U toku je proizvodnja rasada paprike i paradajza. Ove dve dominantne biljne vrste u plasteničkoj proizvodnji na ovom području se nalaze u različitim fazama razvoja: od setve, nicanja, razvoja listova pa do pikiranja rasada.
Preporuka proizvođačima rasada povrća u ovom momentu je da redovno obavljaju zdravstvene preglede mladih biljaka na prisustvo štetnih organizama, jer topli i vlažni uslovi u zaštićenim prostorima kao i gusti sklop biljaka pogoduju njihovom razvoju.
U uslovima kada dnevne temperature vazduha dostižu >10°C, temperatura vazduha u plastenicima raste na preko 20°C, što uz povećanu vlažnost vazduha pogoduje pojavi i razvoju neželjenih organizama.
U cilju preventivne zaštite mladih biljaka od prouzrokovača poleganja rasada (Phytium spp.)preporuka je upotreba sterilnih kontejnera i supstrata, deklarisanog i zaštićenog semena, redovno provetravanje objekta kako ne bi došlo do kondenzacije na krovnoj konstrukciji i uslova za pojavu bolesti, neposredno posle setve i pre pikiranja, zalivanje rasada fungicidima na bazi a.m. propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum u količini 3-6 ml + 2 l vode/m2.
Ukoliko se vizuelnim pregledom uoči prisustvo biljaka sa simptomima poleganja rasada preporučuje se njihovo uklanjanje i uništavanje van plastenika.
Prema iskustvima iz ranijih godina na našem regionu u proizvodnji paradajza i paprike u zaštićenom prostoru dominantno je prisustvo tripsa (Thisanoptera) i lisnih vaši (Aphididae).
Lisne vaši su vektori virusa mozaika krastavca (Cucumber mozaic virus – CMV), dok su tripsi vektori virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV). Vaši se razvijaju na naličju listova, dok se tripsi nalaze na svim nadzemnim delovima biljaka.
U cilju utvrđivanja prisustva navedenih štetočina u plastenicima, koji su prenosioci virusa, može se vršiti vizuelni pregled mladih biljaka (pregled lista), protresanje biljaka na belu podlogu ili postavljanje žutih i plavih lepljivih ploča direktno iznad biljaka.
U cilju sprečavanja ulaska štetočina u zaštićeni prostor, poželjno je na ulaznim otvorima koristiti insekatske mreže.
Ukoliko se utvrdi prisustvo neke od navedenih štetočina, preporučuje se upotreba registrovanih insekticida.
Takođe, ako se vizuelnim pregledom uoči prisustvo biljaka sa simptomima virusa preporučuje se njihovo uklanjanje i uništavanje van plastenika.
Pre rasađivanja na stalno mesto, rasad postepeno treba privikavati na nove uslove (kaljenje rasada). Ova mera se sastoji u sve jačem provetravanju i snižavanju temperature, uz tretiranje rasada 0,5% rastvorom kalijum sulfata. Sa kaljenjem treba početi dve nedelje pre rasađivanja.