanje dva slaba društva retko daje dobre rezultate. Mnogo sigurnije je formirati jedno snažno društvo sposobno za uspešno prezimljavanje.
Posebnu pažnju treba posvetiti saću. Matice u kasnom letu radije zaležu tamnije, pravilno izgrađeno saće, dok veoma svetlo saće treba pomerati ka krajevima košnice a suvišne i prazne ramove koji nisu zalegani izvaditi i sačuvati za prolećno proširenje.
Najvažniji zadatak avgusta ipak ostaje kontrola varoe. Bez obzira na izabranu metodu, cilj mora biti da se broj parazita svede na minimum pre nego što se izvede glavnina zimskih pčela.
Ko je na vreme krenuo u borbu sa varoom,sada će samo propratiti njeno stanje i sačekati pravi trenutak kada ne bude legla za poslednji tretman.
Brojna istraživanja evropskih pčelarskih instituta potvrđuju da upravo nivo infestacije varoom u avgustu i septembru presudno utiče na uspešnost prezimljavanja.
Uspešno prezimljavanje nije rezultat jednog tretmana ili jedne prihrane. Ono je zbir pravilnih odluka donetih tokom sezone i njena kontrola u ovom mesecu. Kolege koje tek sad kreću sa tretmanima su u velikom problemu. Zato ovaj mesec s pravom predstavlja temelj naredne pčelarske sezone.
Autor teksta: Pčelar Goran Zdravković