Svake godine naše njive nakon žetve, i pored svih upozorenja, objašnjenja i zabrana, gore. Vatra je opasnost za sve nas, a za zemljište predstavlja najgori scenario. Zakonom je zabranjeno! Međutim, navike u Srbiji se teško menjaju.
Bilo bi dobro i za nas i za naše potomke kada nam ne bi trebao zakon, ali zbog neodgovornih neka podseća na obaveze.Pored brojnih apela učenih ljudi i nadležnih institucija da je paljenje biljnih ostataka veoma štetno za zemljište i da su štetne posledice po floru i faunu dugoročne, neodgovorni poljoprivrenici to ipak urade.
,,Spaljivanje strništa osim što izaziva opštu opasnost po ljude i materijalna dobra, donosi niz problema zemljištu i živom svetu u njemu:štete oranicama sa dugotrajnim posledicama gubitak organske materije i azota,opadanje sadržaja humusa u zemljištu,uništavanje korisnih organizama u zemljištu,remećenje biološke ravnoteže i agroekosistema.,, kaže za ,,Naše selo,, Nenad Nešović, PSSS Kraljevo
Prilikom sаgorevаnjа biljnih ostаtаkа rаzvijа se temperаturа od 700 do 800 stepeni Celzijusа kojа uništаvа sve mikroorgаnizme i humus u površinskom sloju zemljištа. Dubinа slojа u kome se oseti negаtivno dejstvo vаtre iznosi nekoliko milimetаrа.
NAPOMENA dа bi se sаdržаj humusа povećаo zа sаmo jedan procenаt potrebno je vreme od 50 do 100 godinа.
,, Odmah nakon žetve zaorati biljne ostatke, odnosno obaviti ljuštenje strništa.Prednosti zaoravanja su višestruke:– poboljšava se vodni režim zemljišta,– stvara se rastresit sloj na površini oranice, koji sprečava isparavanje vlage,– pospešuje se nicanje semena korova, koji se kasnije mnogo lakše uništava,– zaoravanjem u zemljište se unose preostali delovi biljaka posle žetve, što je jedna vrsta đubrenja, ali slabijeg,– zaoravanjem se čak ubrzava mineralizacija biljnih ostataka, odnosno biljkama se osigurava više hrane, koja je lako pristupačna.Najbolje bi bilo da se zaoravanje obavlja odmah nakon žetve. Ukoliko se ne može obaviti odmah, može i kasnije, ali je važno da uradimo ovu agrotehničku operaciju.Zaoravanje se obavlja plugom ili tanjiračom na dubinu od 10 do 15 centimetara., kaže Nešović
Za zemljišta je najbolje obaviti ljuštenje strništa
Jedna od preporuka bi bila, da se nakon skidanja useva strnina, zemljište tretira, organskim ili mineralnim hranivima, u cilju povećanja njegove plodnosti. Povećanje plodnosti se ogleda u delovanju hraniva na razlaganje organske materije nakon razoravanja strništa ili pliće osnovne obrade, uz zajedničko delovanje mikroorganizama i metereoloških faktora.
,,Sledeće bi bilo, možda a i verovatno najbolje rešenje, postrna setva uz redukovanu obradu. Obradom zemljišta u trake i setvom najčešće soje ili kukuruza za silažu. Ovakvim sistemom gazdovanja zemljištem možemo imati i drugu žetvu sa iste površina, što znatno povećava dobit gazdinstva.,, poručuje struka
Ništa manje značajno ne bi bilo korišćenje podrivača na onim tipovima zemljišta gde je to moguće odraditi. Ovom merom zemljište se rastresa i stvaraju se bilji uslovi za funkcionisanje vodno vazdušnog sistema zemljišta. Mada je ovu meru bolje sprovoditi u jesen, ali ukoliko se ne planira postrna setva veoma korisna mera.
Ukoliko se ne planira postrna setva, ne iznosi hranivo na njivu, ne planira ljuštenje strništa, onda preostaje regulacija korovske flore hemijskim preparatima – totalnim herbicidima. u ovom slučaju voditi računa o količini sredstva i njegovoj karenci. Obavezno se konsultovati sa stručnim licima.