Setva kukuruza samo što nije ali se dugo nije dogodilo da bude neizvesna. Ni oni koji su jesenas uneli zrno u zemlju nisu sigurni kako će prebroditi proleće. Slično je i sa tržištem, jer je za dve nedelje cena pšenice u Srbiji porasla je 20 procenata i iznosi 36 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Struka ali i država kažu ima je dovoljno, međutim zbog rata u Ukrajini cena dodatno skače. Zbog toga je Vlada Srbije donela odluku o privremenoj obustavi izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja. Ipak put Albanije zbog nedavno potpisanog Balkanskog sporazuma naša pšenica će put te zemlje. Ratari razočarani, šta god da bude?!
Cene žitarica krenule su da rastu još jesenas što je naslućivalo tektonska pomeranja na tržištu kako berzanske robe tako i stanja na farmama. Cena menja navike, pa smo tako pšenica u Srbiji zasnovali na oko 630.000 hektara, što su rekordno zasejane površine u setvi 2021. godine. Da bi izvukli maksimum sa tih površina, stručnjaci kažu da je sada potrebno prihranjivanje, ali poljoprivrednici sa druge strane negoduju jer je đubrivo skupo i dostiglo svoj nezapamćeni cenovni maksimum.
Stajnjak je u Srbiji sve manje, ali je pitanje i ako ga ima da li će nadoknaditi osnovni element. Preporuka struke je, ipak da se pšenici obezbedi minimalna količina od 70 do 80 kilograma čistog azota. Na terenu proveravamo stanje pčenice koja se nalazi u različitoj kondiciji, što je rekli bi posledična veza duboke brazde i pripremne setve.
„Da se razumemo stajnjak je odličan, ali stajnjak koristimo u predsetvenim radnjama. Naravno zavisi i o kom kvalitetu stajnjaka govorimo, ali i da je najboljeg kvaliteta on pojedine alemente poput azota koji nam je neophodan u ovoj fazi ne može da zameni. Stanje pšenice je šaroliko ali zadovoljavajuće, budući da čak i za ovaj period imamo izuzetno niske noćne temperature. Poznato je da pšenice mogu da izdrže i te temperature do -10. Problem je i semenski materijal. Jesenja setva je takođe bila skuplja u odnosu na prethodnu sezonu, tako da su poljoprivrednici, dobar deo njiva zasejali semenom „tavanka“. Kako god prihrana je neophodna i mora biti i pa makar i sa manjim količinama azota.“, objašnjava Jovana Knežević iz PSSS Kraljevo
„Mora se imati u vidu da je primarni korenov sistem pšenice dosegao dubinu od 40 do 50 centimetara, a da se sekundarni još nije ni formriao. Prema analizi zemljišta , ukupan sadržaj nitrata u proseku je oko 102 kilograma po hektaru, što i nije loše. Međutim, varijabilnost sadržaja po parcelama je ogromna, i kreće se od 20 kilograma, pa do 102 kilograma po hektaru. Najveći deo nitrata, preko 50 odsto, nalazi se u slojevima ispod 60 centimetara dubine. Mora se prihraniti pčenica pa makar i sa malim količinama.“, ističe sagovornica
Ratari kažu da nije samo visoka cene, već da đubriva nije bilo u dovoljnim količinama kada je bilo potrebno, a onaj ko ga je nabavio tonu je plaćao i po 900 evra. To ne može da pokrije sadašnja visoka cena pšenice od 36 dinara po jednom kilogramu, budući da je tu cenu pojela visoka cena svih imputa u proizvodnji.
Zbog poskupljenja prirodnog gasa cena mineralnih đubriva je utrostručena, a veliki problem je i to što na svetskom tržištu vlada nestašica tog repromaterijala. U Srbiji, gde su veštačka đubriva za manje od godinu dana poskupela više od 100 odsto, a nova poskupljenja uoči proletnje setve tek slede. Problem je i to što zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza tih proizvoda. Naša država, u proseku, uvozi između 450.000 i 500.000 tona azotnih đubriva i između 200.000 i 250.000 tona NPK đubriva, uglavnom iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske. Dodatno ulje na vartu doliva rat u Ukrajini i transport ruskih đubriva. Iskusni apotekari su dobro snabdeveni ugovorenim lagerima još u novembru, međutim evidentna je manja potrošnja
,, Mi smo ugovorili kupovinu krajem novembra. Istina može doći do poremećaja. Za sada imamo svih vrsta đubrima, što može biti doveeno i u vezu sa svim aktuelnim problemima. Kako će biti do kraja sezone, teško je reći i mislim da na to pitanje malo ko ima odgovor. Već sada vidimo da je potrošnja znatno smanjena. Kako će se to odraziti na krajnji proizvod znaćemo u vreme žetve, ali će oni sigurno biti umanjeni. Krenula je sezona, kupuje se ali u manjem obimu. Ono što zabrinjava da voćari koji su dominantniji na našem prodajnom ešalonu manje kupuju i to ne samo zbog cene đubriva, već punih hladnjača robe. Bojim se da imamo dugoročniji problem.,, priča za naš portal Bojan Milović apotekar PA Zemljak.
