Na Šumadija sajmu održan je 18. Sajam poljoprivrede, od 8-11. septembra, na kome je ušestvovalo oko 100 izlagača predstavljajući poljoprivrednu mehanizaciju, priključne mašine, stočnu hranu, ali i opremu za vinogradarstvo, stočarstvo, voćarstvo. I ovoga puta nisu izostale vredne ruke naših poljoprivrednika, tako da je bila odlična ponuda zimnice, mlečnih i suvomesnatih proizvoda vina i rakija. Na žalost primetan je opadajući broj izloženih živih eksponata. Poslednjeg dana uručena je i glavna nagrada darodavca rasna junica.
U prisustvu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, predstavnika grada, Privredne komore i brojnih izlagača i gostiju, Sajam je otvorio Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede. On je izrazio zadovoljstvo što je ova manifestacija dostigla punoletstvo i zrelost, uz ženje da ona u budućnosti i dalje raste.
,, Ova godina je bila teška za naše poljoprivrednike i zbog toga su veoma značajni podsticaji i lokalne samouprave i resornog ministarstva. Za subvencije je bilo dostupno 50,6 milijardi dinara. To su značajna sredstva, ali naši poljoprivrednici zaslužuju još snažniju podršku. Srbija na žlost nije izuzeta ni od svetskih političkih I klimatskih dešavanja, ali su naši poljoprivrednici i pored takvih uslova uspeli da obezbede dovoljne količine hrane i na taj našin naše stanovništvo obezbede potrebnim namirnicama. Ja vam tvrdim da Srbija neće biti gladna i da ćemo zahvaljujući potpisanim sporazumima imati izvesne količine i za izvoz.,, istakao je Radošević.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je istakao da je, pored energenata, u svetu najtraženija hrana i da je Srbija nezavisna upravo zahvaljujući svojoj poljoprivredi, jer može da proizvede dovoljno hrane za potrebe svojih građana.
,, Ono što je danas najtraženije u celom svetu, pored energenata, jeste hrana. Srbija je upravo zahvaljujući svojoj poljoprivredi nezavisna zato što može da proizvede dovoljno hrane za potrebe svojih građana. U tome dolazi do izražaja značaj srpskih poljoprivrednika, šumadijskih domaćina, koji znaju kako, samo treba da im pomognemo. Grad Kragujevac je prošle i ove godine znatno uvećao sredstva namenjena poljoprivredi i činiće to i ubuduće, jer se mi držimo one stare mudrosti da „nema bogatog grada bez bogatog sela“. poručio je Dašić.
Direktor Šumadija sajma, Aleksandar Štajn pozdravljajući više od stotinu izlagača među kojima je bilo najviše distributera poljoprivredne mehanizacije, opreme i alata, uglavnom strane proizvodnje, zahvalio je svima koji su pomogli da Sajam obeži svoje punoletstvo..
Šumadija sajam predstavlja mesto poslovnih susreta i prezentacija, a posetioci su mogli videti prezentacije najnovijih proizvoda i usluga iz oblasti poljoprivrede. Ono što je veoma važno je da su poljoprivrednici mogli da vide i najsavremeniju mehanizaciju i rasnu kvalitetnu stoku, ali i šta su njihove kolege i komšije postigli u oblasti prerade voća i povrća. Bila je ponuda semena za jesenju setvu, pesticida i đubriva, semenske robe, prateće opreme….
Mirisi i ukusi Šumadije
Šarenilo boja mirisa i ukusa u sajamskoj hali i ovoga puta je pokazao sve blagodeti Srbije i onoga što vredne ruke na gazdinstvima, manjim ili većim mogu da pripreme. Od klasične zimnice, slatko-slanih đakonija pa do ozbiljne prerade u sireve, vina i rakije. U jednom se svi slažu da je poslovanje teže a proizvodnja skuplja. Zorica Vukićević iz Metikoša na imanju ima voće ali povrće za svoju proizvodnju kupuje.
,, Godina je teža, skuplja, to će se svakako odraziti na cene naših proizvoda, ali sudeći po interesovanju kupaca domaću zimnicu svi žele bez obzira na cenu. Presuđuje ipak kvalitet. Jeste uložen veliki trud, ali se isplati, ja sam zadovoljna.,,
Njena koleginica Vladanka Aleksić iz gružanskog Guberevca, svoju zimnicu je prvo ponudila gostima na gazdinstvu jer imaju već duži niz godina objekte seoskog turizma. Uz to proizvode i vrhunsku rakiju koja se konzumira i u Americi.
,,Ova godina nam je po kvalitetu voća i povrća izuzetno dobra.Svake godine povećavamo količine u zavisnosti od potražnje. Sada je udar prodaje. Važno je da se održi kvalitet i ponudi nešto novo, kupaca će uvek biti.Ono što ne prodamo na ovakvim manifestacijama, naši gosti uvek pazare tokom boravka na našem imanju.Da li se isplati? Naravno, ali imajte u vidu da nikada ne kalkulišemo naš rad.,, kaže Vladanka
To nešto novo je ponudio i Dušan Tašović iz Knića, najljuće papričice u najmanjim pakovanjima. Lepo za oko i pristupačno za džep.
