Visoke temperature posebno pogađaju pčelinjake koji nisu u blizini prirodnih izvora vode, pa pčelari ovih dana imaju dodatnu obavezu – da svakodnevno obezbeđuju i menjaju svežu vodu za svoje pčele.
Na temperaturi od 40 stepeni nektar brze ispari iz cveta, jer je cvet poput male čaše. Pčele tada skupljaju polen koliko mogu, uglavnom rano ujutru dok ima rose i znatno manje kasno popodne. Tokom najtoplijeg dela dana njihova jedina borba jeste da unesu što više vode kako bi održale mikroklimu u košnici, odnosno optimalnu temperaturu od oko +35 °C.
Voda je pčelama neophodna za održavanje odgovarajuće temperature i vlažnosti u košnici. Kada nastupe velike vrućine, njihov glavni zadatak postaje rashlađivanje prostora u kojem se razvija leglo.
Nektar inače sadrži oko 50 odsto vode, ali kada zbog visokih temperatura biljke prestanu da ga luče, pčele ostaju bez tog prirodnog izvora vlage. Tada pčelari moraju priteći u pomoć svojim pčelinjim zajednicama.
Uprkos ekstremnim spoljnim uslovima, pčele uspevaju da u košnici održavaju gotovo konstantnu temperaturu. Da nije tako, leglo bi stradalo i pčele ne bi mogle da ga neguju, što bi dovelo do opasnog slabljenja društva. Kraći toplotni talasi nisu kritični, ali duži toplotni talasi – praćeni tropskim noćima i toplim vetrovima – ozbiljno narušavaju normalan život i rad pčelinjih zajednica.
Pčelama je u ovom periodu potrebna prihrana, kako tečna tako i u vidu šećernih pogača. Pogače sadrže vodu, a njenim isparavanjem stvara se kondenzacija na najlonu, što pčelama pruža dodatnu vlagu. Redovno održavanje i aktiviranje pojilica predstavlja spas za pčelinja društva sve do prvih letnjih kiša.