Izvor: Telegraf | Petak, 04.12.2020
Ilustracija (Foto: ravl/shutterstock.com)
Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.
Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.
Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.
U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.
– Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena – objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.
Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.
Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.
– Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru – kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.
Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.
Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.
– Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama – objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.
Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.
Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.
– Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju – napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.
Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.
On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok…
– I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja… Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači – priča.