U jeku letnje sezone,kada se voće i povrće masovno bere i plasira na tržište,pitanje bezbednosti hrane postaje ključna tema. Na terenu se svakodnevno susrećemo sa ozbiljnim propustima u primeni pesticida. Najveći rizik predstavlja svesno ili nesvesno kršenje karence- minimalnog perioda koji mora proći od prsknja do berbe.
U povrtarstvu,kod kultura sa sukcesivnim zrenjem poput paradajza,paprike ili krastavca, proizvođači često rizikuju zdravlje potrošača zarad bolje cene na tezgi. Na istoj biljci imamo i cvet i zreo plod. Ako se tada primeni preparat sa dugom karencom,plodovi na tržište stižu sa nedozvoljenim ostacima hemije. Rešenje je isključivo u upotrebi preparata sa karencom od jedan do tri dana ili bioloških alternativa.
Sa druge strane,u voćnjacima se nakon berbe ( kod malina ili ranih sorti šljiva ) često zaboravlja na radnu karencu. To je vreme tokom kojeg je zabranjen ulazak radnika u polje bez zaštitne opreme. Rad u tek poprskanim zasadima uzorkuje akutna trovanja i hronična oboljenja kože i disajnih organa.
Posebna bolna tačka domaće poljoprivrede jeste stradanje pčela. Zakon jasno zabranjuje primenu toksičnih insekticida tokom cvetanja. Svaki tretman koji je dozvoljen mora se obavljati isključivo kasno uveče,kada pčele završe svoj letački dan.
Pesticidi su poput lekova – u pravoj dozi leče,u pogrešnoj ubijaju. Budućnost pripada integralnoj zaštiti,gde hemija nastupa tek kada se iscrpe agrotehničke i biološke mere, i to u konsultaciji sa strukom, a ne sa komšijama.
Tri zlatna pravila za proizvođače:
- Čitajte etikete: Strogo poštujte propisanu dozu,koncentraciju i karencu.
- Čuvajte pčele: Nikada ne prskajte insekticidima u fazi cvetanja. Tretmane radite isključivo noću ili kasno uveče.
- Vodite evidenciju: zapisujte svaki tretman. To je dokaz odgovorne proizvodnje i garant bezbednosti kupca.
Milena Bogićević, savetodavac za zaštitu bilja