Valerijana je biljna vrsta koja može uspevati u različitim ekolškim uslovima i gaji se širom sveta. Najviše su se razmatrali efekti svetlosti, temperature, vode, zemnjišta i ishrane na rast i razvoj ove biljke.
Svetlost
Valerijana može rasti u uslovima različitog intenziteta osvetljenosti što je omogućeno sposobnošću modifikacije lisne površine. Preporučuje se za gajenje valerijane lokacije sa dosta svetla.
Temperatura
Za klijanje semena valerijane najbolja je dnevna temperatura 25˚S i noćna temperatura od 15˚S, mada naizmenična temperaturna kolebanja daju najbolje rezultate. Visoke temperature za vreme cvetanja umanjuju klijavost polena i vitalnost semena. U uslovima prohladnog i kišnog vremena cvetovi ostaju 4 do 5 dana otvoreni. Najbolja klijavost postiže se tokom maja i juna meseca kada je postignuta i dugoročna vitalnost- posle 2 godine klijavost je iznosila 76%, posle 3 godine 47 % što nije bio slučaj u toplim i suvim godinama. Valerijana dobro podnosi niske temperature, može prezimeti bez većih oštećenja.
Zahtevi prema vodi
U uslovima optimalne vlažnosti , biljke valerijane se razvijaju brže u odnosu na biljke koje mogu uspevati i u sušnijim uslovima, ali će kod njih biti smanjen porast i nagomilavanje suve materije. Najbolji rezultati za postizanje većeg sadržaja etarskog ulja postižu se pri zasićenju zemljišta vodom 40-60% .Svako povećanje u odnosu na ove vrednosti smanjuju procenat etarskog ulja u korenu, a pozitivno utiče na akumulaciju masnog ulja u semenu valerijane.
Zemljište
Najpovoljnija zemljišta za gajenje valerijane su duboka zemljišta, ilovaste i peskovite strukture sa srednjim sadržajem humusa, jer se na njima ostvaruje brži razvoj biljaka kao i veći prinos mase. Valerijana podnosi neutralna do slabo kisela zemljišta.
Biljna hraniva
Odoljen iz zemljišta usvaja :
-100 kg/ha N
– 47 kg/ha P2O5
– 160 kg/ha K2O
– 21 kg/ha MgO
i tom prilikom formira 15 t/ ha sirovog korena i oko 20 t/ha nadzemne biomase.
Primenjuje se 80-150 kg/ha azota i to 40-50% startno, a ostatak u dve prihrane- vreme početnog porasta i pred inteziva razvoj useva. Previsoke doze azota narušavaju odnos koren/nadzemni deo u korist povećanja nadzemne mase.
Fosfor povoljno utiče na prinos korena valerijane, a povećane količine kalijuma ide u korist povećavanja debljine korena. Zbog specifične slabe pokretljivosti fosfora i kalijuma, u zemljište se unose pri osnovnoj pripremi zemljišta i neposredno pre setve. Najbolja efikasnost ovih elemenata se postiže unošenjem u zemljište neposredno pred rasađivanje.
Valerijana ima izražene zahteve prema kalcijumu. Ibegavati kisela zemljišta, a ukoliko je to nemoguće pristupiti kalcifikaciji vodeći računa o materijalu kojim se kalcijum unosi u zemljište.
Od organskih đubriva preporučuje se primena 20 do 30 t/ha stajnjaka ukoliko su u pitanju laka zemljišta sa malim sadržajem humusa. Pored stajnjaka u obzir dolaze i druga organska đubriva: kompost, treset, glistenjak. Njihova primena je poželjna zbog sve većeg potenciranja „ organske proizvodnje“. / Jovana Knežević, dipl.ing. ratarstva, PSSS Kraljevo