Ozimi stočni kelj – prva prolećna zelena hrana
Zahvaljujući svojim proizvodnim osobinama, stočni kelj ima široku primenu u ishrani velikog broja vrsta i kategorija domaćih životinja, posebno preživara. Gajenjem ove kupusnjače kao međuuseva, setvom krajem leta i početkom jeseni, dobija se prva zelena stočna hrana koja pristiže rano u proleće, što je posebno značajno u slučaju nedovoljnih količina spremljene hrane za zimski period. Stočni kelj je veoma važan u sistemu kontinuirane proizvodnje sveže zelene hrane, jer kao glavni postrni i naknadni usev omogućava produženje vremena korišćenja zelene krme. Posejan u glavnom roku, tokom septembra do sredine oktobra meseca, stočni kelj stiže za ishranu stoke obično u periodu od 15. do 20. aprila, a u nekim slučajevima i 10. aprila. Izuzetno, ako je proleće rano i toplo, prva zelena krma može se dobiti već početkom aprila.
Stočni kelj uspeva na plodnim, srednje teškim zemljištima, a ne podnosi jako kisela i peskovita zemljišta. Poseduje dobru otpornost na niske temperature, čak i golomrazice, pod uslovom da u zimu uđe u adekvatnoj fazi porasta (rozeta od 4-8 listova). Ukoliko ima manje od 4 lista može da strada od niskih temperatura, a ako je rozeta veća od osam listova postoji opasnost da krene u cvetonosno (generativno) stablo kada je ponovo osetljiv na niske temperature. Izmrzavanje takođe zavisi i od debljine snežnog pokrivača. Snežni pokrivač u visini od 10 cm i više bolje će zaštititi stočni kelj.
Za postizanje visokih prinosa, pored adekvatne osnovne obrade zemljišta (25 cm) i dobre predsetvene pripreme (prevesti zemljište u mrvičastu strukturu), stočni kelj treba obilno đubriti stajskim i mineralnim đubrivima. Potrebna količina stajnjaka je 25‒30 t/ha, a kroz mineralna đubriva neophodno je uneti 200 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i oko 200 kg/ha kalijuma.
Stočni kelj se može gajiti kao glavni usev, pri čemu se seje krajem leta i tokom jeseni a pristiže rano u proleće, zatim kao naknadni i kao postrni usev. Količina semena za setvu varira u zavisnosti od roka setve i kreće se od 10-20 kg/ha pri setvi na 12,5 cm ili 25 cm. Veće količine semena se moraju upotrebiti na lošije pripremljenim zemljištima. Dubina setve je 1-2 cm, zbog čega je neophodna fina predsetvena priprema da bi se seme unelo na odgovarajuću dubinu. Posle setve je obavezno valjanje da bi se ostvario čvršći kontakt zemljišta i semena.
Prvenstveno se koristi kao zelena stočna hrana u fazi cvetanja, ali u slučaju da preraste potrebno ga je silirati uz dodatak nekih drugih biljnih vrsta (kukuruz, lošije seno lucerke, slamа od soje, graška ili grahorice).
Za skidanje stočnog kelja mogu se koristiti sve vrste silažnih kombajna sa uređajima za nisku i visoku silažu. Ako se seckalica podesi na manje od 5-10 cm, zbog visokog sadržaja vode može se dobiti kabasta masa koja se teško prenosi vazdušnim transporterima i može gušiti silažni kombajn. Kelj je lako kvarljiv jer brzo počinje samozagrevanje i treba ga što pre iskoristiti posle kosidbe. . Može se skidati i dvofazno pri čemu se u prvoj fazi pokosi a nakon toga se posle skuplja pik-ap uređajem ili ručno, ali ovakvim načinom može doći do značajnih gubitaka organske mase.
Stočni kelj je vrlo ukusna i sočna stočna hrana, koju treba koristiti od faze pune butonizacije do faze početka formiranja mahuna. U proleće stočni kelj sadrži dosta lisne mase, a stabljike su meke i sočne i stoka ga rado jede. To je kvalitetna biljna vrsta zbog visokog sadržaja vitamina, karotina, provitamina A, proteina i ugljenih hidrata. Sadrži manje sirove celuloze od sena lucerke i drugih krmnih kultura (2,24% u zelenoj krmi i 18,17% u suvoj materiji), pa se može koristiti u ishrani ne samo goveda, već i svinja, živine i druge stoke.
Nova sorta ozimog stočnog kelja – NS Perast odlikuje se velikim potencijalom za prinos zelene krme (50-80 t/ha) u zavisnosti od roka setve. To je ranostasna sorta sočnih i krupnih listova, otporna na niske temperature i većinu bolesti. Najbolje rezultate daje ako se koristi kao zelena stočna hrana u fazi cvetanja, zbog čega se preporučuje setva na parcelama blizu farme kako bi se smanjili troškovi transporta. Norma ishrane kod krava muzara je u početku 20-30 kg/grlu, a kasnije i 60 kg sveže zelene krme ili do 1/3 dnevnog obroka suve materije.
Institut za ratrstvo i povrtarstvo Novi Sad