Tokom vrućina, ishrana i voda na farmi su ključni za zdravlje i produktivnost životinja. Važno je osigurati im dovoljno vode, po mogućnosti hladne, i hranu bogatu vodom, kao što je sveže voće i povrće. Treba izbegavati hranu koja se lako kvari i obezbediti im zasenu i adekvatno hlađenje kako bi se smanjio toplotni stres. Naravno u dobroj stočarskoj praksi i dalje se držimo toga da je glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Drugi važan faktor je ishrana stoke jer dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji.
Visoke temperature su najavile svoju dužu porisutnost i pre početka zvaničnog dolaska leta. U većini krajeva Srbije kišu nismo videli oko 30 dana. Nivo reka opominje da dehidrira i zemlja. Sa životinjama u prirodi, na farmi i malim kućnim ljubimcima, suv i topao vazduh izaziva mnoštvo problema.
,, Dehidracija, toplotni stres i toplotni udar su izazovi sa kojima se mnogi farmeri suočavaju kada se temperatura povećava.U normalnim uslovima, farmske životinje održavaju temperaturu svog tela na relativno konstantnom nivou, koristeći strategiju koja balansira stvaranje toplote sa gubitkom toplote te tako drhtavica će proizvesti toplotu, dok zadihanost pomaže životinji da se rashladi. Toplotni udar se može sprečiti, time što bi se obezbedilo životinjama mnogo hlada i sveže, hladne vode. Životinje smeštene u zatvorenom prostoru bi trebalo da imaju dobro provetren prostor sa ventilacijom i mnogo prostora gde bi mogle da leže. Prevoz životinja bi morao da se izbegava tokom ekstremnih vrućina i da se planira tokom svežijeg dela dana.,, pojašnjava Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac
Za mlečna grla je bitno da im se štale drže što otvorenije kako bi se omogućilo da vazduh cirkuliše kroz nju. Ventilatori mogu da naprave veliku promenu u temperaturi. Sistemi za prskanje koji periodično prskaju i osveživač prostora su takođe korisni ali ovu tehnologiju na žalost većina farmskih objekata nema. Živina je takođe sklona toplotnom stresu. Smrtnost tokom ekstremnih vrućina može da bude velika, a uz to i stope nošenja jaja kao i izvođenje pilića mogu da opadnu.
,, Naravno, kada su visoke temperature, životinje fizički pate, imaju zamor problem slično kao i ljudi.„Na temperaturi višoj od 25 stepeni krave manje jedu i daju manje mleka zbog napora da rashlade telo.Na visokim temperaturama se i sastav mleka može smanjiti tako da „dolazi do povećanja hlorida, smanjenja proteina i laktoze, ali i do porasta somatskih ćelija u mleku.Jedan od primarnih efekata je i pogoršanje plodnosti, pa i smrtnost embriona u prvim danima oplodnje.Krave i konji recimo, lakše trpe visoke temperature kada su na otvorenom nego ovce ili svinje.,,
Ako se drže unutra, treba da bude što veća visina objekta i da postoji provetravanje, ako se drže na otvorenom, životinje budu u hladu. Tokom letnjih perioda kada su temperature iznad 35°C, životinje na pašnjacima treba zaštititi od sunca izgradnjom nadstrešnica ili sadnjom drveća. Prvi simptomi toplotnog udara su povišena temperatura, nekoordinisano kretanje, ubrzano disanje, neće da jedu ni piju.,, objašnjava sagovornica ,, nastavlja savetodavac za stočarstvo
Dnevna potrošnje vode uveliko zavisi od mnogo faktora, momenta proizvodnje, zadravstvenog stanja, dobi životinje, uslova držanaja ali ovog trenutka i od dnevne temperature koja je na visokom podeoku. Kada može doći i do 50% uvećane potrebe za vodom
,, Jedna od osnovnih pretpostavki intenzivne stočarske proizvodnje u govedarstvu ali i ostalim stočarskim granama je kontinuirano snabdevnje farme ili štale dovoljnom količinom pitke vode. Specijalzirani sistem za pojenje ili improvizovana mesta moraju obezbediti konzumiranje vode po volji i prema trenutnim potrebama organizma. Za fiziološke potrebe organizma u “normalnim” mikroklimatskim uslovima goveda konzumiraju 50-70 l vode dnevno. Napajanje goveda hladnom vodom za oko 50 l više od proseka smanjuje temperaturu kože i do 1,7ºC. Najbolji način osiguranja dovoljne količine vode govedu je slobodan pristup i napajanje po volji. U tom slučaju zbog povećanja konzumiranja vode mora se obratiti i pažnja na sastav obroka i na osnovu toga zaključiti o kojoj se količini vode radi, ostavljenoj na napajanje goveda po volji.,,
Savremena stočarska proizvodnja podrazumeva upotrebu genetski visokokvalitetnih grla koja su zahtevna u pogledu smeštaja, nege i ishrane kako bi se maksimalno iskoristio njihov potencijal.Treba voditi računa da štala nije prenatrpana, redovno je čistiti, menjati prostirku i dezinfikovati objekat kako bi se smanjio broj muva. Unutar objekta treba postaviti dodatnu ventilaciju i koristiti sistem hlađenja hladnom vodom. Loši ambijentalni uslovi mogu dovesti do smanjenog unosa hrane, povećanog unosa vode i produženog ležanja životinja.
