Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine, kojom su utvrđeni pravci razvoja srpske poljoprivrede u narednih devet godina. U fokusu su reforma sistema podsticaja, veća ulaganja u modernizaciju i preradu, uređenje tržišta, jačanje proizvođačkih organizacija i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama.
Jedna od ključnih promena odnosi se na sistem podsticaja, koji bi u narednom periodu trebalo u većoj meri da bude usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i dugoročnoj održivosti poljoprivrednih gazdinstava. Predviđena je i reforma Registra poljoprivrednih gazdinstava, kao i povećanje učešća i raznovrsnosti mera namenjenih razvoju sela.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić poručio je da usvajanjem Strategije posao tek počinje i da sada strateška opredeljenja moraju da budu pretočena u konkretne programe i mere.
„Ne treba poljoprivrednicima da objašnjavamo šta piše u Strategiji, već šta će se zbog nje promeniti. Menjaćemo sistem podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, jačati investicije i preradu, organizovanje proizvođača i uređivati tržište. Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo“, rekao je Glamočić.
Zbog sve češćih suša i nestabilnih vremenskih uslova, Strategija predviđa izradu posebnog Programa navodnjavanja i odvodnjavanja. Istovremeno, planirano je širenje primene klimatski pametne poljoprivrede i uvođenje podsticaja za integrisane ratarsko-stočarske sisteme.
Značajne promene očekuju se i u načinu organizovanja poljoprivrednika. Plan je da se uspostave proizvođačke organizacije i formiraju krovna nacionalna udruženja po granama poljoprivrede, kako bi proizvođači bili bolje organizovani i imali snažniju pregovaračku poziciju na tržištu.
Strategija predviđa i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, modernizaciju pijaca i imenovanje ombudsmana za hranu. Planirana je i primena tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso.
„Proizvođač ne sme da bude najslabija karika u lancu. Zato nam je potrebno bolje organizovanje proizvođača, uređenije tržište i više prerade. Srbija treba da prodaje proizvod veće vrednosti, a ne samo sirovinu“, naveo je ministar.
Jedan od prioriteta nove agrarne politike biće snažnije povezivanje poljoprivrede sa naukom, inovacijama i savetodavnim službama. Predviđena je integracija poljoprivrednih savetodavnih usluga u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija – AKIS, kao i uvođenje programa celoživotnog učenja.
Posebna pažnja posvećena je mladima. Strategija predviđa stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agronomiju, veterinu i druge srodne nauke.
Opšti cilj Strategije je obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i stvaranje uslova za održivi razvoj sela.
Sprovođenje Strategije biće razrađeno kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove. U njima će biti definisane konkretne aktivnosti, institucije odgovorne za njihovo sprovođenje, rokovi, potrebna sredstva i pokazatelji na osnovu kojih će se meriti rezultati.
Prvi akcioni plan obuhvatiće period od 2026. do 2028. godine i trebalo bi da predstavlja prvi konkretan korak u pretvaranju strateških ciljeva u mere koje će biti vidljive poljoprivrednicima i stanovnicima ruralnih područja.