,, Ideju mi je dala baka koja je uvek ove male papričice pakovala u teglice od kašica za bebe. Gostima bi se svideo ukus i pakovanje i eto sada u plastenicima gajimo papričice i prodajemo kao proizvod. To nam je sada osnovni izvor egzistencije.,, priča ovaj mlad momak
Sirovina čini se nije problem, što će reći da držimo kvalitet. Kvalitet opet ima svoju cenu. Vlada Vuković i njegova porodica su odlučil da svoju plantažu borovnice unovče na proizvodnoj a ne sirovinskoj usluzi. Uz borovnicu rade i drugo bobičasto voće na organskoj osnovi.
,, Deo proizvodnje kada je početna cena vrhunska predamo hladnjačarima, nakon toga sve flaširamo. Ovo je organski proizvod, bez aditiva, bez šećera. Ovo je zdravlje, lek, osveženje. Drago nam je da se svest potošča menja i verujte da to nema veze sa platežnom moći stanovništva. Imali smo ponudu za izvoz ali je nama prvenstveno cilja da naša deca piju zdrav sok.,,
U Šumadiji je centar vinogradarsko vinarske porizvodnje. Od Oplenca do Levča, imamo niz dobrih vinarija a sudeći po izložbenim štandovima nisu izostale ni odlične rakije. Milan Jovičić svoje rakije prodaje i van Srbije što su mu omogućili kvalitet i sjajna ambalaža.
,,Ovde smo već 12 godina jer ne treba zaboraviti početke. Prve ocene smo dobijali na ovakvim manifestacijama a sada smo i vlasnici priznanja na međunarodnim skupovima. Srbija je zemlja šljive i mi moramo i dalje da radimo na tome da ona bude svetski brend!,,
Milomir Negojević iz Šljivovice, svoj šljivik pretoči u svakojake rakije, dodaje mu kaže trave i ostalo voće. Nema želju da širi proizvodnju, jer je sve manje radne snage, ali I kada se oseti veliki novac nema rakije sa dušom.
,, Vidi ispečemo onoliko koliko se obere iz naših šljivika. Bude tu najviše hiljadu ipo litara. Ja sam možda jedini koji je na ove moje flaše zalepio svoju sliku da sezna odakle je i koje peko.Vidi nema rakije kada se ona radi industrijski, nema tu više ljubavi prema poslu, nema duše, sve se pretvori u novac!,,
Dobru rakiju i vino valja degustirati uz suvomesnate đakonije i dobar sir. Naša Zlatka sa Zlatibora je zadovoljila sva čula i očekivanja posetilaca.
,, Pored mladog i starog sira, kajmaka i kačkavalja sa različitim ukusima ove godine imamo i sušeni sir koji vidimo da posebno zanima posetioce.Ono što nam daje benefit jeste kvalitet i kontinuitet proizvodnje jer sa sirovinom nemamo problema. Od nedavno smo postali vlasnici žiga garancije ,, Dobro sa Zlatibora,, što garantuje da je naš proizvod tradicionalnog porekla sa Zlatibora.,,
Kačamak za ginisa
Na ovogodišnjoj smotri sela, privrede i poljoprivrede oboren je i jedan Ginisov rekord. Radiša Radisavljević iz sela Medveđa nadomak Despotovca napravio je kačamak teži i obimniji u dnosu na lane…od 90 kilograma težine i 165 centimetara
,, Ove godine smo napravili kačamak težine 95 kilograma i prečnika 175 cm. Nije teško, svake godine težim da poboljšam svoj rezultat. Da bi kačamak bio dobar koristi se izvorska voda i obavezno kuva na tihoj vatri, negde oko sat ipo ali pre svega potrebno je kuvati ga sa dušom. Ova količina naraniće jedno 300 do 400 ljudi, zavisi kakvog su apetita!,, kroz osmeh kaže rekorder
Obaranje Ginisovog rekorda, pratilo je i kuvanje vlaško-resavskog pasulja, koji je očigledno bio odličan jer se kotlić brzo praznio. Prof. Dejan Novaković nam je otkrio da je za pripremanje uz domaći pasulj koristio 5 vrsta mesa i 13 začina.
Prof Drago Cvijanović, predsednik komisije kaže da je važno očuvati srpska tradicionalna jela, pogotovu ona na kojima su naši stari odrastali, a to je proja, pasulj i kačamak. Kačamak rekorder je poseban i po ovome…,, Vidite nema hibrida kukuruza koji može da nam da ovaj poseban ukus, šmek, finoću pod nepcima. Ovo je naša satra sorta ,,osmak,,. Naš seoski turizam i blagodeti prirode koju imamo mogu da umnogome da promene život na selu i na tome treba raditi.,,
Organizatori se nadaju da će naredne godine biti veći broj učesnika koji će želeti da obore Ginisov rekord u spremanju jela tradicionalne srpske kuhinje, jer sun a Radišu već navikli da odgovori zadatku…
Klimatske promene i nevreme koje često ugrozi naše planataže, voćnjake i njive zahtevaju ozbiljniji pristup rešavanju problema. Jedan se odnosi na dodatna ulaganja u sektor voćarstva pokrivanjem zasada a drugi zastupljenijim osiguranjem.
