Šabački poljoprivrednici organizovali su protest ispred zgrade gradske uprave. I mačvanski poljpoprivrednici traže subvencionisanje goriva i mineralnih đubriva nakon što su juče dogovor o tome postigli ratari braničevskog okruga. Nakon što je završen protest ispred zgrade gradske uprave, okupljeni su se uputili u protestnu šetnju ka prodavnicama industrija mesa Matijević i Agropapuk.
Oni su tamo, kako su rekli, želeli samo da se “zahvale” tim industrijama mesa koje formiraju cenu koja je za građane mnogo skuplja nego što plate srpskim seljacima.
Takođe, više puta su na protestu napomenuli da se uvozi velika količina smrznutog mesa iz inostranstva, to je jedan od glavnih problema sa kojima se oni suočavaju.
Nekoliko mladih poljoprivrednika je ušlo u zgradu Gradske uprave, odlučili su da predaju svoje zahteve pisanim putem.
Poljoprivrednici su jednoglasno odlučili da se neće uputiti ka Beogradu, već da očekuju da ministar poljoprivrede dođe u Šabac. Ne pristaju na pregovaranja, već traže da se njihovi zahtevi ispune.
Njihovi zahtevi se pre svega odnose na visoku cenu mineralnih đubriva, traže da se subvencioniše po modelu koji je u zemljama regiona. Drugi je visoka cena goriva za poljoprivrednike, te su tražili da se bez odlaganja primeni model iz Hrvatske. Zahtev je i da se više vodi računa o subvencijama za poljoprivrednike, kao i o isplati.
Jedan od govornika na skupu je bio i Savo Manojlović iz inicijative Kreni-Promeni, poručio je da je Srbija zemlja seljaka i da poljoprivredni protesti treba da imaju veze sa ekološkim protestima, jer su u jednom momentu poljoprivrednici napomenuli da bi „država koja ulaže veliki novac u istraživanje i rudarenje po Srbiji, trebalo da uloži novac u poljoprivredu, jer je to sadašnjost i budućnost naše zemlje“.
Više puta su napomenuli da će proteste radikalizovati ako njihovi uslovi ne budu ispunjeni, te da će Ministarstvu dati rok do srede.
Jedan od govornika na protestu, poljoprivrednik iz Zminjaka Dragan Stanković, vratio se tokom govora na, kako je rekao, „daleku 2007. godinu“.
„Isto je bio februar, isto je jedna od inicijalnih kapisla za protest bilo katastrofalno stanje u poljoprivredi. Za 15. godina se mnogo promenilo, te 2007. godine nas je mnogo više bilo. Suština problema je bila ista, tada je bila cena svinja inicijalna kapisla, ali iz tih protesta nažalost nismo mnogo toga naučili“, rekao je on.
Dodao je da „protesti moraju da imaju svoj kraj“.
„Nikome ne odgovara da mi protestujemo. Mnogo nas je manje sada, velika je razlika od tih protesta do današnjih“, rekao je Stanković.
Poljoprivrednik iz Štitara Dušan Tufegdžić, rekao je da je on pozvao predstavnike lokalne vlasti na protest poljoprivrednika, kako bi iz prve ruke čuli šta muči seljake iz ovog kraja, međuti prema njegovim rečima, oni to nisu smeli da se pojave.
“Subvencije nisu milostinja u Evropi, subvencije služe tome da ne dođe do divljanja cena prehrambenih namirnica, praktično subvencije se daju kao zarada poljoprivrednicima. Ovde, kad nam daju posle dve godine neku crkavicu od subvencija, oni kažu da su nam pomogli. Ono što je najvažnije od svega jeste to ko nas predstavlja. Gde smo se to mi poljoprivrednici udružili? Moralo bi po deset mladih ljudi iz svakog sela da se okupi i napravi udruženje koje će pregovarati sa Vlado mi Ministarstvom. Pita mi sve političare u Srbiji, gde su vam poljoprivrednici, profesori na poljoprivrednom fakultetu i agronomi na listama? Odustati od zahteva nećemo. tražićemo da minister dođe ovde, a ne mi da idemo kod njega. Tražićemo da se razgovara sa njim pred kamerama, da se ne desi da nam ponude mrvice. Mi na to ne pristajemo”, rekao je Dušan Tufegdžić.
Poljoprivrednik iz Bogatića, Nenad Jevtić rekao je da je trenutna situacija u poljoprivredi veoma jasna i da je svi osećamo na svojoj koži. Jevtić je istakao da je najveći problem u svinjarstvu sa prekomernim uvozom, to jest da tun ema nikakve kontrole.
“Uvozi se sve i svašta. Unazad godinu ili dve dana, uvozi se prasad iz Danske. Zahvaljujući takvom uvozu, u Srbiji je smanjen broj krmača za nekih 100 hiljada. Procene su da je smanjenjem stočnog fonda, bez posla u našoj zemlji ostalo preko 100 hiljada ljudi. Želim samo da napomenem da je 2000-tih godina u Srbiji bilo preko million krmača, danas ih ima oko 100 hiljada. Ovaj protest možda jeste ili nije politički, politika je trenutno naš život. Moramo biti svesni da od nekih političkih odluka zavisi naš život”, naveo je Nenad Jevtić, poljoprivrednik iz Bogatića. Đ.M. / Podrinjske