U Srbiji postoji sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u kojima štedi oko 205.000 građana, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS). To znači da skoro svaki deseti radnik, preciznije njih 9,4 odsto, dodatno štedi za starost.
Izveštaj NBS za prvo tromesečje pokazuje da je prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio oko 260.000 dinara.
U prva tri meseca 2021. godine nastavljena je praksa da u dobrovoljne penzijske fondove češće uplaćuju muškarci, pa su oni činili 57 odsto ukupnog broja članova.
Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je oko 47 godina, a većina njih, oko 62 odsto, imala je između 40 i 60 godina.
Donja starosna granica za početak isplate je navršenih 58 godina života, odnosno 53 godine za lica koja su zaključila ugovor o pristupanju privatnom penzionom fondu pre stupanja na snagu izmena Zakona o privatnim/dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima (17.05.2011.). Jedina situacija da se sredstva iz privatnog penzionog fonda počnu ranije koristiti je trajna nesposobnost za rad. Inače, krajnji rok za početak povlačenja sredstava iz privatnog penzionog fonda je navršenih 70 godina starosti.
U dobrovoljne fondove pojedinci mogu uplaćivati pojedinačno, takođe i poslodavci mogu da uplaćuju za svoje zaposlene, dok se treća vrsta uplate odnosi na uplate preko penzijskih planova. Brojni poslodavci koriste ovu mogućnost da dodatno stimulišu svoje zaposlene i neoporezivi iznos uplaćuju iz vlastitih sredstava u privatni penzioni fond za svoje zaposlene. Naravno, svaki član fonda može individualno da vrši uplatu sredstava za sebe ili druge osobe, u kom slučaju plaća samo naknadu za uplatu
U prva tri meseca ove godine, kada je u fondove uplaćeno 833,6 miliona dinara, od ukupnih uplata 42,6 odsto su činile individualne uplate, 32,1 odsto uplate poslodavaca za zaposlene, dok se 25,3 odsto odnosilo na uplate preko penzijskih planova.
U NBS ukazuju da je, iako najveći broj uplata realizuju poslodavci, primetan i rast individualnih uplata doprinosa.
„U tom smislu, postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da na taj način radnici i poslodavci mogu da uštede, s obzirom da je uplata doprinosa od strane poslodavaca do 6.062 dinara oslobođena plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Kada je reč o povlačenju sredstava sa računa, u izveštaju se navodi da se ona najvećim delom isplaćuju jednokratno, pa je u prva tri ovogodišnja meseca jednokratno isplaćeno nešto više od 441 milion dinara, dok su programirane isplate iznosile 74,6 miliona.
Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova su na kraju prvog tromesečja poslovala četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika.
Zakon o privatnim i dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima propisuje na koji način društvo za upravljanje penzijskim fondovima može da ulaže sredstva (imovinu fonda) i takođe propisuje ograničenja ulaganja. To znači da je jasno definisano u kakve hartije od vrednosti, akcije, investicione fondove, novčane depozite, nepokretnosti, a i u kom obimu društvo za upravljanje može da ulaže sredstva fonda.
U izveštaju NBS se navodi da su u strukturi ulaganja imovine fondova najveći udeo imale državne obveznice, koje su cinile 79,1 odsto ukupne imovine, sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,8 procenata, akcije 12,1 odsto.
Na kraju prvog tromesečja 84,2 odsto imovine bilo je u domaćoj valuti, a u stranoj, odnosno u evrima, 15,8 odsto.
Autor: Ljiljana Begović