Ovaj običaj duboko je ukorenjen u srpskoj tradicionalnoj kulturi kako bi se očuvala imovina, prezime i krsna slava i naročito je bio izražen u seoskim sredinama
Iako su pred zakonom jednaki i žene i muškarci, tradicionalno običajno pravo još nije u potpunosti iskorenjeno tako da vrlo često, naročito u ruralnim sredinama, sestre se i dalje odriču nasledstva u korist svoje braće.
I to, ako ih pitate, čine vrlo rado i zato što smatraju da tako treba i “red” je. Običaji na ovim prostorima ne predaju bitku pred pravilima propisanim zakonom. Prema statističkim podacima i danas se svaka druga žena u Srbiji odriče imovine u korist braće.
– Ja sam se odrekla kuće sa deset ari placa u korist brata i nije mi žao. Nikada ne bih uzela bratu, nikada to ne bih učinila – rekla je za RINU Gordana Stanković.
Slična situacija je i kod Marine Janevske koja kaže da je bitno da nju braća vole i ona njih i da je su uvek dobrodošli jedni kod drugih.
– Ja volim moju braću, ako imaju oni, isto je kao da imam i ja. Kada je bila ostavinska rasprava sa zadovoljstvom sam se odrekla imovine i ustupila je braći – rekla je ona.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u srpskoj tradicionalnoj kulturi kako bi se očuvala imovina, prezime i krsna slava i naročito je bio izražen u seoskim sredinama.
– Već od srednjeg veka, pa nadanje da u doba porodične zadruge postoji patrijarhalni model nasleđivanja. Zapravo, nasleđivali su zemlju i imovinu isključivo muškarci u porodici dok žene i nisu imale pravo nasleđivanja. Tako imamo udovičko uživanje zemlje, recimo kada žena ostane udovica ona ima pravo da uživa imovinu muža, ali ne i da je nasledi – rekla je etnolog Ivana Ćirjaković.
Odluke da se odreknu imovine u korist brata žene često donose ne razmišljajući o svojim pravima, pa i dalje veruju da su se udajom izgubile sve imovinske veze sa porodicom iz koje potiču.
– Naš zakon o nasleđivanju upravo to govori da su pred zakonom svi jednaki i brat i sestra i svako od njih daje nasledničku izjavu pred sudom da li se prihvata ili ne nasledstva. U ostavinskom postupku učesnik koji se ne prihvati nasleđa, zakon kaže ako ima maloletne dece moraju se i ona pozvati dase izjasne – ističe advokat Božidar Slavković.
Mnogo se danas govori o emancipaciji ljudskim pravima ali kada dođe na red priča o imovini žena i pravo nasleđivanja roditeljskog imanja onda nastaje muk. Čuvene rečenice “Žensko dete, tuđa kuća” i “Ako hoćeš da se zameriš sa bratom, uzmi mu deo”, stupaju na snagu. Ono što je važnije od zakona i običajnog prava jeste da se brat i sestra dogovore./ (Telegraf.rs)