Prosta matematička računica odlučiće koliko će azota po hektaru biti primenjeno u ovom ključnom periodu kada se formira kapacitet za prinos useva, u ovom slučaju pšenice. Ovu matematiku povrđuje i poljoprivrednik iz studeničkog sela Đakovo, Tomislav Marković
,, Vidi imam nešto pčenice, mora da se baci inače sam sve džaba radio. Takva zemlja ispošćena, hteo ne hteo, moram! Ne znam šta se ovo radi, ali seljak ne može da opstane! Bavim se poljoprivredom da bi preživeo jer penzija mi pokriva samo troškove državi i malo lekova. Ja sam moro da dođem do Kraljeva da završim neke poslove i kupim đubrivo. Znaš ti gde je Đakovo, sat vremena vožnje, ej a pošto je gorivo. Gore i nemamo đubriva i da je džaba. Prošle godine džak od 25 kila ana bio hiljadu i dvesta, sad od 40 kila 4,100. Ma više od sto posto. Ne valja im poso. Da ti kažem, ovaj seljak samo valja da glasa, da brani i da hrani. Ne biva više…!,, kaže sagovornik
Dugoročno, situacija sa uvoznom zavisnošću može da se reši samo povećanjem domaće proizvodnje. Tim pre što potrošnja veštačkih đubriva brzo raste, tj. rasla je do ovih poskupljenja. Ratari sada kalkulišu da li će i koliko smanjiti upotrebu veštačkih đubriva, što bi moglo negativno da se odrazi na predstojeće žetve i cene poljoprivrednih proizvoda.Od nekadašnjih sedam, u Srbiji trenutno posluju tri proizvođača mineralnih đubriva: „Eliksir Prahovo“, „Eliksir Zorka“ i PROMIST, koji ne mogu da obezbede dovoljne količine đubriva. Inače, Srbija je bila zemlja proizvodnje mineralnih đubriva, ali je sa zatvaranjem fabrika izgubljena visoka proizvodnja.
Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplјa za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal.
Kukuruz svake godine u Srbiji zauzme blizu milion hektara njiva. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, a u 2021. godini suša je obrala deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Zbog malo stoke Srbiji je sada godišnje dovolјno oko četiri miliona tona kukuruza. Ostalo se izvozi. Dakle mi smo genilaci!
Zapravo sever i jug države muče malo različite ,,muke,,. Na severu je ratarenje komercijalno, dok se u delovima ispod Dunava i Save žitarice gaje mahom za ishranu stoke. Tu nastaje vrzino kolo jer i ove gore i ove dole na njivi košta ista matematika. S tom razlikom što ovi potonji tek ne znaju ko će im i koliko platiti meso i mleko. Mi obični smrtnici u radnjama smo bar toga pošteđeni, jer znamo koliko sve na karju platimo, tako da ćemo uskoro jesti posnu sarmu!
Proja nas je održala, njojzi hvala…..
Posebno ogorčenje izazvala je zabrana izvoza žitarica u trenutku kada su seljaci mogli da zarade, jer hlebnog žita još uvek ima u silosima na vlasničkom listu ratara. Kažu to nekome ne odgovara i to u najskupljoj setvi. Pregovora za stolom za sada nema, ali udruženja najavljuju proteste, budući da će im prestojeća setva skupi imputi i zavrzlame oko cene i točenja goriva uvećati troškove setve . Ako želite matematički, na osnovu trenutnih cena repromaterijala setva kukuruza po hektaru ovog proleća koštaće od 140.000 do 155.000 dinara, što je za blizu 50 odsto više nego prošle godine, dok će setva soje i suncokreta biti skuplјa za 30 odsto.Pitanje je opet, do berbe kukuruza šta će biti?
Očigledno da nam predstoji duga i neizvesna borba da ovu proizvodnu godinu uspešno privedemo kraju. Ovakvu turbulentnu situaciju dodatno drmaju oni koji imaju robu i koriste momenat da dignu još više cene i naprave ekstra profit. Oni su ti koji ulažu kapital u trgovini žitaricama, jer tu vide bolju zaradu nego u plasmanima u neke druge investicije . I tu prestaje zakon tržiša i stupa na snagu zakon jačeg i finansijski stojećeg. I ŠTA ĆEMO SAD?!S.C.