,,Gruža agrar je za sada zadovoljna kako poslovanjem, posetom našim plantažama, edukacijom, otkupom voća. Ovih dana krećemo i berbu jabuka. Ono što je novena da smo od skora krenuli i sa proizvodnjom povrća, tako da se nadamo da ćemo i ovu granu poljoprivrede uspešno širiti u našem kraju. Što se tiče protivgradnih mreža i dalje radimo kompletnu logistiku i izuzetno nam je drago što je sve više mladih uključeno u taj posao. Naša je preporuka da ne ulaze odmah u velike površine već ad postepeno šire proizvodnju kao što smo mi radili.,, sugeriše Nemanja Nikolić
Zbog toga su upriličene edukacije- radionice za buduće osiguranike i benefite ove usluge u Srbiji. Banke su takođe predsatvile svoje kreditne aranžmane.
Stočari na prekretnici
U Srbiji se oko 150.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava bavi ovčarstvom i to većina u Šumadijskom okrugu, ali nedostaju specijalizovane klanice koje imaju licencu za izvoz ovčijeg i jagnjećeg mesa u zemlje Evropske unije. Zbog toga je i osnovano Udruženje odgajivača ovaca Srbije. Većina ovčara je nezadovoljno trenutnom cenom mesa ali I time da svoju ideju nacionalne klanice nisu pretočili u delo.Farma Nenada Pantića iz Brzana polako smanjuje broj grla.
,, Vidite cene žitarica, goriva, svih imputa skaču a cena jagnjadi od početka godine konsatno pada, sada je najviše 340 dinara. To je neodrživo. Mislim da ćemo ponovo imati zatvaranje objekata. Ko želi preradu i nađe interes u tome možda i preživi.,,
Njegov mlađi kolega Darko Glišović iz Bresnice ima 60 ovaca, pokupio je i najviše priznanja na Sajmu kaže da ne odustaje
,, Planiram da širim, polako, imam zemlju. Nije cena zavidna sa 400 je pala na 340 dinara, ali možda se nešto i promeni. Mnogi sada prodaju.Ja ne odustajem, mladi smo radimo to porodično, pa ćemo videti na dalje.,,
Jedini kozar bio je Dragan Cvetković, koji održava svojih tridesetak grla. Kompletna porodica pomaže i sve što proizvedu na farmi lako se proda.
,, Vidite sada nam osim sira koji proizvodimo u nekoliko varijeteta i surutke sveviše traže i mleko. Nismo ništa posebno menjali u odnosu na prošlu godinu, nisu prilike za eksperimentisanje. Držimo se kvaliteta i onoga što je trenutno u ponudi.,,
Proglašenjem pobednika i dodelom nagrada i priznanja, završena je izložba priplodnih grla goveda simnetalske rase na Šumadijskom sajmu poljoprivrede.
Ove godine, interesovanje za izložbu je bilo ogromno što potvrđuje i podatak da je, u tri kategorije, učestvovalo više od 50 grla. Stručnjaci kažu da je reč o odličnim grlima iz Šumadije, a komisija je, pored spoljašnjeg izgleda, ocenjivala i mlečnost.
Vlasniku Šampionke sajma pripala je i vredna nagrada, steona junica poklon kompanije Megle, tako da se Miroslav Mirčetić, umesto sa jednim, u Čumić vratio sa dva grla.O proizvodnji nedostajućeg napitka nije bio niko raspoložen za priču, ne bar javno, a to nije dobro.
Za razliku od svih stočara jedino su odgajivači konja zadovoljni. Kažu da svoja grla drže iz ljubavi na svojim imanjima. Neki iz hobija, neki zbog prevoza čezama koje su sve popularnije za svečane prilike, pa do onih koji tvrde da ova plemenita životinja neće nikda čoveka da izda. ,,Gorivo može da nestane, može da poskupi, ma može da ga nema, mašina da stane, a moj Vranac nikada nije zatajio.!,,
Mehanizacija za keš i na poček
Bez dodatnih ulaganja, znanja i dobrih oruđa za rad nema ni napredne poljoiprivrede. Na otvorenom sajamskom prostoru oprema i mehanizatori su ponudili svoje aktuelne adute. Bile su tu male mašine, oruđa, prskalice, muzilice, prateća oprema ali i manje i veće grdosije koje zagrme na našim njivama, olakšavajući rad na selu. Mehanizatori kažu šarolika i kupovina, od onih koji bi kupili za keš i odmah, pa do onih koji bez kreduta i subvencija ne mogu da zamene vremešne mašine kod kuće.
Na žalost primetan je izostanak mnogih kompanija koje su zaslužne za moderan pristup agrarnom sektoru. Takvom skoru su doprineli verovatno kovid i energetska kriza ali i sve veći broj lokalnih manifestacija, koji osipaju bogatu ponudu na većim događajima. S. C.