,,Sa stanovišta zdravlja krava, svaki objekat mora imati dovoljno kvalitetnog i udobnog smeštajnog prostora, dovoljnu količlinu vazduha i njegovu izmenu,osvetljenost prirodnu ili veštačku, odgovarajuću temperaturu i vlažnost, zaklonjenost od vetrova, odgovarajuće higijenske zahteve kao i zahteve u pogledu ishrane i napajanja. Na većini farmi kod nas, zastupljen je vezani sistem držanja krava koji u mnogome otežava ispunjavanje svih ovih zahteva što se ogleda u narušavanju zdravstvenog statusa životinja. U savremenoj stočarskoj proizvodnji treba se pridržavati koncepta „ 5 sloboda“ koji podrazumeva sloboda od gladi i žeđi, slobodu od nedostatka prostora, sloboda od povreda, bola i bolesti, sloboda da normalno ispolje obrasce ponašanja, slobodu od straha ili stresa. Često se jako teško ili delimično mogu ispuniti svi ovi zahtevi pa i sam odgajivač ne primeti promene u ponašanju kod svojih životinja. Kravama je dnevno potrebno 40-80 litara vode za piće, a norma može dostići i 100 litara kod visokih mlečnih krava, suvlje hrane ili visokih temperatura vazduha.Da bi se izbegao problem smanjene mlečnosti tokom letnjih dana kravama treba obezbediti odgovarajući mikroklimat. ,, pojašnjava Petrović Luković
Dobro organizovana stočarska proizvodnja nije moguća bez racionalne ishrane domaćih životinja poput krava, svinja, ovaca i koza. Tokom letnjeg perioda, stoka treba da konzumira što više zelene kabaste hrane, uz dodatak sena.
,, Zelena hrana pozitivno utiče na lučenje mleka i njegovu količinu, pa se sa njenom ishranom treba početi što ranije. Ova hrana uključuje zelenu travu pokošenu sa livada ili pašnjaka, kao i one proizvedene na njivama, lucerištima i detelištima .Lucerka i detelina su posebno vredne za ishranu muznih krava zbog svoje hranljivosti i lako svarljivosti, bogate su belančevinama, mineralnim materijama i vitaminima. Mogu se davati do 35 kg dnevno po grlu, ali u većim količinama mogu izazvati neprijatan ukus mleka.Vrednost 7-7.5 kg zelene lucerke ekvivalentna je 1 kg ječma u zrnu. Zbog opasnosti od nadimanja, lucerka i detelina se daju u smeši sa zelenom travom ili iseckanom slamom, u količini do 25 kg dnevno po grlu. Muzne krave najbolje koriste zelenu hranu kada je ona u punom cvetu. Ako se daje u mlađem stadijumu, treba je mešati sa kabastom suvom hranom uz dodatak koncentrovanih hraniva.,,
Paša je najekonomičniji način ishrane stoke. Svakodnevno puštanje goveda na pašnjak omogućava im kvalitetniju ishranu, fizičku aktivnost, socijalizaciju i smanjuje mogućnost pojave zaraznih bolesti. Na paši, krave dobijaju sočnu i hranljivu zelenu hranu koja pozitivno utiče na lučenje i količinu mleka. Visoko proizvodne krave na dobroj paši mogu proizvesti 20-22 kg mleka bez koncentrata, dok junad u tovu ostvaruje prirast od 800-1000 g dnevno.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornik
,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama.Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu.,, nastavlja sagovornica
Kretanje goveda je jedan od ključnih faktora s obzirom da prirodno od 10 do 12 časova provedu kretajući se na paši. Goveda spadaju u veoma radoznale životinje koje se ponašaju istraživački, dobri su plivači i vole da se igraju pogotovo ako nisu odavno puštane napolje. Naravno treba poštovati vremenske uslove te je u vreme tropskih temperatura idealno da budu u prepodnevnim satima najkasnije do 11sati napolju.
,,Sa zdravstvenog aspekta upotreba ispusta je višestruka jer su takve životinje zdravije, veselije što se odražava na povećanje proizvodnje. Goveda bolje podnose niske od visokih temperatura pa se ispust može koristiti i u zimskim uslovima, a da se ne odrazi na proizvodnju. Ono što je bitno u tom periodu da grla ne leže na vlažnoj zemlji, da imaju zaklon od vetra, kiše i snega a to se može postići prirodnim ili veštačkim zaklonima. U letnjem periodu kada su povišene dnevne temperature u stajama usled loših ambijentalnih uslova dolazi do promena ponašanja goveda koji se manifestuje u smanjenom konzumiranju hrane, povećanom unosu vode i produženom ležanju životinja. Ukoliko prostirka nije adekvatna goveda će duže vreme stajati što dodatno opterećuje papke i noge i negativno utiče na zdravstveni status i proizvodnju.,,zaključuje savetodavac Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac
Kvalitet mleka određuje ishrana, držanje i higijena. Ako se kockice poslože cena bi trebala da bude krajnja nagrada. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i ukusnu hranu, dobro izbalansiranu u odnosu na optimalne potrebe na farmi zavisiće i uspeh proizvodnje. Kako smo čuli neadkvatni slovi, loša ishrana i higijena nemaju za posledicu samo nižu produktivnost već i druge probleme, koje naše stočare skupo koštaju. ,,Kako stvoriti dobre uslove života i rada na selu,,- Naše selo Sonja Cvetković
Tema je podržana Javni poziv na Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja iz budžeta Grada Kragujevca u 2025. godini,,Kako stvoriti dobre uslove života i rada na selu,,- Naše selo